SRBIJA BEZ PREDSEDNIKA - DRUGI PUT?

U Srbiji raspisani novi predsednicki izbori za 7. decembar

U prvoj rundi gradjani Srbije nisu izabrali predsednika, a sva je prilika da im to nece poci za rukom ni na ponovljenim predsednickim izborima. No izlazak na biralista zakazan je za 7. decembar, a po mnogim analiticarima realnije je ocekivati Deda Mraza nego novog sefa Republike.

AIM, BEOGRAD, 29. 10. 1997.

Borba za mesto prvog coveka Srbije vodice se izmedju vec poznatih kandidata: Vojislava Seselja (SRS), Vuka Draskovica (SPO) i Milana Milutinovica, saveznog ministra spoljnih poslova, inace novog favorita leve koalicije. Ostali, ukoliko ih bude, uci ce u trku, da bi na konto deset hiljada potpisa usli u kvalifikacije jedino za neku desetinu hiljada dinara koja im sleduje po osnovu uredno prijavljene kandidature.

Do momenta raspisivanja izbora verovalo se da ce se socijalisti i na novim izborima opet osloniti na Zorana Lilica. U to su i oni bili ubedjeni dok im Slobodan Milosevic na Glavnom odboru nije saopstio da je njihov predsednicki kandidat Milan Milutinovic. Na samoj sednici niko nije imao komentar. Iznenadjenje su sacuvali za intimniju atmosferu, bas kao i Milutinovic licno. Beogradska stampa, pozivajuci se na visoke izvore iz SPS, navodi da je Lilic u poslednjem trenutku odbio da ucestvuje na novim izborima. Njegovi uslovi za promenu odluke bili su smena generalnog sekretara partije Gorice Gajevic i Dragoljuba Milanovica, glavnog urednika RTS, koji, navodno, nisu za njega dovoljno zalegli u prethodnoj kampanji.

Raspisivanje novih predsednickih izbora u Srbiji ostalo je u senci vrucih izbornih rezultata u Crnoj Gori. Ali, bez obzira na ovaj momenat, utisak je da u Srbiji nema prevelikog uzbudjenja zbog predstojeceg glasanja. Zbog toga se moguci nedovoljan odziv biraca pominje kao najcesci argument u prilog tezi da ce i ovaj izlazak na biralista biti bezuspesan. (Po republickim propisima potrebno je da u oba kruga izadje polovina plus jedan gradjanin.)

U predsednicku trku lider radikala ulazi sa najbolje startne pozicije. On je prethodne izbore zavrsio, po broju glasova, ispred pulena levog saveza. Uplaseni od njegovog iznenadjujuceg uspeha, mnogi vec vide Seselja u fotelji predsednika Srbije. U prilog tome idu i spekulacije kako bi to zapravo najvise odgovaralo Milosevicu, kao protiteza Milu Djukanovicu u Crnoj Gori.

Taj strah pokolebao je neke stranke koje su bojkotovale parlamentarne i predsednicke izbore, pa su krenule u potragu za potencijalnim predsednickim kandidatom. Prva vest o tome stigla je iz Gradjanskog saveza Srbije, dok Demokratska stranka kaze da ne odustaje od bojkota, a demokratama Vojislava Kostunice tek ne pada ni na kraj pameti da se predomisle. Druge manje stranke ponavljaju da je opoziciji potreban jedinstven kandidat.

Predsednik Demokratskog centra Dragoljub Micunovic preko svojih lokalnih odbora daje na znanje da je moguci kandidat. Nije iskljuceno da ga uz sve politicke razloge iz bojkota izvuce bas Milutinovic, kome Micunovic nikad nije zaboravio egzekuciju nekoliko profesora,Beogradskog univerziteta sedamdesetih godina, medju kojima je bio i on, s Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Stranke koje imaju najjace kandidate jos nisu zapocele kampanju. Prvo su cekale da ona druga strana saopsti svoj adut. Razlog kratke izborne groznice bice sigurno i vec dosta smanjeni stranacki budzeti. Dok se Milutinovic i Seselj jos ozbiljno ne oglasavaju, Draskovicev tabor najavljuje da ce on svoju "americku" kampanju promeniti u "pravu evropsku".

Svi ozbiljniji analiticari nemaju dilema da se trka za prvog coveka Srbije nece ni ovog puta zavrsiti u prvom krugu. Kandidati za drugi krug, prema mnogim misljenjima opet su puleni SPS i SRS. Medju clanicama leve koalicije cuje se da je Milutinovic solidan kandidat, pre svega sa pozicije ministra spoljnih poslova i da u najmanju ruku nije slabiji od Lilica. Drugacija misljenja, medjutim, ukazuju da bas on i nije nesto pozitivno impresionirao gradjane Srbije. Utoliko se tesko moze ocekivati da on makar ponovi broj glasova prethodnog kandidata leve koalicije.

Na drugoj strani, Seselj ulazi s psiholoskom prednoscu i sve sanse su i ovoga puta na njegovoj strani. Ukoliko lideru radikala podje za rukom da u oba kruga animira nadpolovicnu vecinu zitelja Srbije da glasa to jos ne znaci i da ce izaci s oreolom pobednika. Naime, za razliku od socijalista, Srpska radikalna stranka jos nije organizovana da moze uspesno da kontrolise izbore na svim birackim mestima, a pogotovo to nije u stanju na Kosovu. Kao i na prethodnim izborima nekontrolisan prostor Seselja moze da kosta izborne slave, cak i u slucaju da se vecina zaista opredeli za njega.

Dok je Milosevica u Srbiji ne sme se smetnuti s uma da je kota s koje se posmatraju i usmeravaju politicki dogadjaji upravo njegova pozicija. Da li je, dakle, s te tacke gledista, Milosevicu potreban covek na celu Republike, ako to vec nikako ne moze da bude njegov najbolji ili blizak prijatelj?

Kada se malo razgrne pre svega ekonomska situacija u Republici, vec na prvi pogled je jasno da ona ni slucajno nije obecavajuca, pogotovo u svetlu medjunarodnih odnosa. S druge strane, raspored snaga u parlamentu upucuje na neminovne koalicije ili s radikalima ili sa SPO, ako ne vec sa svima zajedno.

Konstituisanje vlade s takvim drustvom od njega neminovno zahteva da nekome prepusti makar neki od kljucnih stubova vlasti: medije, finansije, ili policiju. Ukoliko to vec ne moze da izbegne, Milosevic mozda moze da odlozi.

Naime, postujuci kako-tako zakonsku proceduru njemu ne mora da bude problem konstituisanje republickog parlamenta. Ali, formiranje vlade nije vezano za zakonski rok i on to potencijalno moze da odlozi. Ukoliko Srbija ostane bez predsednika i na ovim izborima, to bi moglo da znaci da nema kljucnog coveka koji treba da predlozi mandatara vlade. U tom slucaju, stara vlada obavlja poslove sve do izbora nove i Mirko Marjanovic sa proverenom postavom obavlja sve do daljeg vazne drzavne poslove.

Neizborom odgovarajuceg predsednika Miloseviceva stoperica ponovo pocinje da kuca i on do novih izbora, u tom slucaju najverovatnije u martu, dobija na vremenu. Ostaje mu mogucnost da promeni zakon o predsedniku i eventualno olaksa uslove za pobedu svog pulena. U svakom slucaju, dobija neko vreme da proba da pregrupise snage, pa eventualno raspise i nove parlamentarne izbore, mozda na svim nivoima.

U tom periodu, nije iskljuceno da Milosevic zaigra igru zivaca sa svojim politickim protivnicima. Odlaganje posla na konstituisanju vlade svakako ne moze da raduje ni Seselja ni Draskovica. Drzeci ih na kratko - da je dogovor moguce postici svakog trenutka, on moze da proba da im snizi cenu. Za onog ko prvi prihvati trgovinu, on ce verovatno imati predsednika Skupstine da u svojstvu v.d. predsednika Republike predlozi premijera.

Sve ove opcije realno predstavljaju igranje na ivici noza i cak i za Milosevica ne mogu predstavljati izbor nego nuzno zlo. Tako ce, izgleda, biti sve dok je on glavni pregovarac u Srbiji.

Vesna Vujic (AIM)