ZACARANI KRUG MOCI

Medjunarodna konferencija o kontroli rada policije

Stanje u policiji je odraz jedne apsolutne i nekontrolisane vlasti. Njena osnovna funkcija pomerena je sa zastite gradjana na ocuvanje vlasti jednog malog kruga ljudi.

AIM, BEOGRAD, 28. 10. 1997.

Zajednicka ocena domacih ucesnika Medjunarodne konferencije o kontroli rada policije odrazane nedavno u Beogradu, u organizaiji Fonda za humanitarno pravo, svela se na kostataciju da je u SRJ neophodno stvoriti organe za kontrolu rada policije. Takvo drustveno telo bi po oceni ucesnika doprinelo demokratizaciji policije i drzave. Za to bi naravno bila potrebna volja i saglasnost drzavnih, policijskih i politickih organa Jugoslaviji kojih po oceni strucnjaka za sada ne postoji.

Na cemu se temelji skepticizam gotovo svih domacih ucesnika ove konferencije? Ovdasnja policija je poslednjih godina izgubila i ono malo ugleda koji je ranije koliko toliko imala, mada treba reci da ovde policija, gotovo tradicionalno, nikada nije uzivala osobiti ugled. U nju gradjani nikada nisu imali narocitog poverenja, a sadasnje stanje je takvo da je vise dozivljavaju kao silu (policija sve cesce pokazuje neprimerenu surovost) od koje treba zazirati nego s njom i od nje nesto ocekivati. Nas prosecan gradjanin uveren je, inace, da policija sluzi ocuvanju rezima.

Dragan Radulovic, profesor socijalne patologije iz Beograda, tvrdi da su nasa egzaktna znanja o ovoj sluzbi veoma skromna: "cak je i broj policajaca drzavna tajna". Policija je zadrzala mnoga obelezja iz posleratne proslosti,posebno Sluzba bezbednosti, kada su svi vidovi drustvene kontrole bili privatizovani od jedne partije, a to je i do dan-danas ostalo. Ona, dakle, nije servis koji pomaze gradjanima. Naprotiv, "danas je vise nego ikad pod kontrolom samo jedne politicke snage, a njena odlika je potpuna militarizacija, i to je kljucni problem za nadzor nad njenim radom", istice Radulovic.

Mada bi se, po logici stvari, moglo ocekivati da ce povecane policijske snage dovesti do redukcije kriminaliteta, imamo sasvim obrnuti trend. Poslednjih desetak godina svi znacajni oblici kriminaliteta su u porastu. Po oceni profesora Radulovica, "odlika danasnje policije u Srbiji, jeste njena povezanost sa raznim, bilo organizovanim grupama kriminalcima, bilo nekim parapolicijskim snagama". Istovremeno, dodao je, za rad policije u Srbiji se izdvaja vise od 25 odsto sredstava iz republickog budzeta, dok se za ministarstva zdravlja, obrazovanja i kulture skupa izdvaja dva odsto. To, umnogome, odrazava karakter uslova u kojima zivimo i mogucnosti uspostavljanja nadzora nad radom policije. Stoga je prvi korak u reformi policije, demilitarizacija, a drugi, decentralizacija.

Profesor novosadskog Pravnog fakulteta Momcilo Grubac, procenjuje da je kontrolu rada policije tesko organizovati. Kao jedan od osnovnih preduslova za dobar i zakonit rad policije vidi propise, mada je svestan cinjenice da se instrumenti rada kontrole ne nalaze samo u pravnim propisima: "Kako ce policija vrsiti svoje duznosti uveliko zavisi od propisa koji regulisu njen rad i njenu organizaciju, a stanje tih propisa danas je izuzetno rdjavo. O vaznim pitanjima rada nasih policijskih sluzbi ili ne postoje propisi, ili su nasledjeni iz bivse drzave i prevazidjeni, ili su neusaglaseni sa odredbama novih ustava".

Ideoloska i policijska drzava u nas se suvise dugo karakterisala ideolosko-politickom netrpeljivoscu i praksom da drzavni organi u ostvarivanju politike svesno krse ustavne odredbe i zakone verujuci da tako najbolje doprinose drzavi i njenim interesima. To znaci da je policija izmedju vlasti i prava prednost davala i daje vlasti i instrumentima kojima se moc drzi i ucvrscuje. Zato je poimanje zakonitosti vrlo ograniceno: tumaci se pre svega, kao obaveza nizih organa i gradjana da se pridrzavaju zakona, a ne shvata da su zakoni i ustav cinilac ogranicavanja politicke vlasti.

"Demokratski preobrazaj ka pravnoj drzavi u nas jedva i da je zapoceo u stvarnosti", istakao je profesor Vojislav Stanovcic: "Sta vise, mnoge pojave pokazuju da smo od ostvarivanja ideala vladavine prava veoma daleko, a da se u medjuvremenu otkako je taj ideal sa zvanicnih mesta prihvacen kao ustavna kategorija, stanje umnogome i pogorsalo, jer su porastom kriminaliteta i opste nesigurnosti cesto ugrozena ne samo politicka prava i slobode nego i najosnovnije od svih prava - pravo na zivot".

S obzirom da ne dolazi ni do ostvarivanja pravno vazecih ustava i zakona, siri se pravna i moralna anomija. Nekadasnji revolucionarni i postrevolucionarni radikalizam lako zamenjuju drugi ekstremizmi koji za rezultat imaju narusavanje ljudskih prava, policija gradjane od toga neadekvatno stiti ili dize ruke. Javnost je sve uverenija da je organizovani kriminal prodro i korumpirao delove policije, a ima indicija da su neki njeni delovi u sprezi sa podzemljem, koje svoje unosne poslove obavlja i u "nadzemlju", to jest, javno.

"Podredjena pragmatici dnevne politike, nasa policija nije u stanju da uspostavi korektan odnos ni prema gradjaninu ni prema drzavi kao instituciji i ustanovama sa kojima bi morala saradjivati, ciji bi pravom konstituisan i kontrolisan organ morala biti, pa zbog toga nema ni odgovarajuci odnos ni prema sebi samoj", naglasava dr Stanko Pihler. On smatra, da je u nasim sadasnjim prilikama policija, "nazalost, deo i slika vlasti koja ne drzi mnogo ni do prava ni do institucija"

Profesor Milan Popovic iz Podgorice, pridruzio se stavovima onih koji insistiraju na ukupnom drustvenom kontekstu u kome se odvija rad policije. To je ilustrovao aktuelnim primerom iz Crne Gore, gde je u poslednjih sest meseci doslo do dramaticnog raspada vladajuce partije i jos dramaticnije borbe nad uspostavljanjem etatisticke kontrole nad policijom. "U ovom periodu formirane su dve spoljne institucije: parlamentarni odbor za kontrolu bezbjednosti i predsjednicki savet za kontrolu policije. Demokratska opozicija u Crnoj Gori pokusavala je sest godina bezuspjesno da se formira takav odbor. U dramaticnom sukobu taj odbor je formiran za samo mjesec dana".

"Stanje u policiji je odraz jedne apsolutne i nekontrolisane vlasti. Njena osnovna funkcija pomerena je sa zastite gradjana na ocuvanje vlasti jednog malog kruga ljudi. Mozemo mi stoga zamisliti kakav god hocemo model kontrole rada policije, on nece djelovati dok se ovaj osnovni odnos ne promjeni", kaze Dragisa Burzan, profesor iz Podgorice, i dodaje da mnoge zloupotrebe policije o kojima je bilo reci i na ovom skupu ne bi bile moguce bez zloupotreba u drugim segmentima, jer je centralizacija izvedena do samog vrha politicke moci. I Slobodan Soskic, advokat iz Beograda, bio je prilicno skeptican u pogledu skorog konstituisanja organa za nadzor policije, napominjuci da u zemlji nema relevantne politicke snage koja bi ostvarila tu ideju: "Imam utisak da se vrtimo u zacaranom krugu, ali situacija je, zaista, takva da mi imamo celu strukturu drzave izgradjenu na privatnoj volji, u kojoj se cak i sud plasi policije".

Gosti iz inostranstva (Kanade, SAD, Francuske, Velike Britanije, Belgije, Madjarske) iznoseci iskustva iz svojih sredina (saradnju, poverenje),sto je opet domace ucesnike sbzirom na ovdasnje prilike asociralo na 21. vek, isticali su da bi i u nas "izgradjivanje medjusobnog poverenja gradjana i vlasti bio prvi korak ka uvodjenju organa za spoljnu kontrolu policije" (Mark Gisinger, predsednik Medjunarodnog udruzenja za civilni nadzor policije), da su "sve gradjanske akcije neplodotvorne ukoliko policija ne zeli da saradjuje i nema poverenja u prituzbe gradjana, te da je nuzno da u civilne mehanizme budu ukljuceni i predstavnici policije i da postoji javna netolerancija prema zloupotrebi polozaja policije" (Dzon Vestvud, izvrsni direktor kanadske nevladine organizacije za gradjanske slobode).

Pritom, svi su, naravno, podrazumevali da postoji nezavisnost svih segmenata pravosudja, policije, tuzilastva, ali i napominjali da ne mogu da kazu da su njihove zemlje bas pravi model spoljne kontrole policije. Domacini su to protumacili vise kao gest uctivosti gostiju koji nisu upoznati sa ovdasnjim stanjem, ali nisu propustili priliku da im ukazu da predstavnici ovdasnje policije i drzavnih organa (sem zamenika javnog tuzioca Crne Gore) nisu prihvatili poziv da dodju na ovaj skup i da to najbolje pokazuje ko ne zeli saradnju i uspostavljanje poverenja.

Vesna Bjekic (AIM)