ZA KOGA GLASAJU KOSOVSKI SRBI

AIM JUNIOR Pristina

Poslednjih godina SPS je imao stabilnu i neprikosnovenu vecinu na Kosovu, koju je obezbedjivao ispunjavanjem potrebnih uslova koje je zahtevalo ovdasnje biracko telo, odnosno licnu i imovinsku sigurnost svakog pojedinca. Dovoljan uslov je minimum egzistencije uz osecaj da je vlast zaista srpska. Naravno, odmah je tu i precutni uslov da je nepozeljan bilo kakav korak u suprotnom smeru, u vidu kompromisa ili bilo kakvog dogovora sa albanskom stranom.

Naime, od zavrsetka Drugog svetskog rata do 1968. godine, na ovim prostorima su dominirali kadrovi iz Beograda i Crne Gore, kojima je to bila samo usputna stanica do vise funkcije. Oni nisu pokazivali posebnu zelju da resavaju probleme, pa ni one srpskog stanovnistva. Od 1968. do 1989. godine u najvisim strukturama vlasti glavnu rec su imali kosovski Albanci. Tek dolaskom Slobodana Milosevica, predstavnici ovdasnjeg srpskog stanovnistva preuzimaju gotovo svu vlast u svoje ruke.

Pored licne i imovinske sigurnosti, sada je prosecan glasac iz okoline Pristine dobio i put do svog sela, Dom zdravlja, telefonsku liniju i zaposlenje u gradu. Tipicni problemi glasackog tela Srbije doticali su i ovdasnje glasace, ali ni jedno drugo politicko ni ekonomsko pitanje nije moglo da ugrozi primat potrebnog i dovoljnog uslova opstanka srpskog naroda na ovom prostoru.

Zato su socijalisti godinama isticali Kosovo i Metohiju kao primer uspesnosti svoje politike. Izborne kampanje su se po pravilu zavrsavale u kosovskom regionu. Kosovska struja SPS-a je postala vrlo uticajna, a njena moc se ogledala u minimiziranju prisustva i uticaja JUL-a. U medjuvremenu, uspostavljena je politicka i zivotna realnost dva paralelna sveta, koja su se doticala samo tamo gde bi morala. Zaboravljeno je vreme kada je makar i formalno i po kljucu postojala medjunacionalna deoba vlasti i moci. Dok su Albanci odbijali bilo kakvo ucesce u vlasti zahtevajuci nezavisnu drzavu, Srbi su srasli sa drzavnim firmama i institucijama na Kosmetu.

Ono sto je za prosecnog srpskog glasaca ravno kataklizmi je i sam nagovestaj bilo kakvog kompromisa ili politickog dogovora sa albanskom stranom. Kao kula od karata u glavi prosecnog glasaca rusi se postojeca koncepcija zivota. Za mnoge glasace je bio dovoljan signal sam cin dogovora Milosevica i Rugove i formiranje Komisije za normalizovanje skolstva (Grupa tri plus tri), bez obzira sto ona vec duze vreme ne daje rezultata. Bilo kakav kompromis sa albanskom stranom, automatski vuce za sobom ugrozavanje potrebnog i dovoljnog uslova opstanka na ovim prostorima. Srbi sa Kosmeta su svojim ocima gledali kako se gubi pozicija Srba u Bosni i Krajini, pred pritiskom svetskih sila. To je dodatni razlog da se trazi zamzavanje postojece situacije.

Da je SPS zbog ovog izgubio znacajno biracko telo na u ovom regionu, govori vrlo primetno odsustvo aplauza na Lilicevoj promociji u Pristini, kada god je spomenuo vracanje Albanaca u politicki zivot Srbije i bilo kakvo ucesce Albanaca unutar institucija sistema.

Kosovski socijalisti ovo dobro znaju i maksimalno se opiru bilo kakvom dogovoru i kompromisu, uprkos pritiscima iz beogradske centrale SPS-a i Slobodana Milosevica licno. Zato se po beogradskim SPS kuloarima kosovski socijalisti nazivaju radikalima i nacionalistima.

Otud i uocljiva razlika u poruci, u odnosu na Lilicevo izlaganje, koje je Vojislav Zivkovic predsednik pokrajnskog odbora SPS, na pomenutom mitingu saopstio. Razlika je vrlo jasna: Ukidanje pokrajne i pominjanje Albanaca, samo u smislu separatizma.

Sta je glasac, koji je odlucio da ne glasa za SPS imao pred sobom kao alternativu?

SPO je imao klasicnu demohriscansku kampanju sa udarnim motivom - "Jedan za Sve", sto je parafraza Hristove poruke apostolima, da onaj koji zeli da bude na celu mora da bude sluga svima. Kosovsko biracko telo ova politicka poruka nije mnogo doticala, kao ni TV slika koja je pokazivala pristalice Srpskog pokreta otpora na trgovima po Srbiji. SPO je na Kosmetu imao do sada najozbiljniju kampanju u tehnicko - organizacionom smislu. Cak je dobijen rat plakatima u pristinskoj izbornoj jedinici. Vuk je prevazisao kompleks "kosovopoljskog doceka" i krajem avgusta se prosetao ulicama Pristine u pratnji clanstva i simpatizera. Medjutim, ono sto je bilo presudno je njegov glavni kurs, a to je demokratska Srbija sa pogledom na zapad, postovanje Dejtonskog sporazuma tj. pozicija nekog ko je u stalnom kontaktu za Zapadom, pa samim tim i podlozan pritisku. Nije zanemarljiva ni cinjenica da se Vuk pojavio na razgovorima o kosovskom pitanju u Njujorku. Prosecnog glasaca ne interesuje sta je on tamo rekao, vazno je da se on usudio da ide.

Pozicija Srpskog pokreta otpora je postala aktivna kada je postalo jasno da Milosevic izbegava stavove kosmetskih socijalista i kada je postalo uocljivo odustvo kosmetskih kadrova u kljucnim funkcijama, kada su razgovori o Kosovu u pitanju. To se pokazalo i u slucaju nacelnika kosovskog okruga, kao i clanova Komisije za implementaciju Sporazuma o obrazovanju. Njihova politicka poruka glasi: "Necemo priznati nikakve pregovore o Kosmetu u kojima ne ucestvuju legitimni predstavnici kosmetskih Srba".

Medjutim, sukobi u vodjstvu, nedovoljan rad na terenu i ogranicenost na Pristinu i okolinu, prosecnom glasacu govori da bi poslanik ove grupacije u Skupstini Srbije mogao samo da govori o problemu u Skupstini, ali da ne bi imao stvarnu politicku snagu da resi problem odrzavanja postojece koncepcije zivota na Kosovu. Kasni ulazak u kampanju i pored stava da izbore treba bojkotovati, podgreva sumnje da je cilj bio preuzimanje jednog broja glasaca SPO-a, cija je pozicija najpribliznija njihovoj. Surova matematika Dontovog izbornog sistema je to i pokazala.

Vojislav Seselj je pokazao sav svoj politicki talenat na ovim izborima. U ranoj fazi, dok su trajali TV dueli obrusio se na svog glavnog protivnika Zorana Djindjica, uspesno sireci pukotinu u Koaliciji "Zajedno". Cilj Vojislava Seselja je bio migracija sa pozicije Radikalnog nacionalizma na poziciju Radikalnog etatizma. Pozicije radikalnog nacionalizma je projektovao u buducnost, u period od narednih 30 do 50 godina, kada se steknu medjunarodni uslovi da Srbi u miru vrate izgubljene teritorije. Za prosecnog glasaca u Srbiji, ovo je bilo vrlo vazno. Mnogi glasaci su duboko u sebi potisnuli kompleks i paradoks porazenog u ratu u kome, insistira se, nisu ni ucestvovali. Ovo stanje se manifestovalo kao nacionalna apatija. Stranke demokratske orijentacije su nudile suocavanje sa stvarnoscu i prilagodjavanje postojecoj situaciji. SPS je bio na poziciji kao da se nista nije desilo. Jedino su radikali nudili mogucnost pseudozavrsetka celog nacionalnog projekta u buducnosti. Ne ulazeci u mogucnosti i stvarne namere Vojislava Seselja da napravi pravnu drzavu, smatra se da je on apsolutno zasluzio najvisu ocenu iz Politicke kinematike, kada je odabrao pravac i jacinu vektora svoje politicke poruke. A poruka glasi: "Ti si prosecan glasac u Srbiji. Voda ti je vec duze vreme preko glave i davis se. Ja ti pruzam mogucnost da dignes glavu iznad vode i uzmes vazduh". To je poruka kratkorocnih mera radikalnog etatizma. Uvodjenje efikasne, jeftine i dobro organizovane drzave, koja ce ustedeti tu i tamo na novcu i vremenu i povecati efikasnost postojeceg sistema bez vecih kratkorocnih zahvata. Naravno, uz smanjivanje korupcije, bespravnog bogacenja, kriminala i sl.

Srbin sa Kosova je dobio i dodatnu poruku da ce radikali prirodno nastaviti proces koji su Milosevic i socijalisti zapoceli na ovom prostoru, ali kroz pomirljiviji ton radikalnog etatizma, sto je daleko artikulisanija politicka poruka koja zahvata veci deo birackog tela. U cuvenom TV duelu u kome je preokrenuo bar 50% Vukovih glasaca u svoju korist, Seselj je dodatno ucvrstio svoje pozicije na Kosmetu izjavom da bi dopustio samofinansirajuci paralelni albanski Univerzitet. Karikirao je njegovu ulogu i diplome uz ogradu da ce se u drzavnim sluzbama traziti diploma drzavnog Univerziteta. Za Srbe na Kosovu, koji su srasli za drzavom, to je bilo vise nego dovoljno.

AIM Pristina Slavisa MARIC