DVE STRANE SRPSKE MEDALJE

Pogled iz Moskve

Gotovo istovremeno sredinom oktobra u Rusiji su boravile dve visoke srpske delegacije. Obe su apelovale na istorijsku bliskost Rusa i Srba. Docekane su, medjutim, razlicito: jedna - svecanim recima, a druga - pretnjom da ce se obustaviti isporuka prirodnog gasa.

AIM, Beograd, 4. 11. 1997

    Dosavsi u Moskvu, zamenik premijera Republike Srpske i

predsednik Srpske demokratske stranke Aleksa Buha urucio je njenom gradonacelniku Juriju Luskovu najvisu nagradu svoje republike - u Rusiji malo kome poznat orden Njegosa I stepena. Iz razmene pozdravnih reci prilikom posete videlo se da je sa stanovista srpskog gosta gradonacelnik Moskve upravo onaj politicar koji "olicava ekonomski jaku Rusiju, Rusiju u razvoju", za koju su "vezani politicki snovi" Srba. Sa svoje strane, primajuci orden, Jurij Luskov je ukratko iskazao svoju poziciju: predstava o Srbima kao agresoru i krivcu za rat na Balkanu nametnuta je svetskom javnom mnenju od strane mas-medija, dok je u stvari "Srbija bila strana koja se branila". Ruski narod, kazao je gradonacelnik, nije promenio svoje istorijske simpatije prema Srbima; stvar je u tome da i ruska drzava stane na noge i povrati onu ulogu koju je istorijski igrala na Balkanu.

U kasnijim intervjuima Aleksa Buha je istakao da je u celini zadovoljan posetom, cije je jedan razlog odredio kao "robni kredit od 50 miliona dolara, koji Moskva daje Bosni, znaci i Republici Srpskoj u Bosni". Uopste, po misljenju gosta sa Pala, odnosi sa Moskvom su "u usponu" ("Vodimo pregovore o prosirenju ekonomske saradnje"). Gospodin Buha ovu dinamiku objasnjava na sledeci nacin: nedavno, u vreme dok je ministar inostranih poslova Rusije bio Andrej Kozirev, "nista nije bilo uradjeno da bi se sprecilo uvodjenje sankcija protiv Srba", dok se u vreme vladavine ministra Primakova situacija popravlja. Ocigledno, u znak zahvalnosti za popravljanje ovih odnosa, nekim ruskim politicarima sa Pala i dovoze ordenje.

Srpski orden za "prijateljstvo izmedju naroda" prvi je na grudima moskovskog gradonacelnika. Republika Srpska uspela je da ga zvanicno uruci, a u ruskoj stampi ovaj potez izazvao je nekoliko aplauza. Oni navode na neprijatno pitanje: kako bi se u Moskvi reagovalo ako bi gradonacelnika Luskova, koga mnogi smatraju ozbiljnim kandidatom za predsednika Rusije 2000. godine, ordenima nagradili neki drugi njegovi poklonici ciji su politicki pogledi boje poznati od pogleda Aleksa Buhe?

Medju tim poklonicima mogao bi se, na primer, naci predsednik Belorusije Aleksandar Lukasenko, koji se proslavio lovom na slobodnu stampu u svojoj zemlji. On i Luskov izgradili su tople, cak drugarske odnose. koji takodje pocivaju na "bratskom jedinstvu slovenskih naroda" .

Entuzijasti osnivanja republike Krim u Ukrajini takodje bi mogli izraziti zelju da na revere odela gradonacelnika Moskve zadenu nekakav "znak zahvalnosti za zastitu ruskih sunarodnika" u Ukrajini. Ovo je, medjutim, tesko izvesti jer su cesta putovanja u Sevastopolj, glavni grad Krima, nad kojim je Moskva preuzela "brigu", Luskovu vec prakticno donele politicku opstrukciju zvanicnih vlasti "bratske" Ukrajine. U Kijevu u tome vide mesanje u njihove unutrasnje stvari.

Jednom recju, igrajuci u "srpskom mecu", gradonacelniku Moskve nije prvi put da igra na granici faula u velikoj politici, potkrepljujuci retoriku o "slovenskom jedinstvu" nagovestajima ekonomske pomoci iz "patriotskih razloga". Tesko da bi se bilo ko od uticajnih moskovskih politicara odlucio danas na tako otvorenu razmenu simpatija sa liderima sa Pala. Gradonacelnik Moskve, grada koji je danas u Rusiji najkrupniji izvor drzavnog, budezeta, vesla sam protiv struje. S obzirom na neprekidne glasove o predsednickim ambicijama Jurija Luskova (koje on sam neprestano opovrgava), dragovoljno primljen srpski orden dobija mnogo veci znacaj nego sto su i sami Srbi hteli da mu daju.

Cevovodna politika

U isto ovo vreme, u rusko-srpske odnose aktivno su umesao jos jedan netradicionalni tvorac ruske spoljne politike - super-koncern "Gasprom", cije cevi prekrivaju pola Evrope. Paraleleno sa razmenama zdravica o rusko-srpskom prijatelstvu u moskovskoj skupstini, druga srpska delegacija, na celu za zamenikom predsednika jugoslovenske vlade Nikolom Sainovicem i premjerom Srbije Mirkom Marjanovicem, vodila je teske razgovore o isporuci ruskog gasa Jugoslaviji.

Predistorija je poznata: "Gasprom" je pripretio da ce zatvoriti slavinu ako Jugoslavija ne izmiri dug za ranije isporuke gasa od 190 miliona dolara. Delimicno umanjenje duga od 30 miliona dolara nije zadovoljilo ruski koncern. Sa svoje strane jugoslovenska delegacija je ukazala da bivsi Sovetski Savez duguje 3 milijarde dolara bivsoj SFRJ i da danasnjoj Jugoslaviji od toga pripada priblizno jedna trecina. Ukratko - najbolje resenje bilo bi medjusobno prebijanje dugova.

Ova varijanta ce verovatno zahtevati nove pregovore, ali vec sada se moze reci da je za nju vezano dosta problema, izazvanih promenama koje su se u medjuvremenu dogodile na obe strane. Republike bivse Jugoslavije, naime, nisu jos medju sobom zvanicno podelile aktivu i pasivu sto Moskvi daje mogucnost da u ovom trenutku izbegava postavljanje pitanja o prebijanju dugova. Drugo, nije slucajno da jugoslovenska delegacija nije vodila pregovore sa ministarstvom spoljne trgovine, kao u dobra stara vremena, vec sa sefom "Gasproma", Remom Vjahirevim. Realnu spoljnu politiku Rusije danas sve aktivnije vode njene finansijsko-industrijske grupe, novi akteri medjunarodnih odnosa, na koje najozbiljnije mora da racuna i samo ministarstvo inostranih poslova. Tako se sredinom oktobra u moskovskoj kancelariji "Gasproma" pojavio ambasador SAD u Rusiji Dzejms Kolins da obavesti predsednika koncerna o mogucnosti americkih sankcija u vezi sa milionskim ugovorom koji je ovaj koncern nedavno zakljucio sa Iranom.

Jacanje uticaja super-monopola na nacionalnu politku nije samo ruska osobenost; sa takvim tendencijama susrece se u spoljnom svetu i Rusija sama, izmedju ostalog i medju balkanskim zemljama. Pozivanja na "slovensko bratstvo" ne impresioniraju posebno ni nove ruske bogatase ni "nove srpske" cak ni "nove Slovene", poput Jurija Luskova. Ko god sutra dosao na vlast u Moskvi tesko da bi politiku (a jos manje ekonomiju) na Balkanu gradio iskljucivo na odnosima sa jednom nacijom, cak i onom koja je Rusiji istorijski i duhovno najbliza. "Patriotska" ili "panslovenska" ekonomija "radi" samo u periodima predizbornih kampanija (ili u periodu borbe za izlazak na trziste). "Realpolitik" a jos vise "realoekonomie" zahteva realne zrtve.

Ove nove realnosti u medjunarodnoj politici, koje se sve jasnije uocavaju u politici Moskve, lako su vidljive ako se pozljivo zagleda u drugu stranu srpskog ordena urucenog moskovskom gradonacelniku. Ako se g. Buha potrudi, videce ih i sam.

Aleksandar Sabov (AIM)