STRANE INVESTICIJE U MAKEDONIJI-NEUSPESAN "LOV" NA STRANCE

AIM Skopje, 28.10.1997

Najnovija analiza revije "Euromoney", ciji je odlomak ovih dana objavljen i u domacim medijima, pokazala je sokantnu, gorku istinu o mestu Makedonije na listi zemalja u kojima se preporucuje investiranje. Prema toj analizi stranski investitor, pre nego sto bi trebao da se odluci da svoj novac ulozi u Makedoniji, prethodno bi trebao pokusati u 150 druge zemlje!? Naime, sudeci prema analizi ove revije, Makedonija se nalazi na 151-vom mestu na listi zemalja u kojima vredi uloziti kapital, sto pretstavlja novi, jos veci, pad od 107-mog mesta na kome se donedavno nalazila. Ovu porazavajucu istinu za makedonsku ekonomiju potvrdjuje i podatak o samo tridesetak miliona americkih dolara stranog kapitala ulozenih u ekonomskoj privredi u proteklih sest godina otkako Makedonija postoji kao samostalna drzava. Ako se ova suma uporedi sa, recimo, investicijama u susednoj Bugarskoj, koja se smatra jednom od najneprivlacnijih zemalja za investicije zbog "traumaticne" tranzicije, koje za isti period iznose preko jedne miljarde i dvesta miliona dolara, onda slika postaje jos jasnija, a da ne govorimo o drugim istocnoevropksim zemljama u kojima se strane investicije mere desetinama milijardi dolara.

Uostalom, ova nepovoljna slika o stranim investicijama je ocigledno i "golim okom" s obzirom da se u celoj Makedoniji (bez obzira koliko je ona mala) skoro i ne moze videti natpis bilo koje strane firme. Koliko je ovo izrazeno, kao ilustracija moze posluziti nedavno otvaranje prvog "McDonaldsa" u Makedoniji, koji je lociran u samom centru Skopja. Na opste veselje velikog broja posmatraca, a posebno stranih, otvaranju "americke cevapcionice" je prisustvovala celokupna politicka elita zemlje pocevsi od predsednika Makedonije, pa sve do crkvenih velikodostojnika. Ovaj primer mozda najbolje govori o niskom stepenu atraktivnosti Makedonije koji se ne moze poboljsati ni licnom intervencijom prvog coveka u drzavi. A da bi prica bila ironicnija, ovaj "McDonalds", osim skopskog piva, skoro da ne koristi nikakve domace sirovine, pa cak ni mekice, iako se domaci pekarski gigant "Zito luks" nada da ce dobiti svoj "posao stoleca".

Tragajuci za razlozima ove katastrofalne slike, ekonomski analiticari se jednostavno krecu u magli. "Dezurni krivac", grcki embargo, koji je u proteklih nekoliko godina bio najaci "argument" za dobivanje strane pomoci, a istovremeno je sluzio kao pokrice za ekonomske neuspehe, vec drugu godinu ne postoji. Clanstvo u medjunarodnim organizacijama takodje vise ne moze posluziti kao pokrice, jer Makedonija je danas clan skoro svih najznacajnijih medjunarodnih organizacija i institucija koje na bilo koji nacin mogu uticati na ekonomske tokove u zemlji.

Iako se to cini jako "stidljivo", ipak se pocinje priznavati da u stvari glavni razlozi leze "u nama samima", odnosno u odredjenim pogresnim procenama vlade. Tu se najprije misli na zakonsku regulativu u ekonomskoj oblasti koja prilicno zaostaje za "drzavotvornim" delom. Naime, zureci za tim da zaokruzi proces unutrasnjeg politickog uredjenja zemlje, skoro je "zaboravljeno" da potencijalni investitori, pre nego sto uloze svoj kapital, hoce da znaju "pravila igre". Kao ilustacija nedostatka njuha za privlacenje stranog kapitala moze opet posluziti primer spomenutog "MecDonaldsa" ciju je lentu presekao licno predsednik drzave cime je pojeo i prvi sendvic. Nepunu nedelju dana nakon ekskluzivnog svecanog otvaranja , drzavni inspektori su jednosatvno stavili katanac na vrata restorana, sto pretstavlja prvi ovakav slucaj u super uspesnoj poslovnoj historiji ove svojevrsne prehrambene institucije svetskog glasa. Da bi ironija bila veca restoran je ponovo otvoren od istih inspektora samo par dana nakon zatvaranja, sto samo po sebi govori o banalnosti intervencije (iako se ne moze iskljuciti odredjena opravdanost), a jos vise o nespretnosti u odnosima sa stranim investitorima. Ako se ovome doda i prica sa neuspesnim pregovorima sa grupacijom "Volkswagen", koji su kao krajni cilj imali pocetak proizvodnje automobila "Audi A3" u Makedoniji, onda slika sa makedonskim neuspesima u privlacenju stranih investitora postaje jos kompletnija.

Sa druge strane, nekoliko poslovnih afera, medju kojima daleko prednjaci afera piramidalne stedionice "TAT" iz Bitolja "teska" preko 100 miliona nemackih maraka, sigurno da ne moze biti razlog za privlacenje stranih investitora. Pogotovo ne ako se uzimaju u obzir nebrojene nepravilnosti, ili u najmanju ruku, "mutne radnje" oko privatizacije zemlje, a jos vise kad se zna da jos nije donet zakon o denacionalizaciji. Prema nekim procenama, ovaj zakon "tezi" oko 10 miliardi nemackih maraka na ime kompenzacije nekadasnjih vlasnika, a veliki deo ove sume "pokriva" i preduzeca koja su "privatizirana" iako nije rascisceno pitanje vlasnistva.

Iako se to nikako ne zeli priznati, jedan od najvecih razloga za stavljanje Makedonije na "crnoj listi" za investicije, nesumnjivo su unutrasnji odnosi, odnosno konflikti, posebno oni medjuetnicki (i opet posebno oni medju Albancima i Makedoncima), koji su u par prilika rezultirali sa ljudskim zrtvama (uvek na strani Albanaca). Opomene koje je makedonska vlada dobivala od medjunarodne zajednice zbog neodmerene upotrebe policijske sile protiv etnickih Albanaca, bez sumnje su odigrale kljucnu ulogu prilikom sastavljanja spomenute prioritetne liste zemalja za investiranje.

Verovatno je ova situacija bila i jedan od glavnih motiva za nedavni "SAmit kod predsednika", koji je organizirao predsednik Makedonije, Kiro Gligorov, a na kome su ucestvovale sve znacajnije partije u zemlji, ukljucujuci i vanparlamentarnu opozicionu VMRO-DPMNE. Kao glavni rezultat ovog "samita" oznacena je zajednicka deklaracija svih ucesnika koja se uglavnom odnosi na glavne smernice odnosa Makedonije sa medjunarodnom zajednicom. Nema sumnje da je jedan od glavnih ciljeva ovog susreta bio da uveri medjunarodnu javnost da nema osnova za strah od investiranja u Makedoniji, a kao glavni argument verovatno se racuna na cinjenicu da su svi politicki cinioci u zemlju pokazali da su opredeljeni za zapadnu integraciju, sto znaci da nema opasnosti za investicije i ukoliko dodje do eventualne promene vlade. Hoce li ova poruka biti ovajzko shvacena, i sto je jos vaznije, tako i prihvacena, ostaje da se vidi.

AIM Skopje IBRAHIM MEHMETI