SLOVENIJA - STRAH OD NEZAPOSLENOSTI
Hoce li novi zakon o radnim odnosima, koji je sada u pripremi, malo olaksati dusu onih koji su zabrinuti za svoju egzistenciju?
Ljubljana, 28.oktobar 1997
"Koja su dva problema koja vam se cine najopasnija po Sloveniju?" bilo je jedno od pitanja u oktobarskom istrazivanju javnog mnjenja kojeg mesecno sprovodi ljubljanski Centar za istrazivanje javnog mnjenja. Daleko ispred ostalih odgovora se na prvom mestu strahovanja anketiranih Slovenaca nasao problem nezaposlenosti (42,7%), a na drugom mestu bila je politicka podeljenost Slovenije sa jedva 15,1%. To nije ni cudno s obzirom da ima Slovenija prema zvanicnim podacima vise od 125 hiljada nezaposlenih, a nezvanicno ih ima verovatno i vise.
Porast nezaposlenosti nekad gotovo punozaposlene zemlje, prouzrokovale su promene u privrednom i politickom sistemu (tranzicija), raspad nekadasnje drzave i time gubitak nekadasnjih trzista kao i neke druge privredne teskoce. Nezaposlenost postaje tako jedan najozbilnijih problema drzava u tranziciji, pa tako i Slovenije. Ona na licnom odnosno na porodicnom nivou uzrokuje trume, osecaj bezperspektivnosti, apatiju, a u slucaju kada se pretvara u trajnu nezaposljivost odredjenih kategorija stanovnistva, ona postaje i izvor licnih odnosno porodicnih tragedija. Brza promena iz socializma u kapitalizam povela je mnoge drzave - tako i Sloveniju - u stvari u jedan polurazvijeni kapitalizam. Tako se desavalo da su novonastali kapitalisti i manageri poceli smanjivati svoje troskove u glavnom na racun radnika i to cesto otpustanjima preko noci.Do juce izuzetno zastiteni radnik nasao se ulici (cesto potpuno neopravdano) bez ikakve efikasne zastite i to zbog nedovoljno efikasnih i uvazenih sindikata kao i zbog dugotrajnih postupaka na sudovima.
Takvo stanje je posmatrano sa drustveno-ekonomskog aspekta opasno, pre svega u slucaju duzeg trajanja. Visoki stepen nezaposlenosti u duzem periodu znaci i dugotrajni gubitak znacajnog drustveno-razvojnog i ekonomskog potenciala. Slovenacka vlada (pre svega Ministarstvo za rad) je toga svesna vec neko vreme i zbog toga pokusava da pronadje neka zakonska resenja koja bi omeksala taj problem. Sada je pripremi novi zakon o radnim odnosima koji bi trebao zastiti pre svega radnika kao slabiju stranu u radnom odnosu. Promene niso prouzrokovane samo sadasnjom situacijom u Sloveniji, vec (ili mozda pre svega?!) potrebom uskladjivanja naseg zakonodavstva sa evropskim odnosno sa pravnom regulativom Medjunarodne organizacije za rad, Saveta Evrope i Evropske unije. Naime, Sloveniji je u Agendi 2000 kao uslov za njeno ukljucivanje u EU nalozeno da sto pre uskladi svoje zakonodavstvo sa evropskim.
Osnova novog zakona je u ugovornom odnosu izmedju poslodavca i radnika. Obaveza radnika je da obavlja posao za koji je potpisao ugovor i to prema uputama i pod nadzorom poslodavca. A obaveza poslodavca je da obezbedi radniku posao, da ga primerno organizuje, da obavljeni rad plati u skladu sa ugovorom i da postuje integritet zaposlenih. Ako jedna od obe strane ne postuje ugovor, moze druga strana da raskine ugovor. Tako ce po novom zakonu moci radnik da raskine ugovor zbog krivice poslodavca. Kakve ce biti sankcije poslodavaca jos nije definitivno utvrdjene, ali autori zakona govore o visokim finansijskim kaznama, a u nekim ekstrmneim slucajevima i o zatvorskim kaznama.
Nista se bolje nece desiti radnicima koji bi namerno krsili ugovor ili zakon, koji bi iz nemara prouzrokovali vecu stetu ili slicno. U takvim slucajevima moze poslodavac da otpusti radnika preko noci, dok ce biti u svim normalnim uslovima otpustanja radnik mnogo zasticeniji nego sto je sada. Ako je radnik zaposlen kod poslodavca manje od dve godine iznosi rok za otkaz najmanje mesec dana, ako je bio zaposlen manje od pet godina taj rok iznosi tri meseca, radnici koji su bili zaposleni kod poslodavca do 15 godina imaju rok za otkaz 4 meseca, a oni iznad 15 godina radnog staza kot istog poslodavca pet meseci. To znaci da mogu u tom periodu radnici ipak traziti drugi posao ili se pobrinuti za nekakvo resenje problema koji im predstoji.
Puno radno vreme je po dosadasnjem zakonu iznosilo 42 sati nedeljno, do ga je praksa vec smanjila na 40. Toliko ce iznositi po novom i najcesce puno radno vreme, a u izjamnim slucajevima ce najkrace puno radno vreme trajati 36 sati nedeljno i za posebno opasne poslove i manje. Radnik koji radi puno radno vreme ima pravo do pola satnog placanog odmora i to samo u slucaju kada radi vise od cetirisata dnevno. U tom slucaju je slovenacki zakon radodarniji od evropskog zakonodavstva koje odmore do duse predvidja, ali ih ne smatra kao deo radnog vremena.
Interesantna novost je i produzenje minimalnog godisnjeg odmora. Do sada je taj iznosio 18 radnih dana, a po novom zakonu se produzava za dva dana na 20 radnih dana, sto je osnovano na direktivi Evropske unije po kojoj treba radnicima omoguciti najmanje cetiri nedelje godisnjeg odmora.
Promene novog zakona se tumace razlicito. Neki misle da one nece doprineti sigurnosti radnika, drugi misle da hoce, ali vecina je ubedjena da se radi o nekom minimumu na osnovu kojeg ceka glavni izazov tako privredu kao i sindikate da dovrse odnosno usavrse radnicka i poslodavacka prava u kolektivnim i individualnim ugovorima.
Janja Klasinc,AIM