OBRACUN NA LEVICI

Likvidacije: Zoran Todorovic- Kundak

Oko najmocnije i napoznatije srpske porodice Milosevic - Markovic povecava se broj ubistava. Jedni za drugim, ove godine su ubijena tri bliska porodicna prijatelja: Vlado Kovacevic Tref, Radovan Stoicic Badza i Zoran Todorovic Kundak. Cinici spekuliraju tko je sljedeci.

AIM, BEOGRAD, 28. 10. 1997.

Ubojstvo generalnog sekretara Jugoslavenske levice (JUL), generalnog direktora "Beopetrola", suvlasnika privatne firme "T&M trade" i jednog od najbogatijih ljudi u Srbiji - Zorana Todorovica Kundaka (38) - iznenadilo je Beograd. Nacin likvidacije, medjutim, nije nikog. Rec je o tipskoj "sacekusi" koja je godinama zastitni znak obracuna u ovdasnjem podzemlju i nadzemlju: "timski i profesionalno pripremljena zaseda u kojoj zrtva nema sansu da prezivi, a ubojica da promasi i da ne pobjegne" (dr Vladan Vasilijevic).

Todorovic je 24. oktobra, kao i obicno, sluzbenim automobilom stigao na posao oko osam sati. Dok je vozac preparkiravo limuzinu, krenuo je uz stepenice prema ulazu u zgradu "Beopetrola". Tu je sreo poznanika Sinisu Milenkovica, vozaca rafinerije NIS i zastao. Dok su se rukovali, prisao je mladic u zagasitoj jakni i crnoj vunenoj kapi, izvadio "skorpion" i, iz neposredne blizine, najmanje cetiri metka ispalio Todorovicu u glavu. Milenkovic je tesko ranjen: ubojica je pucao i u njega jer mu je stajao na putu za bjekstvo. Bukvalno je, naime, preskocio svoje zrtve , protrcao ispred ulaza u "Beopetrol" i izgubio se u obliznjem stambenom bloku gdje su ga cekali pomagaci u automobilu.

SUZE I KOVCEG

Todorovicevo ubistvo je posljednji tezi udarac koji je u toku ove godine snasao predsjednika SR Jugoslavije Slobodana Milosevica i njegovu porodicu. Najprije je, na gotovo identican nacin ubijen poslovni parner i prisni prijatelj predsjednikovog sina Marka, biznismen Vlado Kovacevic Tref. Potom je, u restoranu " Mamma mia", u stilu mafijaskih obracuna tridestih u Njujorku, likvidiran jedan od najblizih Milosevicevih suradnika: zamjenik ministra unutrasnjih poslova i sef Javne bezbednosti policijski general Radovan Stoijcic Badza. Konacno, Todorovic je bio ne samo medju vodecim ljudima JUL vec i najbolji prijatelj Mirjane Markovic Pripadao je timu "tehnicara" koji je pre deset godina ucestvovao u pripremanju Milosevicevog uspona na legendarnoj Osmoj sednici CK SK.

Ako je ubistvo Trefa ocenjeno kao pucnjava ispred Miloseviceve kuce, ubistvo Badze kao rafal ispred njegovih nogu, onda je ubistvo Kundaka bomba u dnevnoj sobi familije Milosevic.Za razliku od mnogih ovdasnjih velmoza u toj dnevnoj sobi, Todorovic se osecao kao u svojoj vlastitoj. Tvrdi se i da je na bazi njegovih ocena i procena bracni par Milosevic gradio svoj odnos prema realnosti. Tvrdi se dalje i da je direktno inspirisao neke od najrigidnijih poteza ovog bracnog para, poput tromesecnog odbijanja da se priznaju rezultati lokalnih izbora u Srbiji novembra 1996.

Na Todorovicevom sprovodu (Novo Bezanijsko groblje) okupio se gotovo cjelokupni srbijanski politicki vrh. Milosevic nije mogao zadrzati suze. Kundakova smrt zapravo je posljednji cavao na kovcegu zvanom Osma sjednica: gotovo svi znacajniji ljudi s kojim je Milosevic krenuo u svoju veliku avanturu s vremenom su otpali - ostali su sumnjivi karijeristi jos sumnjivijh sposobnosti. Potom, nista od onog sto je tada proklamovano nije ostvareno ili se srusilo. Mitinzi Momira Bulatovica u Crnoj Gori koji odbija priznati da je izgubio na izborima samo su slabasan odbljesak nekadasnje "antibirokratske revolucije"; Milosevic ce, ocito, kosovskim Albancima u dogledno vreme morati da da mnogo vise nego pre deset godina; standard Srbije je standard treceg svijeta; nacionalna politika s kojom se zagazilo u rat dozivela je posvemasnji slom i u Hrvatskoj i u Bosni; famozna SPS raspada se na ocigled, a njeno mjesto sve vise preuzima ultradesnicarska SRS na celu sa dr Vojislavom Seseljem... Ima cinika koji su, zato, suze predsjednika SR Jugoslavije nad ovim grobom, protumacili kao suze za samim sobom.

KOMITETLIJA I BIZNISMEN

Politicku karijeru Kundak je zapoceo 1986. kada je, kao sekretar partijske organizacije na Fakultetu politickih nauka upoznao kanditata za predsednika Gradskog komiteta Beograda Slobodana Milosevica. Vrlo brzo je upoznao i dr Markovic: on je bio sekretar Univerzitetske konferencije SK, a ona ideolog iste. Upravo u ovom partijskom telu stvoreno je jezgro koje ce Milosevicu kreirati put ka trijumfu na Osmoj sjednici. Tada, a i kasnije, Kundak je bio nemilosrdna toljaga za mlacenje po svim stvarnim ili potencijalnim Milosevicevim oponentima. Narocito se isticao u takozvnim radnim grupama koje su utvrdjivale politicku (partijsku) odgovornost; prica se da je smjenio jednog asistenta pod optuzbom da je bio agent "Crvenih brigada". Vrhunac je dosegao 1990 kao predednik Gradskog komiteta SSRN. Iste godine je i zglajzao. Naprosto, previse se zamerio , previse iskazao liderske ambicije i sto je jos vaznije, nije shvatio duh vremena. Naime, zeleo je u predvecerje prvih visestranackih izbora u Srbiji pretvoriti SSRN u stranku "lijevog centra" prenabregavajuci cinjenicu da je Milosevicu iskljucivo stalo do imovine ove bivse "drustveno politicke organizacije". Napali su ga sa svih strana - borci, omladina, sindikati. Ne cekajuci da ga smjene, Todorovic je podneo ostavku i povukao se sa ove fumkcije.

Tako je zapocela njegova biznismenska karijera. Kao komitetlija bez dana radnog staza u privredi, postao je zamjenik generalnog direktora "Jugopetrola". Nakon par godina se i osamostalio. Najprije je bio komercijalni direktor u firmi "ATL" da bi zajedeno sa Branislavom Markicevicem (bratom aktuelnog ministra pravosudja) osnovao poduzece "T&M trade". Od sredine leta ove godine, Todorovic je i generalni direktor "Beopetrola".

Tesko je i pobrajati poslove kojim se bavio: nafta, poliesterske tkanine iz Juzne Koreje, svila iz Kine, bakar iz Bora za Kinu, poslovni prostori, poljoprivreda (zakupio je 3500 hektara DPP "Zikica Jovanovic" u Banatu), poslovni prostori, bankarstvo i sto jos sve ne. Osnovna karakteristika cjelokupnog Todorovicevog biznisa jeste da se temeljio na neogranicenom iskoriscavanju politickih veza (pre svega sa bracnim parom Milosevic - Markovic). Dakle, najpovoljniji krediti, razliciti drzavni fondovi, uvozni kontigenti za visokoprofitnu robu, informacije o poduzecima koja su u stecaju pa se za sitene pare mogu otkupiti itd.

Ukratko, Kundak je je tokom svoje semogodisnje poslovne karijere, tvrdi se, postao jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji. Pre dve godine, ponovo se vratio u visoku politiku (ako ju je ikad i napustao) postavsi generalni sekretar JUL.

URUSAVANJE

Kroz svoje uspone i padove, nacin kako je ziveo, Kundak je najbolje oslikao Milosevicevu Srbiju. Najpre,je kao partijski "cvrstorukas" i prvoborac "diferencijacijacije i antibiroktratske revolucije" polozio temelje razaranju gotovo svih ovdasnjih institucija. Potom se kao biznismen, u takvim okolnostima, bogatio i sticao, bez mere i kraja. Sve sto je radio, na neki nacin bilo je vanredno, specijalno i iza kulisa: glavni i stvarni obracuni krajem osamdesetih nisu bili na zvanicnim sednicama; o pravim poslovima i profitima, ovde i danas, nista ne moze saznati ukoliko se prate papiri i racuni.

Na kraju, sve je u Srbija postalo vanredno i specijalno, za potrebu trenutka i u sluzbi rezima koji je do toga doveo. Ljudi tipa Kundaka nisu poznavali gotovo nikakva ogranicenja ukoliko su bili odani vladajucoj porodici. Zbog toga, za interesene sukoba medju njima ne postoji nikakva efikasna arbitraza. Dok su poslovi kojim su se bavili bili u ekspanziji, nesporazumi su se jos nekako i resavali kompromisima pa su stradali "obicni vojnici " sa dna piramide politicko - privredne moci, tj. ljudi sa debelim kriminalnim dosjeima. Timovi placenih ubojica, cini se, postali su potpuno legitimno sredstvo za rasciscavanje stvari u velikim poslovima i uklanjanju konkurenata. To je sasvim i razumljivo: kad su zatvoreni svi normalni i redovni kanali, kada je sve podredjeno jednoj oligarhiji iznad zakona, onda je to logican slijed stvari. Policiju za nareceno ne treba optuzivati. Ona je za posljednjih deset godina ionako bila ustrojavana da sve to omoguci i stiti. Dokle ju je to odvelo, svedoci i ubistvo generala Badze.

Kundakovo ubojstvo, JUL i SPS su u svojim saopstenjima ocenilili kao politcki atentat kojim je pucano u Srbiju i SR Jugoslaviju. Na neki nacin su i u pravu: doista je pucano u sistem vlasti koji je, okamenjen u svojoj rigidnosti, potpuno izgubio efikasnost. Naruciocima Kundakove likavidacije, medjutim, ne ide na to da sistem promeni, vec da se u datim okolnostima izbore za svoje mesto. Nije zato ni malo cudno da carsija vec uveliko spekulira tko je sljedeci.

Filip Svarm (AIM)