Intervju sa Mahmutom Bakallijem

Intervju sa politikologom i analiticarem kosovskih zbivanja Mahmutom Bakalijem

***SPECIJALNI STATUS-SPRECAVA RATNI SUKOB?!

AIM:-Gospodine Bakali, mnogi posmatraci ocenjuju da su poslednjih meseci unutar albanskog nacionalnog korpusa na juznom Balkanu otvoreni neki procesi koji namecu hitno razmatranje kosovskog pitanja, odnosno hitno trazenje resenja. Kako vidite ove procese iz aktuelne i moguce razvojne perspektive?

BAKALI:- Pitanje resenja polozaja Kosova je deo neresenog ili pogresno resenog albanskog nacionalnog pitanja na Balkanu. Posle rasparcavanja albanskog naroda na pocetku ovog veka, albansko pitanje je ostalo nereseno tokom celog ovog veka, do sada. U poslednje vreme unutar albanskog naroda ma gde se nalazio- u Albaniji, na Kosovu, u Makedoniji ili drugde, dogadjaju se dramaticna zbivanja. Mi to cesto objasnjavamo rigidnom komunistickom prosloscu Albanije ili diletantizmom postkomunistickog vodjstva, zatim srpskom represijom protiv Albanaca na Kosovu ili represivnom politikom makedonskih vlasti protiv Albanaca u Makedoniji.

Kako je sve to tacno, sustinski i u krajnjoj instanci ova zbivanja izrazavaju kolektivni nemir albanskog naroda koji dramaticno izbija na istorijsku scenu tezeci nacionalnoj slobodi, demokratiji i pravednom resavanju polozaja albanskog naroda u celini.

AIM:- Ako su problemi tako slozeni i sveobuhvatni, to znaci da ni iznalazenje resenja nece biti lako?

BAKALI:- Svakako. Nije neophodno da se globalno resenje postigne odmah, ali, ne treba smetnuti sa uma da je sloboda albanskog naroda, ma gde ziveo istorijska neminovnost. Nije neophodno da se sada oformi jedinstvena albanska drzava na celom albanskom entickom prostoru. To se kosi sa nacelom nemenjanja medjunarodno priznatih granica na jednostran nacin. Ipak, neka resenja polozaja albanskog naroda su neophodna i ona se u ovom trenutku namecu kao hitna. Takve prirode je podrska i pomoc Albaniji u cilju njene stabilizacije, dinamizacije ekonomskih tokova, razvoja demokratije i ukljucivanja u evropske integracione procese. U Makedoniji treba da se deluje u pravcu menjanja polozaja tamosnjih Albanaca. Albanci u Makedoniji ne treba da se tretiraju kao nacionalna manjina, nego kao narod, ravnopravan sa Makedoncima. Istovremeno, Kosovu treba da se prizna status nezavisne republike, drzave svih naroda koji je sacinjavaju sa mogucnoscu integracije sa drugim republikama u okvirima evropskih regionalnih integracija. Postojece medjunarodne granice se ne bi morale menjati, ali one moraju biti otvorene i liberalizovane.

AIM:-Ne bi se moglo reci da u Srbiji postoji atmosfera i politicko raspolozenje za takav pristup problemima?

BAKALI: Na zalost... Poslednji izbori su pokazali da je Srbija snazno prikljestena izmedju rigidne levice i ekstremne nacionalisticke desnice. Za sada, demokratske snage nalaze se na marginama srpskog drustva. To znaci da ce sa Srbijom biti sve teze vodjenje bilo kakvog, a da ne govorimo o pravom politickom dijalogu. Videlo se to i proteklih nedelja, kada je Srbija pribegla svom oprobanom sredstvu opstrukcije u razgovorima za sprovodjenje Dogovora o obrazovanju u cilju vracanja albanskih studenata u njihove univerzitetske objekte. Zastoj u ovom pitanju zaostrava stanje na Kosovu. Albanski studenti su odlucni da nastave proteste, a srpska policija, kao i uvek do sada, odgovorice brutalnim nasiljem. To znaci da Srbija ne poznaje ili sve manje poznaje i priznaje drugi jezik osim jezika snage i nasilja po nacelu "Macht ist Recht". Zbog toga, neophodno je angazovanje i konkretno delovanje relevantnih medjunarodnih faktora.

AIM: Ali, izgleda da je veliki problem kako to uciniti u ovim uslovima? Znamo kako je to tesko islo u Bosni, a na Kosovu jos nema rata?...

BAKALLI:-Treba imati u vidu da su balkanski problemi dosta povezani. Sadasnji mir u Bosni i dalje je veoma ugrozen zbog toga sto ima velikih opstrukcija u sprovodjenju dejtonskih odluka. Ako se dogodi da Dejton propadne, onda ce se, neizbezno kosovsko i albansko resenje postaviti na drugaciji nacin. Treba reci da se u bosanskom slucaju medjunarodna zajednica angazovala u cilju zaustavljanja jednog prljavog rata i stvaranja uslova za ponovno uspostavljanje mira, etnicke koegzistencije i demokratije. U kosovskom slucaju angazovanje medjunarodne zajednice treba da bude preventivno, da spreci novi rat koji bi po sirini mogao da bude mnogo opasniji nego u Bosni.

Aktivno i brzo angazovanje medjunarodne zajednice u slucaju Kosova ne bi se preduzelo samo zbog teskog polozaja i slobode dva miliona Albanaca koje Srbija drzi porobljene stalnom policijskom represijom, nasiljem, vanrednim stanjem i mnogim diskriminacionim zakonima, nego i zbog doprinosa miru i demokratiji unutar celog albanskog nacionalnog korpusa, u interesu stabilizacije Makedonije, demokratizovanja same Srbije, mira i stabilizacije Balkana. Bez direktnog i hitnog angazovanja medjunarodne zajednice, tesko je nadati se da se sa ovom Srbijom moze resiti kosovsko pitanje politickim sredstvima.

AIM:-Koji bi mogli da budu prvi koraci u tom pravcu?

BAKALLI: Medjunarodna zajednica moze da ispravi nepravdu ucinjenu Albancima na pocetku ovog veka kada je Srbiji priznala vojnu aneksiju Kosova, sazivanjem posebne medjunarodne konferencije o Kosovu ili pripremanjem posebnog projekta o Kosovu. Taj projekat morao bi poci od stremljenja i opredeljenja albanskog naroda, prava srpskog naroda i medjunarodna nacela. Dokument bi se se razmatrao sa legitimnim predstavnicima albanskog naroda Kosova i legalnim organima organima Srbije i, na kraju, nametnuo bi se na neki nacin obema stranama kao miroljubivo resenje u okvirima evropskih perspektiva.

AIM: O ovim pitanjima, uglavnom odlucuju velike sile. Kako ocenjujete njihovu spremnost da se angazuju u tom pravcu?

BAKALLI: Neki medjunarodni faktori sve odredjenije definisu kosovsko pitanje i, osim toga, sugerisu izvesna resenja. Mislim na americko-nemacku inicijativu, angazovanje ministarskog Saveta Evropske Unije i na poslednju izjavu Kontakt grupe sa sastanka u Njujorku. Jasno se na ovim nivoima istice potreba za hitnim i avansiranijim resenjem polozaja Kosova, pri cemu se vise ne pominju razni oblici autonomije, niti ostajanje pod Srbijom. Istina, u ovim stavovima podvlaci se potreba za resenjem polozaja Kosova u okvirima SRJ. Ali, ovo smatram vise kao sugestiju za nemenjanje medjunarodnih granica na Balkanu, nego kao opredeljenje za ukljucivanje Republike Kosova u sadasnju jugoslovensku federaciju koja je u dubokoj krizi i bez Kosova.

AIM:- Pored krize federacije, tu se postavljaju i veoma slozeni problemi i odnosi spoljnih i unutrasnjih granica koje takodje imaju znacajne politicke i pravne posledice ...

BAKALLI: Da, svakako, ali da dovrsim ovo o krizi federacije. Ona treba da se menja u ustavnom, sistemskom i svakom drugom smislu zbog toga sto je tesna i za Crnu Goru, Vojvodinu, Sandzak i same demokratske snage u Srbiji, a da ne govorimo o Kosovu i Albancima. Sto se tice granica, treba reci da je Kosovo imalo svoje drzavne granica. To su one granice koje je Milosevic ukinuo nasilno i jednostrano. Medjunarodne granice prihvatljive za sve odredile bi se projektom o Kosovu. Ali, u rasciscavanju ovih problema treba uvek imati u vidu da je Kosovo imalo i ima svoje drzavne granice.

Kosovo, odnosno albanski narod Kosova opredeljen je ne samo Referendumom od l991.godine, nego cesto i pre, tokom ovog veka, za osamostaljivanje od Srbije u granicama koje je Milosevic ukinuo silom. Ako se prizna ovo odlucno opredeljenje albanskog naroda, to ne znaci da on ne treba opet da se opredeli da li zeli da se integrise i kako sa drugim drzavama u okvirima evropskih regionalnih integracija. U ovom slucaju ne bi trebalo da znaci da su drzavne granice Republike Kosova obavezno i medjunarodne granice i da je odvajanje Kosova od Srbije secesija kojom se uspostavljaju nove medjunarodne granice. Osamostaljivanje Kosova od Srbije na ovaj nacin ne kosi se sa medjunarodnim nacelima.

AIM:-Kako Vi vidite povecano interesovanje i, eventualno, angazovanje OEBS-a u kosovskom pitanju?

BAKALLI: Ubedjen sam da je angazovanje OEBS veoma potrebno. Medjutim, ne bi bilo dobro ako se OESB-e ukljuci samo na resavanju segmentarnih pitanja bez njihovog situiranja u opsti kontekst polozaja Kosova. Zbog ilustracije treba napraviti jednu digresiju. Za vreme Drugog svetskog rata Medjunarodni Crveni krst redovno je posecivao varsavski geto i koncentracione logore da bi kontrolisao tretman Jevreja i drugih. Ali, u njegovim izvestajima o polozaju zatocenih nije bilo reci o sustinskom pitanju: zasto mogu postojati geta i koncentracioni logori? Zbog toga angazovanje OEBS-a na Kosovu ne treba da se ogranici samo na probleme poboljsanja u odredjenim oblastima zivota pod okupacijom Srbije. Sa Srbijom se tako ne moze postici nista. Potrebno je postaviti sustinsko pitanje polozaja Kosova. Uostalom, ni Srbija ne pokazuje spremnost za parcijalna poboljsanja ili za neko resenje korak po korak, zbog straha da bi to moglo da rezultira gubljenjem Kosova. Kod ocene situacije, treba takodje imati u vidu da kod Albanaca nestaje strpljenje i opravdanja da se jos dugo trpi ova vladavina Srbije.

AIM:- Medju oblicima resenja, pored neodredjenog pojma autonomije, cesto se pominje, takodje neodredjeni pojam: "specijalni status". Kako Vi vidite ovaj oblik resenja?

BAKALLI:-Neki moji prijatelji iz Evrope i Beograda cesto sugerisu neku vrstu "specijalnog statusa" za Kosovo u cilju sprecavanja ratnog sukoba. Medjutim, oni ne odredjuju blize u kom pravcu bi mogao da evoluira ovaj oblik resenja: u pravcu oslobadjanja Kosova od Srbije ili integrisanja u Srbiji. Mislim da bi jedna vrsta prelaznog kompromisnog resenja mogao da bude i "specijalni status". Ali, on bi to mogao da bude samo ako je takvo stanje vremenski ograniceno. Prihvatanje takvog stanja ima opravdanje u cilju relaksiranja albansko -srpskih odnosa, stvaranja atmosfere i politicko-drzavne infrastrukture Kosova uz funkcionisanje neke vrste privremenog medjunarodnog protektorata. Posle toga, usledio bi logican korak priznanja Republike Kosovo. Ovo prelazno resenje moze da bude efikasno ako ne bude trajalo predugo. U suprotnom, u cilju stvaranja krize, na i oko Kosova, aktivirale bi se mnoge centrifugalne i centripetalne snage. Onako kako ga ja vidim "specijalni status" ne bi bio oblik parcijalnog resenja niti oblik trazenja resenje korak po korak, nego gradualno resavanje koje moze voditi definitivnom resenju polozaja Kosova politickim sredstvima.

AIM Pristina Fehim REXHEPI

Fehim Redzepi ___