PARTIJSKI "SAMIT" KOD GLIGOROVA

AIM Skopje, 29.10.1997

Samit makedonskih partija oko strategije ulaska u NATO i EU, odrzan krajem nedelje kod predsednika Republike, Kire Gligorova, zavrsio je na "obostrano zadovoljstvo Gligorova", malo u sali ali i sa puno grcine, rekao je jedan od ucesnika susreta.

Razocarenje, koje se ispoljava, nakon porvih pozitivnih ocena, i to u odredjenim opozicionim krugovima u zemlji, temelji se na vec zakasneloj proceni situacije, da je prihvatanjem tih, zaista na brzinu sazvanih pregovora, i potpisivanjem zajednicke izjave, opozicija stavila svoj pecat odobrenja nad ukupnu politiku Gligorova. Jaca tvrdnja da je opozicija time dala Gligorovu alibi za dosadasnje neuspehe, i to za one za koje mu je upravo opozicija ostro prigovarala u javnosti. Pored toga, po sudu nekih opozicionih krugova, kao i nekih ovdasnjih analiticara, opozicija je i na neki nacin dala predsedniku Gligorovu ovlascenje da u ime nekakvog konsesusa oko makedonskog strateskog opredeljenja za clanstvo u NATO i ulazak u EU prihvati kompromise i u sporu sa GRckom, oko imena pa cak i oko postojanja drzave.

Tu ocenu deli i provladin list iz Atine, "Elefterotipija" u posebnom komentaru, krajem prosle nedelje, koja prosto likuje od radosti i jasno porucuje makedonskoj opoziciji da je Gligorov pobedio. Da se, recju, makedonski predsednik konacno svestio, nakon susreta u UN, i da ce sada, podrzan i od opozicije, i uz njeno ovlascenje, jer ona zaista pretstavlja nekakvu silu u drzavi, moci da iznadje pravo resenje za spor sa Grckom oko imena.

Predsedniku Gligorovu, drugo i sista i nije preostalo. Suocene sa katastrofalnim porazem "koncepta Gligorov", zaista vesto, kako sto uostalom prilici diplomiranom djaku "beogradske skole", povukao jedini potez koji mu je ostao. Pozvao je u pmoc sve makedonske partije, ponajvise one iz opozicije, svejedno sto su neke od njih bili deo njegove pozicije i njegovog nekadasnjeg "Saveza za Makedoniju". Porucio im je jos jednom: - Ne ostavljajte me samog, kao i za vreme izbora 1994 godine. Sve partije, na celo sa opozicijom su pohrlile i prihvatile novi pakt

• s njim!

Time i sa partijom na vlasti iz kruga nekadasnjeg SKM.

Koalicija na vlasti, pritisnuta u zadnjem redu odbrane pred revizijom koja bi usledila neminovnim porazom na predstojecim izborima, sakupila se oko Gligorova i bila je gotova da potpise cak i beo list papira, samo da privoli opoziciju, koja bi je neminovno porazila, da uradi to isto i da joj se pridruzi, makar i parafom na isti isprazni dokument.

Potpisima na dokument pun "sveobuhvatnih", pa time i praznih, vizija o makedonskom pristupanju Evropi i NATO u nekoj dalekoj buducnosti, makedonska opozicija je potvrdila politiku Predsednika Kire Gligorova. Apsolvirala ga je od mnogobrojnih poraza. Podelila je odgovornost s njime, samim pristankom da se s njime saglasi da nije potrebno analizirati zasto je Makedonija prosto odbacena od NATO i EU, vec da je vazno da se svi slazu da Makedonija treba da bude u tim organizacijama. Kad, tad.

Ispada sada da VMRO-DPMNE i LDP, dve najjace opozicione partije, zajedno sa Predsednikom Gligorovim snose odgovornost za, prema oceni nekih analiticara, "fijasko politike Kire Gligorova". Da dele odgovornost za propast drzavnog projekta, koga susedi ne priznaju, kome nacionalne manjine osporavaju unutrasnji ustavni i pravni poredak. Da dele odgovornost za propast demokratije, koja se falsifikovanjem izbora 1994, prema tvrdnji opozicije koja ih je bojkotovala, izrodila u arbitrarni jednopartijski poredak u kome je vlast ogrezla u pljacku. Da dele odgovornost za propast pozicije Makedonije na Balakanu, u Evropi, za odlaganje ulaska u NATO.

Ima mislenja da su opozicioni lideri na razgovoru kod gligorova, potpisali Predsedniku Republike blanko cek da nastavi da vodi, kao i dosada, ali vec uz postignut konzesus, strategiju drzave kako se njemu svidja.

Makedonska opozicija, nije, sudeci po svemu odmah shvatila vestu namestaljku. Trebalo je da se trijumfalno javi grcka strana, pa da polako svane makedonskim politickim partijama, koje se bore protiv politike SDSM i Gligorova.

Indikativno je, u tom smislu, bilo pisanje "Eleftoritipije" da je Kiro Gligorov za vreme boravka u UN shvatio da je Makedonija teritorijalni pojam i nista drugo! To, kao i tvrdnja, da je predsednik Gligorov pobedio i da vec ima mandat svih politickih faktora, otreznilo je ovdasnju opozicionu javnost, ali, kako kazu, nazalost kasno.

Jednostavno, sve partije koje su do tada osporavali mandat Glogorova, i kao Predsedniku, i kao lideru ovlastenog da pregovara u ime svih, sada su, kako komentiraju ovdasnji posmatraci, ali i grcki listovi, otisli toliko daleko da su mu priznali pravo da gradi cak i mogucu platformu Gligorov-Simitis.

Na ishitreno sazvanom "sastanku na vrhu", lideri partija su posli takodje i bez ovlascenja njihovih komiteta i odbora, partijskih tela. Posli su bez mandata i rizikovali puno. Ne samo zbog moguce revizije osnovnih smerova politike i programa njihovih partija, vec i zbog opasnosti da se time inaugurira metod arbitrarnog vladanja ovog rezima: da jedan tesni krug resava za stvari koje zasezu u vitalne interese gradjana i nacije.

Nezadovoljni krugovi u javnosti, uporno isticu da nisu protiv dijaloga, ako je on svrishodan, utemeljen na neospornim vrednostima. U Makedoniji, koja inace strada i od politicke iskljucivosti, niko pametan nema nista protiv dijaloga sa sefom drzave, ali pravog. Niko nije protivan dijalogu utemeljenom na osnovu nekakve jasne i javno ponudjene platforme Predsednika, na koju bi reagovale partije, sasvim prirodno, svojim primedbama. Tek potom bi bilo normalno i uputno, vele makedonski analiticari, da partijski lideri takvu platformu parafiraju, ia da tako dogovoreni dokument potom postane, citanjem u Parlamentu, nacionalna strategija.

To se, na ovom "samitu" nije dogodilo. Ucesnici su posli praznih ruku, tako su se i vratili. Bar sto se tice opozicije, koja tek sada shvata da je izgubila unapred dobivenu poziciju.

Ovim vestim potezom, Gligorov je jos jednom pomogao vladajucoj partiji i na domacem, predizbornom megdanu. Prakticno iznudjeni konsensus opozicije sa vladajucom politikom, kao i njena saglasnot oko buducih poteza Glogorova, dovesce do toga da pretstojeci izbori nuzno prodju bez glavne teme oko koje bi se, inace, zestoko lomila koplja: Neuspeh makedonske spoljne politike, fijasko makedonske demokratije. Izbori ce proci i bez glavne teme, koja ce se tek pojaviti, a ta je poraz, moguce cak i definitivni, koji najavljuje i "Elefterotipija": gubitak imena.

Otuda, vec se cuju primedbe upucene vlasti, ali i opoziciji, da je bilo i da ostaje i dalje svrsishodnije da se odrzi novi "samit" kod Gligorova, ali ovog puta, porucuje skopski "Dnevnik", oko preciznog dogovora kako da se odrze sto pre slobodni parlamentarni i predsednicki izbori, cime bi se uspostavila ravnoteza snaga u makedonskoj politici. Ta bi ravnoteza omogucila da se, tek tada, postizu pravi dogovori i stvaraju konzesusi oko preciznih platformi.

Tada bi zaista imalo smisla razgovarati o NATO i EU, ali ne kao o ikonama, ili mitskih mesta, kao sto se ovim znacajnim punktovima sada prilazi u makedonskoj javnosti, vec da se o njima raspravlja kroz prizmu makedonskih interesa. Naravno, i iz ugla, koji bi neminovno obuhvatio i njihovu krizu.

Takvi bi pregovori sa legitimnim predstavnicima te nove vlasti i te nove opozicije, mogli da detektiraju makedonske interese, cak i izglede u procesu reforme NATO, ili u pokusajima za prevazilazenje krize u Evropksoj Uniji. O ovim stvarima se bas sada razgovara od Vazingtona do Brisla.

AIM Skopje SLOBODAN CASULE