UMESTO DOSADASNJEG DOLAZI DRUGI TOTALITARIZAM

Srbija daleko od demokratije

Poslednjih meseci vladajuci rezim u Srbiji pretpeo je vise ozbiljnih udaraca, ne pokazujuci znakove oporavka. Zato postoji uverenje da su mu odbrojani dani. Razloga za optimizam nema, jer su demokratski orjentisane snage slabe, pa se kao novi lider ozbiljno namece vodja radikala Vojislav Seselj, koji je spreman, kao i Milosevic, da citav svoj narod podredi kolektivnom zrtvovanju, samo s drugacijim ideoloskim predznakom. Postojecem rezimu klimaju se tri kljucna potporna stuba: narastajuce nepoverenje u Srbiji, neslaganje sa Crnom Gorom oko Jugoslavije i odbojnost medjunarodne zajednice prema njegovom lideru Slobodanu Milosevicu.

AIM, BEOGRAD, 30. 10. 1997.

Rezim, koji je uspostavljen pre deset godina u Srbiji, olicen u osobi Slobodana Milosevica, kao njegovog neprikosnovenog lidera, poslednjih meseci pokazuje ozbiljne znakove urusavanja. Prvi izrazitiji pokazatelji, koji upucuju na istrosenost postojeceg poretka, dosli su do izrazaja prilikom izbora Milosevica za predsednika Jugoslavije, kada je taj manevar izveden na prepad, uz sve predostroznosti da se spreci bilo kakvo iznenadjenje. Njegov izbor je poslednji potez koji je Milosevic uspeo da dovede do kraja. Od tada za njega i rukovodecu nomenklaturu koja ga okruzuje dogadjaji su krenuli u nezeljenom pravcu, a rezim se pokazao nemocnim da bitnije utice na njih.

Potvrda takvom utisku su neuspesi na parlamentarnim i predsednickim izborima u Srbiji i cinjenici da su rezultati izbora za predsednika Crne Gore ispali nepovoljni za srpskog lidera. Milo Djukanovic jos nije preuzeo funkciju crnogorskog predsednika, ali je vec opomenuo Milosevica da je proslo vreme kada je radio po svom nahodjenju. Djukanovic insistira na postovanju Ustava zemlje, prema kojem kljucnu ulogu u vodjenju spoljne i unutrasnje politike ima Savezna vlada. To je najava zadavanja ozbiljnog udarca Milosevicu, koji je sve kljucne poslove savezne drzave obavljao sam, bez obzira sto je do skoro bio samo predsednik Srbije.

Milosevic je ozbiljno uzdrman, a s njim i ceo rezim koji je nametnuo totalitarnu vlast pojedinca nad celim narodom. Postojeci rezim iznikao je na ideji grupe sa beogradskog univerziteta, koju je predvodila Miloseviceva supruga. Prema recima njene "desne ruke" Zorana Todorovica, koji je nedavno ubijen, zamisao ove grupe je bila da promeni svet. Milosevic je odredjen da bude lider koji ce tu ideju da sprovede u zivot. Todoroviceva smrt izazvala je kod analiticara politickih prilika u Srbiji asocijaciju da je njegovim odlaskom istovremeno sahranjena i poznata Osma sednica CK Saveza komunista Srbije na kojoj je Milosevic promovisan u vodju koji treba da ostvari ideju njegove supruge i odane joj grupe oko nje.

U deset proteklih godina u Srbiji se zaista puno toga promenilo, ali su posledice tih promena, po kvalitet zivota njenih stanovnika katastrofalne. Srbiji, prema optimistickim prognozama treba 20-ak godina da se njena privreda vrati tamo gde je bila kada je zapocelo prakticno ostvarivanje ideje grupe s beogradskog univerziteta. Za proteklo vreme oko pola miliona njenih stanovnika se iselilo, a ambasade u Beogradu zatrpane su zahtevima za useljenje u drzave sirom sveta. Ovo razdoblje moze se slobodno nazvati najvecom seobom Srba u njihovoj istoriji, koja inace poznaje slicne migracione procese. Razlika je "samo" u tome sto su Srbi u proslosti napustali svoju zemlju da bi se spasili od stranih osvajaca, a ovog puta na takav korak ih primorava metod vladanja domaceg rezima. U isto vreme idejni tvorci ove kolektivne katastrofe Srba uzivaju krupne privilegije, bilo na ambasadorskim mestima ili u krupnom biznisu.

U vreme kada je sadasnji poredak pustao "korenje" Milosevic je naisao na snazan otpor srpskih medija. U praksi komunisticke cenzure je bilo da se u neposlusnim medijima uspostavlja disciplina promenama glavnih urednika. Novi lider je ostao poznat po primeni nove metodologije uspostavljanja poslusnosti tako sto nije menjao samo uredjivacke timove, nego celokupni sastav novinskih redakcija. Novinari su bukvalno preko noci ostajali bez posla ili su s udarnih politickih rubrika sklanjani na obavljanje sporednih i nenovinarskih poslova.

U fazi nastajanja rezimu su smetali mediji, koji su zbog toga na brutalan nacin krupnim kadrovskim promenama pretvoreni u odane poslusnike. Na toj poslusnosti poredak se ucvrscivao. Sada se vladajuca struktura suocava s neposlusnim birackim telom, koji mu otkazuje poverenje. Bude li rezim primenio metod obracuna kao u slucaju neposlusnih novinara onda mu sada predstoji posao da se oslobodi vlastitog naroda koji mu je na velikom teretu. Treba mu obezbediti penzije, zaposlenje, plate, zdrastvenu zastitu i druge civilizacijske potrebe za cije ispunjenje ne postoji odgovarajuca materijalna podloga. U vrhu rezima je na sceni garnitura, koja je sklona da socijalni mir kupuje stampanjem para. Ne tako davno Jugoslavija je prosla kroz rekordnu svetsku hiperinflaciju, a u Narodnoj banci Jugoslavije su se vratili funkcioneri koji olako odvrcu monetarnu slavinu. Crno devizno trziste je vec reagovalo obezvredjivanjem dinara.

Pored srpskog stuba, koji se ozbiljno nakrivio, ni drugi neophodni oslonci ne idu u prilog vladajucem rezimu. Milosevic je na nivou Jugoslavije, umesto poslusnog Momira Bulatovica primoran da saradjuje sa samosvesnim Milom Djukanovicem, ciji je politicki i ekonomski program potpuno drugaciji od Milosevicevog. Iako je Crna Gora 20 puta manja od Srbije namera je Djukanovica je da svojoj republici obezbedi ravnopravnost u upravljanju zajednickom drzavom. U sudaru dve oprecne koncepcije Miloseviceva pozicija nije nimalo zavidna. Iz razloga sto Djukanovicevo zalaganje za vecu kooperativnost s medjunarodnom zajednicom, za sta Milosevic ne pokazuje dovoljno sluha, nailazi na podrsku u svetu. Samoizolacionizam kojeg je Milosevic odabrao da bi bio neprikosnoven u odlucivanju na domacem terenu, Djukanovic nema nameru da sledi i tolerise.

Novi crnogorski predsednik polovinom januara preuzima predsednicku funkciju, ali je vec najavio da ce promeniti kadrove koji se, kao predstavnici Crne Gore, nalaze u Saveznoj vladi. Odnos snaga u saveznom parlamentu, koji bira i smenjuje Vladu, ne ide u prilog Djukanovicu, jer predstavnici SPS-a sacinjavaju vecinu. Djukanovic, medjutim, ne misli da reorganizaciju saveznog ministarskog kabineta obavlja nadglasavanjem, vec trazi da srpska strana prihvati one kadrove koje je u federaciju posalje crnogorski parlament. Odstupanje od ovog prilaza moze da izazove udaljavanje Crne Gore iz zajednicke drzave bilo njenom voljom ili amputacijom od strane Milosevica. Prilikom raspada bivse SFRJ Milosevic je vec isprobao metod kojim je Sloveniji pomogao da ode brze i lakse iz Jugoslavije.

Treci razlog zbog kojeg mnogi smatraju da su sadasnjem srpskom rezimu odbrojani dani nalazi se u odbojnosti medjunarodne zajednice prema Milosevicu, kojeg, zbog njegove nekooperativnosti svet drzi u karantinu zajedno s drzavom na cijem celu se nalazi. Srpski lider je dugo vremena imao ulogu kljucnog predstavnika srpskog korpusa, ali je ona vremenom prilicno izbledela i to najvise zato sto je medjunarodna zajednica nasla u srpskim redovima druge licnosti koje su pokazale veci smisao za saradnju. Tako se Milosevic nasao u velikoj izolaciji i predstavnici medjunarodne zajednice mu dolaze u posetu samo kada treba da ga opomenu na obavezu da ispuni sta se od njega trazi. Milosevic je dugo bio u uverenju da ce prkoseci inostranim pritiscima obezbediti lidersku poziciju u zemlji. Rezultati poslednjih izbora su ga, medjutim, razuverili, jer je kod kuce izgubio primat, a za svet je ostao nepozeljan.

Tako su tri potporna stuba srpskog rezima (stanje u Srbiji, gubljenje vodjstva na nivou Jugoslavije i omrazenost medjunarodne zajednice prema njemu) opasno nakrivljena. Preuranjeno bi bilo iz toga izvlaciti zakljucak da na srpskim vratima kuca demokratija. Poslednji izbori su pokazali da Milosevicevo vreme istice, ali da je Srbija jos dosta udaljena od demokratske opcije. Uspeh radikala na celu s njihovim liderom Vojislavom Seseljem pokazuje da bi u Srbiji pre moglo da dodje do zamene jednog totalitarnog rezima sa drugim, dok su demokratske snage jos preslabe da preuzmu politicko kormilo. Dolazak Seselja na celo Srbije izaziva vece strahovanje demokratskog dela Srbije nego eventualni opstanak Milosevica, ali u Srbiji o predsedniku odlucuje onaj deo birackog tela koji ne poznaje demokratiju i koji je sklon da vodjstvo zemlje prepusta liderima koji daju prednost kolektivitetu u odnosu na gradjanina kao pojedinca. Izbori su pokazal i da u birackom telu preovladava onaj sloj koji je spreman da demokratiju ustupi za koru hleba. Seseljev prodor napravljen je na davanju takvih obecanja.

Ratomir Petkovic (AIM)