U POTRAZI ZA IDEJAMA I KOMUNIKACIJOM SA SVETOM

Nevladine ekoloske organizacije u Jugoslaviji

AIM, BEOGRAD, 3. 11. 1997.

Posle visegodisnje pauze zbog rata i sankcija jugoslovenski ekolozi ponovo ulaze u medjunarodne organizacije. Tako se SRJ tek prosle godine kao poslednja, petnaesta zemlja Istocne i Centralne Evrope pridruzila Regionalnom centru za ovaj deo sveta. Na tek zavrsenom kokursu Regionalnog centra za zivotnu sredinu ne vladin ekoloski sektor(broji 130 NVO organizacija) dobio je finansijsku podrsku za 13 projekata za institucionalni razvoj nevladidinih organizacija na lokalnom nivou.

Finansijski iscrpljenim i sa svetom lose povezanim ekoloskim organizacijama to je prva pomoc od ove medjuanarodne institucije koja deluje u SRJ od marta ove godine. Druga novcano izdasnija transa trebalo bi da pristigne uskoro kada centralna kancelarija u Budimpesti odluci koji ce od pet regionalnih projekata u kojima ucestvuju domace NVO dobiti podrsku od 25 hiljada ECU.

• Veliki interes koji je izazvao konkurs jedine medjunarodne ekoloske organizacije prisutne u SR Jugoslaviji dovoljno govori o problemima sa kojima se suocavaju NVO u pronalazenju finansijskih sredstava. Na lokalnom nivou novac se najcesce trazi za opremu, realizaciju lokalnih projekata, izdavacku delatnost i ekolosku edukaciju. Kada je rec o regionalnim projektima zanimljivo je primetiti da Jugoslavija ucestvuje u 15 od ukupno 62 projekta iz Centralne i Istocne Evrope sto govori o bogatstvu inicijativa i ideja nevladinih organizacija, kaze koordinator REC-a za Jugoslaviju Dragana Tar, najavljujuci vecu finansijsku podrsku ove institucije za iducu godinu.

Medjutim, inventar problema koje imaju ovdasnje ekoloske organizacije poprilican je i oni se ne mogu resiti za krace vreme. Brojnost i realativno dobra teritorijalna raspodeljenost NVO (ima ih oko 130) ukazuje na solidan infrastrukturni potencijal koji se zbog arhaicnosti, pasivnosti i negativne kompeticije osipa i nedovoljno koristi.

Detaljniji uvid u sadrzaj "Direktorijuma ekoloskih NVO" koji je nedavno za potrebe REC-a priredio Centar za razvoj neprofitnog sektora, pokazuje da bezmalo polovina ekoloskih organizacija ima zanemarljivo mali broj clanova ili se, sto nije retko, svode na jednog clana. Veci broj organizacija nema jasno definisane ciljeve, a nivo tehnicke opremljenosti je vrlo nizak sto osujecuje ionako losu medjusobnu komunikaciju i saradnju. Nevladini ekolozi su uglavnom zastitarski orjentisani prema vlastitom okruzenju, malo je onih koji zastupaju globalni pristup u resavanju ekoloskih problema. Kontakti sa svetom su slabi, kao i informisanost o novim tendencijama.

Ono sto definitivno nedostaje na ovim prostorima su organizacije koje bi se angazovale na kampanjama i lobiranju kod lokalne i visih vlasti. Razloga za takvu vrstu aktivnosti ima u neposrednom okruzenju Beograda -kao sto je slucaj na primer sa neodgovarajucim smedjtanjem radioaktivnog otpada u Nuklearnom institutu u Vinci, koji bi po oceni strucnjaka ,ako se nista blagovremeno ne uradi mogao da izazove ekolosku katastrofu. Iako postoji kriticki stav i svest javnosti o tome, nema akcija koje bi tu svest i taj stav artikulisali.

• Jedan od velikih problema ekoloskih nevladinih organizacija je nedostatak prakticnih znanja koja se odnose na rukovodjenje, planiranje, izradu projekata i priliv novca - kaze sociolog Aco Divac iz Centra za razvoj neprofitnog sektora. Zato su Regionalni centar za zivotu sredinu i Centar za razvoj neprofitnog sektora odlucili da krenu sa serijom edukativnih, besplatnih seminara kojima bi se obuhvatio sto veci broj NVO. Prvi takav seminar za ekoloski menadzment okipice ovih dana u Zrenjaninu, ekologe iz Vojvodine i Beograda. Potom ce isti takvi seminari biti odrzani za podrucje centralne Srbije, Crne Gore i Kosova. Nakon pocetne, islo bi se na duzu i kompleksniju obuku zainteresovanih i uspesnih organiazcija i pojedinaca. Eko trening ce biti dugorocan, a finansijski je podrzan od strane vlade Holandije.

Iako kratko, prisustvo Regionalnog centra za zivotu sredinu unelo je malo dinamike u rad ekoloskih organiazcija i otvorilo sansu za povezivanje sa svetom i ukljucivanje u medjunarodne projekte. Te sanse su bile mnogo vece pre sedam godina kada je Vlada Ante Markovica potpisala osnivacku povelju REC-a i kada je Jugoslavija imala dobre preporuke da bude sediste ove medjunarodne organizacije. Medjutim, ratna dramaturgija je osujetila ove projekte.

• Jugoslaviji ce trebati vremena da se ukljuci u projekte REC-a za nevladin, vladin i biznis sektor, jer valja uhvatiti korak sa programima koji su u susednim zemljama vec u poodmakloj fazi realizacije. Utisak je da je dolazak medjunarodnih ekoloskih organiazcija ovde vrlo vazan, jer stanje u jugoslovenskoj privredi je takvo da se ne moze ocekivati finansijska podrska ekoloskim projektima. Bilo bi dobro da je REC prethodnica drugih medjunarodnih ekoloskih institucija koje ce mozda doci, jer ovde za to ima dosta valjanih razloga, zakljucuje Dragana Tar.

Ali, da bi medjunarodna i multidisciplinarna saradnja na planu ekologije bila uspesna, prethodno treba da se uspostavi eko mreza i saradnja na domacem terenu koja sada ne postoji ni u labavoj formi.

Stanka Brdar (AIM)