ALBANSKA SPOLJNA POLITIKA: ZAOKRETI I NADE

Posle majskih izbora 1996. godine, ministar inostranih poslova Albanije, tesko da se mogao nazivati spoljnim ministrom. On je mogao da putuje u Evropu samo kao turista, posto ni jedan evropski glavni grad nije zeleo da primi sefa diplomatije jedne Vlade koja je proizasla iz jednog sumnjivog izbornog procesa. I sam Berisa, ranije veoma aktivan u spoljnoj politici, bio je primoran da ostane zatvoren u svom uredu, skoro godinu dana, dok nije iz nje i otisao jula meseca.

Ovo je sada vec stara istorija. Novi ministar inostranih poslova Albanije Paskalj Miljo (Paskal Milo) je jedan od znacajnih figura albanske politicke scene i qualifier koji meri milje njegovih diplomatskih putovanja koja se ubrzano uvecavaju. Nova Vlada nastoji da primeni jednu aktivnu spoljnu politiku i uspela je da primetno osigura medjunarodnu podrsku.

Mozda je prvi znacajniji uspeh nove vlade predstavljaju dve medjunarodne konferencije za obnovu Albanije odrzane tokom oktobra, prva u Rimu, a kasnije i u Briselu. Zapadne vlade i medjunarodne finansijske institucije, Svetska banka i Medjunarodni monetrani fond, potvrdile su njihovu podrsku dodeljujuci Albaniji oko 600 miliona dolara za tri naredne godine, u nastojanju da se obnovi zemlja razrusene haosom, od kojeg se tesko oporavlja.

Iako se vani imidz Albanije ne moze smatrati da joj ide u prilog, zvanicna Tirana cini napore za jednom aktivnijom spoljnom politikom, koja je ponekada i spektakularna. Uspostavljanje jedne ravnoteze izmedju evropske orijentacije i one americke u spoljnoj politici; maksimalno aktiviranje oko balkanskih pitanja; poboljsavanje odnosa sa susedima, obuhvatajuci i Srbiju; ocuvanje ravnoteze izmedju dvaju zapadnoevropskih suseda, Italije i Grcke s jedne strane i izmedju dvojice "neprijateljske brace" Grcke i Turske s druge strane; moguce istupanje iz Islamske konferencije i mozda ubrzan pristup u okrilje Konferencije frankofonih zemalja - ovo bi bio jedan opis, u nekoliko poteza, spoljne politike male balkanske zemlje, koja zeli da za sobom ostavi istoriju diplomatskih laviranja. Kada je mesto "potcinjenog satelita" zauzimala "tvrdoglava devojka" i obrnuto.

Pragmaticni ministar inostranih poslova Miljo, izazvao je iznenadjenje kada je dok jos nije seo na mesto ministra najavio otvaranje dijaloga sa susednom Srbijom. Nije proteklo mnogo vremena i Miljo se sreo sa njegovim jugoslovenskim homologom Milutinovicem u jednom istorijskom susretu prvom tokom ove dekade izmedju sefova diplomatija dveju zemalja. Medjutim, iako je susret smatran, uz dosta opreznosti, kao "prvi pozitivan korak napred", cini se da je perspektiva dijaloga Tirana-Beograd zatamnjena posle nasilnog gasenja studentskih protesta u Pristini od strane srpke policije, nekoliko dana kasnije. Susret Miljo - Milutinovic posluzio je kao prolog za susret stoleca izmedju vodja Albanije i Jugoslavije, Nano i Milosevica, koji ce se odrzati sledece nedelje na Kritu.

Tirana je prevazisla sve neodlucnosti kada je glasnogovornik albanske vlade Bocka rekao novinarima da "Nano nema nikakvih predrasuda da se susretne sa Milosevicem". Iako jos nije odredjena agenda razgovora, ocekuje se da ce tema Kosova dominirati u razgovorima na Kritu. Mozda se ne moze mnogo ocekivati od ovog prvog susreta, posebno ako se ima u vidu tezak polozaj u kojem se nalazi Milosevic, ali se sam susret moze smatrati znacajnijim nego sam njegov rezultat. Dobro informisani izvori u Tirani daju do znanja da Atina s jedne strane i katolicka zajednica Sant Edjidio s druge pregovaraju sa dvema stranama. Atina trazi da posreduje izmedju Tirane i Beograda, dok Sant Edjidio trazi da posreduje izmedju Pristine i Beograda.

U Tirani je sa zadovoljstvom docekana pobeda liberala Djukanovica na predsednickim izborima u Crnoj Gori. Ali, dok su se vladini portparoli pokazali uzdrzanijima, kako se cini da se ne bi povecali problemi sa Milosevicem pred samit na Kritu, stampa u Tirani obuhvatajuci i provladinu, pozdravila je pobedu Djukanovica. Crna Gora se ne smatra tako crnom u Tirani, koja ne skriva svoje namere za privilegovane odnose sa malim severozapadnim susedom, bez obzira na nivo odnosa sa Srbijom.

Otvaranje prema Srbiji je praceno sa veoma odmerenim stavom prema drugom susedu, Makedoniji. Nano i njegovi savetnici cini se da nisu spremni da pruzaju samo popustanja u odnosu na istocnog suseda, vec zele i da zahtevaju od njega. Dogadjaji u Gostivaru izazvali su ostre reakcije u Tirani. I nekoliko pogranicnih incidenata propraceno je ostrim kritikama. Ministar inostranih poslova Miljo, nije se ustrucavao da podseti Makedonce da je Albanija "bila jedna od onih zemalja koja je podrzala Makedoniju u najtezim danima za nju, da ju je podrzala i kada je drugi nisu podrzavali, i kada su drugi bili protiv nje" - jasna referenca na albasnku ponudu Skoplju da koristi njene luke tokom grckog embarga pre tri godine. "Mi smo otvarali luke onda kada su im drugi zatvarali. Mi smo je priznali kada je drugi nisu priznavali", rekao je Miljo.

U jednom intervjuu za albanski nedeljnik "Klan" makedonski predsednik Gligorov je izrazio zabrinutost zbog ostrog jezika albanskih medija u odnosu na Makedoniju i mogucnosti primene jedne politike uslovljavanja. "Uslovljavanja samo predstavljaju prepreku za dobrosusedske odnose", rekao je Gligorov.

Prvi susret izmedju predsednika Gligorova i Mejdanija u Strazburu, cini se da je pomerio bilateralne odnose sa mrtve tacke. Prolecni dogadjaji u Albaniji, glasovi o prodaji albanskog oruzja u Makedoniju i kasnije dogadjaji u Gostivaru i nekoliko granicnih incidenata doveli su te odnose na nultu tacku. Cetrnaest bilateralnih sporazuma ceka potpis vec tri godine, ali je njihovo potpisivanje obustavljeno zbog odbijanja Tirane da se Skoplje potpise kao Makedonija, umesto kao FYROM. Takav zahtev je iznet Mejdaniju i tokom susreta u Strazburu. U vokabularu premijera Nanoa, najupotrebljavanija rec je Balkanski Sengen, dok u onom predsednika Mejdania - Osmi Koridor. U stvari oba ova koncepta, u koje se zaljubila balkanska politika Tirane, spaja ideja otvaranja granica i slobodnog protoka ljudi i roba. Ocekuje se da ce Nano ubrzo predloziti, mozda na Kritu, njegov koncept Balkanskog Sengena, postepeno ukidanje viza izmedju balkanskih zemnalja. Ova ideja se u Tirani cini privlacnom, ne samo zbog potrebe za povecanjem ekonomskih kontakata, vec i zbog toga sto bi Balkan bez viza znacio slobodno komuniciranje izmedju Albanaca sa obe strane granice. Medjutim, malo ima sansi da ova ideja bude podrzana, prvo, zato sto se Srbija plasi slobodnog medjualbanskog komuniciranja i drugo i najvaznije, Grcka kao buduca clanica evropskog Sengena, za sada je vise primorana da zatvara nego da otvara vrata balkanskim susedima. "Balkan sans frontieres" za sada pripada utopiji ili futurologiji.

Sto se tice Osmog Koridora ili drugacije koridora Istok -Zapad, ovo ne predstavlja novu ideju. Pre dve godine, predsednici Albanije, Makedonije, Bugarske i Turske, potpisale su jedan Sporazum u Njujorku prema kojem bi autoput povezivao Drac, Skoplje, Sofiju i Istambul ili drugacije receno Jadran sa Crnim morem. SAD su izrazile podrsku ovom Projektu, ali Grcka ga je kritikovala zbog toga sto bi izgradnja ove saobracanice umanjila vaznost luke u Solunu. Grcka bi vise volela ozivljavanje starog puta EGNATIA, umesto ovog pravca koji se u Atini naziva PARAEGNATIA.

Ekspolozivni dogadjaj u regionu i grcko protivljenje ostavile su dugo vremena u zaborav ovaj Projekat. Tirana se vratila ovoj ideji i cini se da ovoga puta ima osim podrske SAD i podrsku Italije, koja zeli da gleda ka Istoku, dok cini se da se Grcka nece protiviti zbog toga sto ce se granjanje Osmog Koridora produziti, u jednoj drugoj fazi, i u pravcu Soluna. SAD su ponudile 30 miliona dolara za prvu fazu i ocekuje se da ce se ubrzo organizovati susret ministara Transporta cetiri zemlje, kako bi ohrabrile ubrzavanje Projekta.

Jedan novi vetar je poceo da duva i u odnosima izmedju Albanije i Grcke. Avioni grckog Olimpika dovoze svake nedelje grcke ili albanske ministre u njihovim prestonicama. Premijer Simitis posetio je Tiranu poslednjih dana, dok su se dvojica spoljnih ministara susrela nekoliko puta za tri meseca koliko je na vlasti vlada Nanoa. Atina je pruzila Tirani ekonomsku i finansijsku podrsku i obecala je da ce tokom novembra legalizovati 300 hiljada ilegalnih albanskih emigranata koji se nalaze u Grckoj. Nano i Simitis, koje povezuje staro prijateljstvo, vise vole da govore istim politickim recnikom gde je glavna rec balkanska integracija. Ocekuje se da ce Nano podrzati grcki predlog za stvaranje jednog Balkanskog Saveta, Foruma za koordinaciju saradnje i regionalnu integraciju.

Albansko-grcki medeni mesec izazavao je neku vrstu nezadovoljstva u Rimu, mozda i ne bez razloga, ako se ima u vidu teret koji je nosila i jos uvek nosi Italija u resenju albanske krize. Albanska dilema, da li put za Evropu vodi kroz Rim ili Atinu izazvala je mnoge debate u albanskoj i italijanskoj stampi, gde nisu nedostajale ni optuzbe zbog nezahvalnosti. Italija je zabrinuta zbog bujice ilegalaca koja se ne zaustavlja sa istocnih obala Jadrana. cak je premijer Prodi bio najavio da ce se pomoc za malog balkanskog suseda obustaviti, ako albanski zvanicnici ne budu zaustavili bujucu ljudi i camaca. U stvari, albanske brodice koji su prelazili Jadran nisu bili u stanju da zaustave ni sest hiljada vojnika Misije "ALBA", od kojih su polovina bili emigranti i moze se zamisliti sta moze uraditi jedna zemlja sa razrusenom vojskom i policijom. Medjutim, senke sumnje ostaju iza i aktuelno Tirana i Rim su uspostavili intenzivnu saradnju.

U Tirani su se vec navikli na praksu da posle svakog grckog ministra obavezno dodje i jedan turski. Posle Grka Pangalosa, u Tiranu je dosao ove nedelje i Turcin Cen. Tirana zeli da ostane u dobrim odnosima sa oba ova suseda ne mesajuci se u njihove svadje. Medjutim, ono sto pada u oci, jeste cinjenica da dok je Atina jedan znacajan ekonomski i politicki partner, Ankara kao i ranije, posle Vasingtona, ostaje najznacajniji vojni parter Tirane.

Iako ima mogucnosti da nista ne izjavi o istupanju, cini se da ce Tirana zalediti njeno ucesce u Islamskoj konferenciji, cije je uclanjenje pre cetiri godine izazvalo ostre kritike. U medjuvremenu, sledeceg meseca, po prvi put ce albanski predsednik Mejdani ucestvovati na Konferenciji frankofonije u Hanoju, sto ce predstavlajtai i uclanjenje Albanije u ovu organizaciju. Albanija ima dugu frankofonsku tradiciju i uclanjenje u ovu organizaciju ima dosta pobornika kako u Tirani tako i u Parizu.

Nano i Miljo su upravljali kormilom spoljne politike u teskim zaokretima. Posle zaokreta dolaze nade.

AIM Tirana Remzi LANI