RETUSIRANA SLIKA MAKEDONIJA - UCEBNICI LITERATURE KAO IZVOR PREDRASUDA I STEREOTIPA

AIM Skopje, 05.11.1997

Tolerancija, postovanje razlika, ksenofobija, etnocentrizam, su vrlo aktuelne teme u drustva u tranziciji. To su posebno aktuelne teme na Balkanu i nesumnjivo to su top-teme i u Makedoniji. Oblikovanje individue kao gradjanina koji moze da se uklopi u strukturu gradjanskog drustva pretstavlja cilj obrazovnog sistema, obrazovnih struktura i sadrzaja. Vrlo je znacajno da se tranzicioni procesi zapoceti u celom drustvu ne zanemare i oblast obrazovanja.

Sa ciljem utvrdjivanja realnog stanja u ovoj znacajnoj sferi Centar za etnicke odnose u Skopju je zapoceo sa analizom sadrzaja ucebnika osnovnih i srednjih skola. Posebna paznja je posvecena ucebnicima literature za srednje obrazovanje..

Cas literature, po pravilu, pretstavlja mesto gde mladi covek ima najvece mogucnosti da upozna nacin i puteve medjusobne komunikacije, prihvatanja razlika, sagledavanja razlicitosti kao izvor bogadjenja a ne uzrok nepomirljivih konflikata. Ali, cas literature moze da pretstavlja i mesto gde je mladi covek izlozen uticaju nebrojenih stereotipizacija i predrasuda. Ovo proistice odatle sto se kategorija, stavovi i poruke koje se nude kroz literaturno delo prihvataju vise emocionalno nego racionalno, oni se lepe za bazicne emocionalne atome mlade psihe i uzburkuju strasti.

Sto je ono sto nude ucebnici literature djacima srednjih skola u Republici Makedoniji? Prvi utisak koji se stice analizom ovih ucebnika je da celokupna kultura (ili bar ono najvaznije u kulturi) covecanstva zapocinje i zavrsava u Evropi. Africki i Australiski kontinent uopste ne postoje na kulturnoj mapi, dok su aziski i americki kontinenti zastupljeni sa ukupno tri pretsatvnika na ukupno deset strana za sve cetiri godine srednjog obrazovanja.

Sledeci siri utisak koji se stice analizom, je da su najmanje zastupljeni autori susednih zemalja. Vrednosne osi u cijem se okvirima oblikuje mentalna sema mladog coveka (posebno kada je rec o XIX i XX veku) cini Francija i Rusija, a podlogu cine pisci bivsih SFRJ prostora. Koridor komunikacije je otvoren ka severu. Susedne zemlje sa kojima se deli zajednicko podneblje, sa kojima se delila proslost, koje su nesumnjivo vrlo prisutne u sadasnjosti i sigurno ne mogu biti zaobidjene u buducnosti nisu zastupljene u programima. U sve cetiri godine srednjeg obrazovanja ne moze se sresti obrada albanskog, bugarskog, grckog ili turskog pisca. Ovo je utoliko neshvatljivo kad se uzme u obzir da su kulture ovih zemalja u mnogome uticale na najranije pocetke onoga sto se oblikovalo kao literaturni opus u Makedoniji. Ovaj se nedostatak samo potencira ogromnim debalansom u korist pisaca naseg severnog suseda i drugih drzava na prostoru bivse SFRJ (20 pisaca obradjenih na 110 strana). Upesatljivo je da se susedni narodi spominju pre svega u kontekstu neprijateljstva, nekog ko ugrozava opstanak i nekoga ko porobljuje.

Ovaka pristup, sa jedne strane destimulise sire otvaranje mladog coveka ka prelepom sarenilu sveta pisane reci, a sa druge ga strane uporno vezuje ( i mentalno i emocionalno) za jednu regionalizaciju koju u praksi pokusavamo da nadrasnemo.

Treca karakteristika ucebnika literature je nepromenjeni terminoloski i vrednosni okvir koji je zadrzao sve osnovne karakteristike socijalistickog sistema. U izboru literaturnih dela, i u pristupu analize ovih dela preovladavaju kategorije: klasa, klasna mrznja, eksploatacija, radnicka klasa, radnistvo. Cak se i pojava i karakteristike moderne literature postavljaju pre svega u kontekst onoga sto je znacio radnicki pokret, odnosi eksploatisanih i eksploatatora, klasno-revolucionarna previranja. Izostavljeni su ili su u mnogome marginalizovani opsto- civilizacijski parametri, individua i humana dimenzija. U objasnjavanju socio-ekonomskih uticaja u razvoju literature preovladavaju izrazi: tezak polozaj radnicke klase, borba radnika za svoja prava, socijalna beda, eksploatacija seljaka i radnika, ugnejteni, progonejni, protivrecenosti u kapitalistickom drustvu, vrh zaostravanja odnosa izmedju burzuazije i radnistva, era imperijalizma kao najviseg stadiuma kapitalizma, borba svetskog proleterjata protiv burzuazije, anti-kolonijalni otpor.

Dalje ogranicavnaje pretstava koje se izgradjuju kod mladog coveka pretstavlja i primetljivi debalans u pretstavljanju pojedinih religija. Hriscanstvo je nesumnjivo dominantno u odnosu na sve druge religije. Ono se spominje u razlicitom kontekstu i obradjeno je u okvirima 19 jedinica u prvoj godini srednjeg obrazovanja. Hriscnastvo i hriscnaski ucenje se povezuje sa: jezikom, sa pismenoscu i sa kulturom uopste. Hriscnaska religija je prikazana kao nosilac ideja kao sto su ljubav ka bogu i bliznjem svome, istrajnosti u hristovoj veri, nepomirljivoj borbi sa svim pokusajima uticaja drugih religija. U toku izucavanja literature potpuno su zanemarene sve ostale religije (kao muslimaska, budisticka i sl.).

Pored hriscanstva, posebnu ulogu ima slovenstvo. U vise od polovine nastavnih jedinica u drugoj godini srednjeg obrazovanja spominju se sloveni i slavjanstvo. Termin karakteristicni za prikazivanje ovih kategorija su: ugrozenost, ocuvanje i budjenje. Slovenofilstvo je karakteristika koja se posebno izdvaja u analizi makedonskih pisaca XX veka.

Kada je rec o domacoj literaturi obicno se podrazumeva samo literatura makedonski pisaca. Sudeci prema napravljenom izboru na ovim prostorima nisu pisali pisci koji pripadaju bilo kojoj drugoj etnickoj grupi. Ovakav pristup sigurno ne ide u prilog otvaranja mladog uma ka multikulturnom blagu koje mu stoji na dohvat ruke, a ne ide u prilog ni ideji razvoja ostetljivosti za razlike i njihovo postovanje i prihvatanje.

Osnovni pojmovni kompleksi koji se usadjuju u mladi um tokom skolovanja kroz izucavanje literature su: otadjbina (koja se obradjuje kroz pojmove: ljubav prema otadjbini, patriotizam, rodni kraj, zrtvovanje, ropstvo, obespravljenost, nostalgija, predavstvo, terorizam, izdaja makedonstine, bratoubojstvo), makedonska nezavisnost i samobitnost (obradjeni kroz pojmove: cast, vera, ajdutstvo, tudjinska propaganda susednih balkanskih zemalja, jabuka razdora medju susednim balkanskimk drzavama, narodni jezik itd.) Iz svih ovih podataka, logisni se namece pitanje: koliko prostora ostaje za saradnju, komunikaciju, razumevanje, posle cetiri godina i vise od 200 naucenih strana ispunjenih krvlju, mrznjom, nepravdom, ocajanjem i predavstvom? Koliko je spreman da se prilagodi sadapsnjosti mladi covek koji za sve o proslosti i koji svakog dana ponovo i ponovo prezivljava tragediju svog naroda? I konacno: kakav emocionalni naboj se ugradjuje u mladim umovima koji na okolinu u kojoj zive gledaju niz prizmu gneva, nepoverenja i sumnje?

AIM Skopje MIRJANA NAJCEVSKA