KOME USKRATITI OBROKE

Narodne kuhinje pred zatvaranjem

Korisnici usluga narodnih kuhinja u Srbiji nedeljom, najcesce gladuju jer se toga dana obroci ne pripremaju i ne dele

AIM, BEOGRAD, 27. 10. 1997.

Narodne kuhinje, cije usluge koristi 30.000 ljudi u Jugoslaviji, od cega oko 4.500 u Beogradu, mogle bi da budu zatvorene krajem oktobra, ako se ne nadju sredstva za njihov rad. Izvrsni odbor Crvenog krsta Jugoslavije, je na svojoj sednici odrzanoj prosle nedelje, zakljucio da su narodne kuhinnje i dalje potrebne nasoj zemlji zbog teske socijalne situacije velikog broja stanovnika. Sa Medjunarodnom federacijom Crvenog krsta, koja je do sada bila jedan od najvecih donatora, se i dalje saradjuje, ali sredstva koja se od njih sada dobijaju nisu dovoljna za normalan rad narodnih kuhinja.

Usled smanjenja sredstava za odrzavanje narodnih kuhinja, Crveni krst Jugoslavije je, od Centra za socijalni rad, trazio da pocne pripreme za odredjivanja kriterijuma na osnovu kojih se, veoma brzo moze smanjiti broj ljudi koji koriste usluge narodnih kuhinja.

Kriterijumi, za sada, nisu odredjeni ali analize pokazuju da ce, ako se postignu sporazumi o nastavku finansiranja besplatne hrane za ugrozene, broj korisnika usluga narodnih kuhinja, morati da se smanji. Besplatnu hranu ce u tom slucaju, svakodnevno, moci da dobija svega oko 10.000 ljudi od cega ce 1.500 do 2.000 korisnika usluga biti u Beogradu. Troskovi najosnovnijih namirnica za pripremanje 10.000 obroka, u sta nisu uracunati troskovi spremanja i podele obroka, plata osoblja, komunalne takse i drugi troskovi, koje su snosile ustanove koje su obroke pripremale, za mesec dana, iznose 800.000 dinara. Ta sredstva Crveni krst Jugoslavije, uglavnom, dobija od lokalnih donatora i iz fondova Savezne vlade. Narodne kuhinje su do sada veliku pomoc dobijale od privatnih lica koja su zelela da pomognu ugrzenim sugradjanima.

"Ukoliko, pored neophodnih 800.000 dinara, obezbedimo i ostatak sredstava, nastavicemo da pripremamo obroke ali ce i tada, pretiti opasnost da svaki dan bude poslednji u kome cemo deliti hranu", kaze Biljana Todorovic, glavni koordinator Humanitarnog biroa Crvenog krsta Jugoslaavije, zaduzena za narodne kuhinje.

Ako se ne obezbede neophodna sredstva, i ne nadju novi donatori, smanjice se i broj porcija iako svakodnevno raste broj onih koji dolaze u centre za socijalni rad da traze pomoc ili se pojavljuju u redovima za hranu u kuhinjama."Kvalitet obroka se jako tesko odrzava na potrebnom nivou, ali ce i on opasti jer kvalitetnija hrana i vise kosta", kaze Ivana Marisavljevic Dasic, strucni saradnik u Crvenom krstu Beograda. Koliko je situacija teska dovoljno pokazuju i podaci iz beogradske opsptine Savski venac gde se dnevno priprema 150 obroka. Posto nema mogucnosti da se broj obroka poveca, a potencijalnih korisnika je sve vise, oni koji su na listi, moraju prakticno da sacekaju da neko od sadasnjih korisnika umre kako bi dosli na red za besplatnu hranu. U Beogradu obroci se pripremaju i dele na sedam lokacija, a po hranu najcesce dolaze penzioneri i ljudi koji spadaju u socijalno ugrozene kategorije stanovnistva, kao sto su nezaposleni, bolesni, hendikepirani i lica bez licnih primanja. U poslednnje vreme, prica Dasiceva, u centre za socijalni rad dolazi veliki broj starih ljudi koji od svoje penzije izdrzavaju celu porodicu, a cija deca ne mogu da nadju posao, i traze da dobiju pravo na besplatan obrok kako bi na taj nacin pomogli svojim najblizima.

Skupstina Beograda ce iz svog budzeta, takodje do kraja oktobra, obezbedjivati 1.500 obroka dnevno, za najugrozenije Beogradjane, ali se ne zna sta ce biti posle toga. Za ostalih tri hiljade Beogradjana, koji su koristili usluge narodnih kuhinja, Crveni krst se do sada snalazio na razlicite nacine. Sada im ostaje samo nada da lokalni i privatni donatori nece preko noci postati nehumani.

"Medjunarodne organizacije nisu zainteresovane da pomazu Beograd, jer ima puno korisnika, a slicno je i sa Sapcem i nekim drugim mestima u Srbiji. U Crnoj Gori je situacija nesto laksa jer tamo o najsiromasnijima brigu vodi italijanska vlada koja, eventualno, smanjenje pomoci nije ni nagovestila. Kada smo korisnike nasih kuhinja pitali kako se hrane kada ne dolaze kod nas, jer nedeljom ne pripremamo hranu, najcesce su odgovarali da gladuju", kaze Dasiceva.

Na pregovorima sa medjunarodnim humanitarnim donatorima, odrzanim pre nekoliko dana u Zenevi, nije postignut dogovor o daljem finansiranju humanitarnih akcija u Jugoslaviji. Smanjene su i donacije za izbeglice, tako da ce samo njih 250.000 dobijati humanitarnu pomoc. U prioritetne grupe, za dobijanje pomoci, uvrsteni su mladi do 18 godina, stariji preko 65 godina (ukupno 215.000) i socijalno ugrozeni, hendikepirani i tesko bolesni (35.000). Pomoc u hrani, koju sada salju Medjunarodne organizacije, upola je manja i jako loseg kvaliteta. Svaki izbeglica sada dobija po par litara ulja, kilogram brasna i pola kilograma mleka u prahu za mesec dana. Crveni krst Jugoslavije je kao pomoc ugrozenom stanovnistvu, kojih je prema evidencijama 500.000, poslala 10.000 dece na oporavak u banjska i druga lecilista, u zemlji i inostranstvu.

Zoran Knezevic (AIM)