TAMNE BROJKE NASIH SAVESTI

Nasilje

**1 Nasilje nad zenama i decom je toliko rasireno zlo danasnjice da nazalost obelezeva i civilizaciju ovog veka na izmaku. Predrasuda je da ovaj fenomen karakterise samo nerazvijena drustva i da se batina, na primer, kao sredstvo ubedjivanja, koristi samo u porodicama neobrazovanih i siromasnih ljudi. Ovu famu razbijaju borci protiv nasilja i drzavne uprave u zemljama koje su shvatile da se moraju uhvatiti u kostac sa problemom cije razmere postaju zabrinjavajuce na celoj Zemljinoj kugli. AIM,BEOGRAD, 31. 10. 1997

U Beogradu je krajem oktobra osnovana Istocno-evropska mreza protiv muskog nasilja nad zenama, nevladina i neprofitna organiazcija, u koju su se ukljucile zenske organizacije iz 22 zemlje. Osnovna ideja ovog cina je udruzivanje snaga, jer kako je receno "razmena iskustava na konferenciji je pokazala da su same situacije zena u glavnim aspektima slicne, kao i oblici nasilja i reakcija drzave". Cilj zajednickog projekta nije da se od drzavnih organa iskamci sto vise sklonista, nego da se vlada natera na organizovanije ukljucivanje u borbi protiv nasilja i nasilnika.

Modeli za uzor

Sve price o nasilju nad zenama i decom su podjednako bolne, mada se razlikuju po drzavnom tretmanu i pomoci zrtvama nasilnika. Zemlje Zapadne, razvijene hemisfere, na vreme su pocele sa projektima koji pomazu na putu povratka u normalan zivot. U Francuskoj na primer, drzava organizuje "zeleni" telefon, ima razudjeni sistem sklonista i porodica koje su voljne da pruze utociste i drugaciji oblik zivota. Samo u Berlinu, u lancu sigurnosnih kuca za zene i decu ima preko 800 skolonista, sto je za Srbiju i zemlje bivseg socijalistickog lagera nezamisliva brojka.

Za ovaj deo Zemljine polulopte karakteristicno je nekoliko generalnih zakljucaka o nasilju nad zenama i decom. Tek u poslednjih nekoliko godina pocelo je javno da se govori o ovom problemu, posebno o nasilju koje se izvrsi u porodici. Do sada se o tome cutalo i sve je ostajalo u krugu porodice i najblize familije ili prijatelja. Zvanicne statistike o obimu nasilja mahom ne postoje, a brojke sa kojima se barata posredno se izvode na osnovu poziva i pruzanja pomoci koje organizuju NGO organizacije. Ta podrska pociva skoro iskljucivo na volonterskom radu, dok se drzavne sluzbe uglavnom drze po strani, sa uverenjem da je nasilje u porodici samo privatna stvar pojedinca.

Institucije socijalne zastite koje postoje u drustvu, prema oceni volontera, nisu dovoljno zainteresovane, motivisane ili opremljene za pomoc, a odnosi izmedju alternativnih i drzavnih organa pre su konkurentski nego prijateljski, tako da za sada ne postoji zajednicki objedinitelj koji bi ove dve snage udruzio kao partnere na istom zadatku. Zakoni su tako formulisani da se nasilnici kaznjavaju blagim kaznama - paradoks je da u Rusiji, na primer, silovatelji imaju besplatnog branitelja, a zrtva nema. Za razliku od ovih pravila, u razvijenim drzavama postoji institucija zakonske zabrane prilaska na 500 metara od mesta gde zena zivi i nasilnik automatski ide u zatvor ako predje taj prostor. U Austriji je nedavno usvojen zakon po kojem, ako policija udje u stan na poziv zrtve ili komsiluka i utvrdi da je zena prebijena, nasilnik automatski gubi pravo na stambeni prostor i ukoliko ponovo dodje, obavezno ide u zatvor.

Zabrinjavajuci prosek

U Beogradu, SOS telefon registruje oko 200 hiljada pretucenih zena godisnje, u Sofiji za isti period zbog batinanja muza ili partnera na smrt strada devet sugradjanki, a kroz Autonomsnu zensku kucu u Zagrebu od '90. do danas je proslo oko 900 pretucenih zena i dece. U Sloveniji vlada nasilje u svakoj petoj kuci, a silovana je svaka sedma zena. Frapantan podatak iznosi Irina Corninkaja iz Zenske organizacije koja se bori protiv seksualnog nasilja u Rusiji, koja tvrdi da su u ovoj zemlji pre tri godine muski clanovi porodice na smrt pretukli 15 hiljada zena. U Kazahstanu je prosle godine registrovano 2.026 silovanja, sto u odnosu na broj stanovnika znaci da je svaka 400. zena Kazahstana seksualno zlostavljana. Medjutim, po policijskim statistikama samo se 10 odsto silovanja registruje, tako da su ove brojke jos poraznije kad se u vidu imaju i neprijavljeni slucajevi.

Prema istrazivanju autorki projekta sigurnih zenskih kuca u Beogradu, najcesce zrtve nasilja su udate zene srednjeg doba, sa diplomom srednje skole i uglavnom bez zaposlenja. One u proseku imaju dvoje male dece i u 75 odsto slucajeva zene su bile prisiljene da beze od vrlo bliskih osoba, muza, partnera, oca, sina ili brata. Istrazivanje koje je sprovedeno nakon prve godine rata pokazalo je da je SOS telefon zabelezio 30 odsto vise poziva u odnosu na mirnodopski period. Iz tih razgovora je zakljuceno da su se oblici nasilja promenili u odnosu na prethodno razdoblje, pa je klasicna pretnja "razbicu ti zube", zamenjena izrazom "ugusicu te zicom".

Metamorfoza nasilja uocena je i u Hrvatskoj. "Nakon ovog rata frustracije su kod tzv. razvojacenih branitelja sigurno porasle, jer kad su se vratili u drustvo vise nisu pronasli odgovarajuce zaposlenje, a njihove brojne frustracije su se prelamale na najbize", kaze Radmila Sucevic iz grupe za zenska ljudska prava B.A.B.E. iz Zgreba. Njena koleginica Nela Pamukovic, koja radi u dve zenske organizacije iz Hrvatske, u Centru za zene-zrtve rata i Autonomnoj zenskoj kuci, upozorava da su se ti oblici nasilja jako promenili. "Sad je drasticnije, ima puno oruzja, rucnih granata, prijetnji, jer su ljudi masovno naoruzani i sto je post-traumatski sindrom jako razvijen, tako da muzevi i partneri zene zlostavljaju jos i po toj osnovi".

U Kumanovu radi sest zenskih organizacija razlicitih nacionalnosti, a nedavno je u ovom gradu osnovan i SOS telefon. Gordana Mitrovska, koordinator ove grupe, potvrdila je da je nasilje veoma izrazeno i u Makedoniji. "Ocevidci smo da se svakodnevno zatvaraju fabrike i da se zene ponovo vracaju u kuce, iako smo 40 godina vodili racuna da zena radi, da se emancipuje. Kao grupa, mi se nadamo da cemo uspeti da nasilje ucinimo vidljivim i da napravimo taj prvi korak da se o njemu javno govori. Do sada je sve bilo "u cauri", u krugu sopstvenog zivota u kome je samo zena bila ocevidac svoje nesrece. U Makedoniji se oblici nasilja nisu promenili, ali se promenilo to da je zena konacno progovorila", tvrdi Mitrovska.

Najbolniji problem u Ceskoj je, po misljenju Dane Stursove iz Centra za koordinaciju i zastitu zena i dece, sto do sada nije bilo ozbiljnijeg istrazivanja o nasilju nad zenama i decom. Prema socioloskim podacima u 10 odsto porodica u Ceskoj postoji nasilje, po nezvanicnim podacima 30 odsto zena bilo je zrtva seksualnog nasilja, "a drustvo jos uvek zatvara oci pred problemom porasta nasilne prostitucije i trgovine zenama", upozorava Strusova

Prema oceni Lorene Bozec Delezan, koja je angazovana u Drustvu SOS telefona za zene, zrtve nasilja u Sloveniji, ne moze se govoriti o porastu nasilja u ovoj zemlji nakon raspada bivse Jugoslavije, vec samo o "vecoj osvestenosti sto se tice nasilja". "To znaci da se sada nasilje prijavljuje vise nego prije, a u zadnje vrijeme se opaza i porast prijava nasilja nad djecom".

U Sloveniji se uskoro otvara prva samostalna zenska kuca "zatocisce", koja ce po prvi put u istoriji Slovenije biti u vlasti jedne nezavisne organizacije, Drustva SOS telefona. "Mi smo upravnice, a finansiranje ce djelomicno teci od strane drzave. Neki projekti u Sloveniji vec postoje, poput materinskih domova ili sigurnosne zenske kuce u Mariboru, koja je u vlasti centra za socijalni rad, sto znaci da je drzavna i ne moze ispunjavati osnovne uslove sklonista, jer ne prima zene koje nemaju slovenacko drzavljanstvo", objasnjava Lorena Bozac Delezan.

Primer Slovenije moze da bude vesnik drugacijeg odnosa istocnoevropskih drzava prema problemu nasilja nad zenama, a zenski pokreti koji deluju na starom kontitnentu, posebno na ovom delu Evrope, trebalo bi svojim radom i pritiscima na maticne drzave i vlade da ubrzaju proces metamorfoze. Uzor koji treba slediti vec postoji u modelima zapadoevropskih zemalja. Da bi se ovi projekti realizovali, nije potreban samo novac, vec i dobra volja politicara da priznaju postojanje problema koji se do sada samo zamagljivao ili prikazivao kroz iskrivljene, nezvanicne statisticke brojke.

Olga Nikolic (AIM) P.S. Branka, proveri kod Olge prezime ove Slovenke. Negde pise Bozec, a negde Bozac. Ne znam sta je ispravno. Osim toga pominje i neku Sukovu, bez imena... Videces i sama. Ja sam prekucala onako kako je stajalo u tekstu.