MAKEDONIJA I KRITSKI SAMIT - NOVA NADA ZA ZAVRSETAK STARIH SVADjA

AIM Skopje, 05.11.1997

Kritski samit predsednika drzava i vlada, koji je krajem proslog leta bio zamisljen kao "grcko-ruska inicijativa", i pored mnogih nedoumica i neizvesnosti, ipak je odrzana. Uspesnosti ovog, po mnogim ocenama, "historijskog" samita, u velikoj meri je doprineo manevar grcke diplomatije time sto je od prvobitne kombinacije elegantno otstranjena Rusija cije bi eventualno ucesce bez sumnje dovelo u pitanje samo odrzavanje samita. Pokusaj koketiranja Grcke sa Rusijom, uspesno je bio osujecen preko jasnog signala vecine ostalih balkanskih zemalja da nece ucestvovati na takvom Samitu ukoliko je prisutna samo Rusija, sto je podrazumevalo da nisu spremni da naljute amerikance od kojih ocekuju podrsku u mukotrpnom procesu evroatlanske integracije. Pogotovu sto su iste ove zemlje pre toga vec prihvatile a,erikansku inicijativu SECI.

Iako Grcima prakticno nije potrebna americka podrska, zbog proste cinejnice sto su oni vec otprije clan EU i NATO-a, oni su ipak pristali na novu formulaciju samita - "Samit sefova drzava i vlada zemalja jugoistocne Evrope" (na kome Rusija nije pozvana), iz prostog razloga sto nisu hteli propustiti idealnu priliku da preuzmu vodstvo u procesu "evropizacije" balkanskog regiona. Ako se zna da u tim strukturama i dalje suvereno vlada princip konzesusa u donosenju odluka (ukljucujuci i prijem novih clanova), onda je jos jasnije kakve su mogucnosti Grka na regionu gde bi svi hteli "u Evropu".

Iako je samit protekao u senci zaostravanja grcko-turske krize oko Kipra, samit u Kritu je nesumnjivo oznacio novu etapu u odnosima izmedju balkanskih zemalja koji su tesko optereceni nasledjenim sporovima iz dva balkanska rata, a i otprije. U ovom kontekstu jedno od centralnih mesta je samo po sebi pripalo Makedoniji koja i u geografskom smislu pretstavlja centralno podrucje koje istovremeno razdvaja i spaja skoro sve ove sporove. Ova cinjenica je nesumnjivo bila i glavni razlog sto je makedonski predsednik bio prvi od svih sefova drzava koji je prihvatio poziv za ucesce na Samitu, iako su mnogi analiticari ovo ocenili kao neumeran korak zato sto je domacin samita bio grcki premijer a ne predsednik. Znacaj koji je Makedonija posvetila ovom samitu moze se oceniti i po cinjenici sto je makedonski sef drzave desetak dana pre pocetka samita organizirao "okrugli sto" sa svim najrelevantnim politickim partijama u zemlji na kome su dogovoreni osnovni pravci spoljne politike, sto je dogadjaj bez premca na makedonskoj politickoj sceni. Ovakava potez predsednika je i razumljiv ako se zna koliko je spoljna politika,a posebno ona koja se tice njenih suseda, vazna za celokupni razvoj zemlje, a nije preterano ako se kaze - i za sam njen opstanak. Argumenata za ovo ima zaista napretek. Spor oko imena sa Grckom vec postaje svakodnevica koji se pokazuje kao ozbiljni faktor u razvoju zemlje. Kao ilustracija moze posluziti nedavna poseta predsednika Gligorova u Polskoj koja je propala upravo zbog imena Makedonije. Naime, Poljaci nisu pristali da potpisu nijedan madjudrzavni dokumenat na kome bi stajalo ustavno ime Republike Makedonije. sa njenim prvim susedom, Albanijom, cekaju za potpis 14 dogovora, i to samo zbog problema sa imenom. Sa druge strane, ovih dana se u susednoj Bugarskoj naveliko rasplamsava kampanja koja ima za cilj dokazivanje da ne postoji makedonski jezik vec da je to dijalekat bugarskog. Ovo pretstavlja razlog sto za potpis cekaju niz dogovora izmedju dve vlada, jer Bugarska odbija potpisati bilo koji dokument ispod koga bi stajalo da je taj dokument potpisan na makedonskom jeziku. Sa svojim cetvrtim susedom, SR Jugoslavijom, cini se da su odnosi malo relaksiraniji, ali oni postaju sve tezi zbog problema koji su se pojavili nakon pocetka iscrtavanja medjudrzavne granice. Iako je bilo najavljivano da ce glavni deo posla biti zavrsen u septembru, od toga cini se da nece biti nista. U domacoj javnosti se spekulira da razlog lezi u predizbornoj kampanji za predsednika Srbije, sto nikako ne pretstavlja razlog za utehu, jer ako granica sluzi kao argument za izbornu pobedu onda ostaje da se pretpostavlja sta ona moze znaciti ako u igri bude neki jos veci ulog. A ne moze se iskljuciti ni pretpostavka da pitanje granice bude povezano sa procesom sukcesije, odnosno deljenjem ostavstine bivse jugoslovenske federacije.

Sve ovo pravi da Makedonija bude najzainteresovanija za uspesnost ovog samita iako se, naravno, takve zelje ne mogu osporiti ni drugima. Mozda upravo zbog toga makedonska javnost je sa neskrivenim razocarenjem docekala vest da su pretsatvnici sedam balkanskih zemalja na kraju odlucili dati "samo" zajednicku izjavu umesto, kako se ocekivalo, zajednicke deklaracije. Deklaracija, koja bi bila vise obavezajuca, ujedno bi znacila redukciju nesigurnosti za buducnost Makedonije koja se uocava sa velikim brojem politickih, ekonomskih i, povrh svega, etnickih problema koji se sve vise ocenjuju kao glavna pretnja njene stabilnosti.

Pa ipak, razlog za odredjeni optimizam ima. Bar tako se moze zakljuciti na osnovu izjave makedonskog predsednika koji je na kraju samita atmosferu u Kritu opisao kao demokratsku gde su govornici bili spremni da saslusaju svog kolegu, pa cak i "da razmisle o iznesenim argumentima". za njega je ipak najdragocenije dostignuce ovog Samita bila spremnost zemalja jugoistocne Evrope "da se stavi tacka balkanskim svadjama". Medjutim koliko je tesko balkanskim zemljama da stave tacku svadjama govori i podatak da je za usoglasavanje zajednicke izjave bilo potrebno preko deset sati rada politickih direktora odnosnih ministarstva spoljnih poslova. A da li ce biti stavljena tacka bar na neku od mnogih svadja koje traju izmedju Makedonije i njenih suseda videce se uskoro.

AIM Skopje IBRAHIM MEHMETI