SLOVENIJA - BUDZET KAO TEORIJA ZAVERE
Na putu za EU se Slovenija suocava sa problemom skupog novca i skupe drzave
Ljubljana,29.oktobra 1997
Dok je nedavno u talijanskom parlamentu rasprava o budzetu prouzrokovala problem vladne krize, slovenacka opozicija na celu sa Janezom Jansom, predsednikom Socialdemokratske stranke Slovenije, vidi zavere vladajuce koalicije i tamo gde ih nema. Jedna takvih "zaveri" bi trebao da bude i ovogodisnji budzet koji je bio usvojen tek nedavno i zbog toga je Jansina stranka ulozila interpelaciju o radu vlade. Kada opozicija na taj nacin promasi bit svega sto se dogadja, kao sto se desilo u tom slucaju, je posve realno ocekivati da nije bila sposobna analize svog neuspeha (interpelacija je bila naime neuspesna) i zbog toga je svoj neuspeh pripisivala svim vrstama "antidemokratskih zavera". Na zalost time opozicija dopusta vladajucoj koaliciji (LDS-SLS) da i dalje vlada sa svim svojim greskama.
Naravno, uopste nije normalno da se budzet za tekucu godinu usvaja krajem godine, ali u ovogodisnjem slucaju slovenackog budzeta postoji za to citav niz objektivnih i subjektivnih razloga. Parlamentarni izbori su bili krajem prosle godine i njihovi rezultati su bili tako komplikovani da se je vlada uspela konstituirati tek na prolece. Tako su prve budzetske debate zapocele tek sredinom ovog leta kada su dva najveca koaliciona partnera Liberalna demokratija Slovenije (LDS) i Slovenacka narodna stranka (SLS), koje podrzava i Demokratska stranka penzionera Slovenije (DeSUS), uspela nekako da usaglase ovogodisnji budzet kod sume 737 miliona tolara (oko 8 miliona nemackih maraka). To bi znacilo oko 27 miliona tolara manjka u budzetu i zbog toga se je naravno odmah javio guverner Narodne banke Slovenije dr.France Arhar i zgranuto izjavio kako je budzetski manjko korak natrag i da ce Slovenija takvim budzetom tesko uspesno zakoraciti u Evropsku uniju.
Njegove izjave su ozbiljna kritika vladajuce koalicije kojoj prebacuje da sa jedne strane prica o stabilizaciji i stednji, a u isto vreme kritikuje previsoke troskove i previsoku cenu para. Guverner Arhar je upozorio i na cinjenicu da, prema njegovom misljenju, slovenacki budzet ne sadrzi komponentu razvoja i smanjivanja strukturalnih neuskladjenosti. Guverner ujedno upozorava i na studije OECD i MMF koje kazu da kada stedi drzava,stedi i privatni sektor i kako se za svaki ustedjeni dolar drzave, u privatnom sektoru ustedi 0,9 dolara. U obratnom slucaju se uvecavaju tako potrosnja kao i porezi.
Kritike guvernera Banke Slovenije treba delimicno posmatrati i iz politickog ugla, jer ne treba zaboraviti da dr.Arhar pripada opozicionoj stranci Hriscanskih demokrata. To je doslo doizrazaja i u parlamentarnoj raspravi o budzetu, u kojoj su svoje stavov suprostavili premier dr.Janez Drnovsek i finansijski ministar dr.Mitja Gaspari na jednoj strani i dr. France Arhar na drugoj strani. Premier je istakao da je vlada odlucila da ce ove i delimicno sledece godine nekoliko usporiti inflaciju zbog uskladjivanja cenovnih proporcija, posebno u energetici (nafta i njeni derivati) i kako ce biti krajem godine moguce napraviti odlucujuci pomak ka evropskim stopama inflasije. Ujedno je nabrojao razloge (politicka blokada) za kasnjenje usvajanja budzeta, kao i podvukao kako su vec u toku pripreme za budzet za narednu godinu. Premiera je podrzao i ministar finansija Gaspari, koji je negirao Arharove tvrdnje o nerazvojnoj komponenti budzeta sa investicijama drzave u poljoprivredu, nauku i tehnologiju kao i sa intervencijama za tehnoloski napredak privrede. Guverner Banke Slovenije je odmah vratio "loptu". Vladu je podsetio da ce Slovenija morati i kod rasprave o budzetu voditi racuna o odredbama Evropske unije i Agende 2000, dokumenta u kojem strucnjaci EU zakljucuju kako je Slovenija skupa drzava i da mora zbog toga odmah poceti sa reformama. Slovenija ima previsoku inflaciju (iako je jos uvek ispod 10%) i dugorocne porezne stope da bi nacionalna valuta tolar mogla zameniti euro. Arhar je pozvao vladu neka ne koleba oko snizavanja inflacije.
Iako je vreme koje je bilo potrebno za sasatvljanje drzavnog budzeta stvarno preslo sve razumljive granice, su teme koje su se okretale oko njegovog usvajanja u glavnom propustale bit problema. Naime, cinjenicu da je sirina prava sa ugodnim uslovima za penzionisanje omogucila privredi da je prevalila probleme viska radne snage na penzijski sistem. Tako je jos dodatno opteretila drzavni budzet. Ako tome dodamo jos sirenje drzavne administracije sto od nje trazi Evropska unija zbog novih duznosti u pripremama za ulazak u Uniju, jasno je da je mlada slovenacka drzava danas jos skuplja nego pre pola godine.
Milan Povirk, AIM