PRED SAMIT NA KRITU:DA LI CE SE SRESTI NANO I MILOSEVIC?

Albanska Vlada jos nije zvanicno objavila na kojem ce se nivou predstaviti na Konfernciji zemalja Istocne Evrope, koja ce se organizovati na Kritu, u Grckoj, 3. i 4. novembra. Bilo kako bilo, pripreme za prvi Samit ove vrste zapocele su ozbiljno i u Albaniji. Albansko ministarstvo spoljnih poslova je ovih dana albankoj stampi objavilo nekoliko podataka oko procedure za akreditaciju i smestaja na Kritu. Samit na Kritu predstavlja inicijativu grckog premijera Kosotas Simitisa, koji u zadnje vreme pokusava da podstakne regionalnu saradnju i to u funkciji jacanja uloge Grcke, koja i ne krije svoju zelju da preuzme poziciju lidera na Balkanu.

Glasnogovornik ministarstva inostranih poslova je rekao da ce albanska strana ucestvovati na ovom skupu, ali da su jos prisutne dileme oko nivoa predstavljanja. Poziv Simitisa upucen je sefovima drzava ili vlada Balkana i Simitis je isti zahtev uputio i Nanou pre nekoliko dana, prilikom njegove posete Tirani. U medjuvremenu, cini se da albanska strana jos uvek ceka da dozna nivo predstavljanja srpske delegacije, posto se u poslednje vreme dosta govoriilo o mogucem susretu Nano -Milosevic.

Susret u Njujorku izmedju ministara inostranih poslova Milja i Milutinovica, bez obzira na blage tonove, u Tirani se smatraju propalim, posle nasilnog rasturanja mirnih protesta studenata na Kosovu. Glasnogovornik ministarstva inostranih poslova je dodao da Albanija ocekuje vise od srpske strane, u pravcu sprovodjenja Sporazuma o obrazovanju i ona uslovljava susret na Kritu, konkretnim koracima u tom pravcu. Entuzijazam susreta iz Njujorka oko uspostavljanja neke vrste kontakata koji su nedostajali izmedju ova dva suseda, ugasio se veoma brzo posle nasilja nad studentima, sto je donekle i stavilo u tezak polozaj albansku diplomatiju. Susret je komentarisan u razlicitim formama od strane albanskih nacionalistickih partija, medju kojima je naostriji bio stav Demokratske partije, bivseg predsednika Salji Berise, koji je rekao da je taj susret isao na stetu kosovskih Albanaca. Sledeci tu logiku, poslednjih dana i tokom kampanje za njegov reizbor za predsednika partije, Berisa je povisio tonove, kako u odnosu na Beograd, tako i u odnosu na zvanicnu Tiranu. Nije nova socijalisticka Vlada ta, vec samo Demokratska partija koja moze da predstavlja interese Kosova, rekao je Berisa, koji je zatrazio pojacane narodne akcije od strane politickih partija na Kosovu.

Suocena sa napadom iz redova opozicije, s jedne strane, i nedostatkom tolerancije Beograda, s druge, albansko ministarstvo inostranih poslova nalazi se u dilemi. Sto se tice susreta na Kritu, ministar inostranih poslova Paskalj Miljo ne dovodi u pitanje ucesce, medjutim sumnja u realizaciju bilateralnog susreta Nano - Milosevic. Po njemu, u slucaju da se ne primeni Sporazum o obrazovanju, potpisan pre godinu dana izmedju Ibrahima Rugove i Milosevica, susret i nema smisla.

Medjutim, iz izvora bliskih jugoslovenskoj ambasadi u Tirani, doznaje se da se odvijaju pregovori sa albanskom stranom za realizaciju nekog novog susreta, pa bio to i na nivou onog iz Njujorka. Svakako, albanska strana daje do znanja da ne pomislja da prevazidje visegodisnje barijere u kontaktima sa Srbima, vec realizaciju ovog uslova. Kako premijer Nano, tako i predsednik Mejdani, tokom njihove posete prosle nedelje u Rimu, zatrazili su posredovanje verskih zajednica za implementaciju tog Sporazuma. Fatos Nano je to zatrazio od predstavnika katolicke zajednice Sant Edjidio, uz ciju pomoc je i postignut Sporazum pre godinu dana, dok je Mejdani zatrazio direktnu intervenciju Vatikana tokom susreta sa Papom u Svetoj stolici.

Medjutim, prema glasnogovorniku albanskog ministrastva inostranih posova, moguce je da se veoma brzo ostvari i susret Rugova - Milosevic, ali on nije specificirao da li bi se taj susret obavio na Kritu ili Srbiji posto je, uzimajuci u obzir kriterije poziva, veoma tesko pretpostaviti da ce Ibrahim Rugova biti pozvan od strane Simitisa. Isto tako upitani za detalje, izvori u grckoj ambasadi u Tirani, rekli su da i oni ocekuju da se potvrdi na kojem nivou ce biti predstavljene Srbija i Albanija na Kritu, sto ce po njima biti razjasnjeno do kraja ove nedelje.

U medjuvremenu, agenda na Kritu jos uvek nije obznanjena, ali se nagadja da ce se ponuditi konkretne ideje za jacanje ekonomske saradnje, posebno izmedju Albanije, Grcke, Bugarske, Turske, Makedonije i bivse Jugoslavije. Sa ovog aspekta, naravno da ce balkanski lideri koji po prvi put sedaju za Okruglim stolom, predstaviti i svoja gledista i nezadovoljstva koja imaju prema ostalim susedima, a posebno kada se radi o medjuetnickim odnosima.

Ipak, tesko je pretpostaviti da ce albanska strana uslovljavati nivo svog ucesca sa onim srpske strane, posto Krit ne prolazi preko Beograda. Albanija, osim mnogih otvorenih racuna koje ima sa Srbijom, mora da regulise i neke odnose sa zemljama sa kojima se granici, posebno sa Makedonijom, a zasto ne i sa Grckom. Otkada je dosao na vlast, Fatis Nano je snazno propagirao ideju jednog Balkanskog Sengena i Samit visokog nivoa na Kritu je povoljna prilika da se artikulisu gledista ovakve ideje. Naravno, ako su drugi predisponirani da saslusaju. Uopste u susretima ovakve prirode, Albanija je uvek bila u poziciji onoga koji slusa. Zato je veoma interesantno videti da li ce Nano uvazavati i dalje ili pak izmeniti tu tradiciju.

Poslednji put, visoki predstavnici balkanskih zemalja okupili su se u Tirani 1990 godine, na nivou ministara inostranih poslova. Ali, tada jos nije bila zapocela dezintegracija bivse Jugoslavije, Makedonija i Bosna nisu postojale kao nezavisne drzave, a komunisticka ideologija, jos uvek na vlasti u polovini zemalja Balkana, u znatnoj meri je olaksavala komuniciranje medju susedima. S druge strane, susreta izmedju predsednika drzava ili vlada Albanije i Jugoslavije nije bilo jos od 1948 godine, kada se Enver Hodza poslednji put susreo sa Titom, naravno ako se ne racuna veoma kratka poseta od nekoliko sati Tirani, bivseg uvezenog jugoslovenskog premijera Milana Panica, u leto 1992. godine. Poslednji pokusaj poznat javnosti da sednu za istim stolom propao je 1993. godine, kada je Grcka zatrazila od Srbije, Albanije i Bugarske zajednicki susret predsednika drzava oko problema Makedonije. Samo nekoliko meseci kasnije, posle jedne posete Sofiji, Berisa je obznanio da je dobio poziv i rekao da zahvaljuje bivsem predsedniku Zelju Zeljevu, koji je odbio poziv zbog toga sto se to tada smatralo kao plan za podelu Makedonije.

Ali, da li ce doci do susreta Nano - Milosevic? Pangalos je u Atini izjavio novinarima da Grcka radi na organizovanju jednog takvog susreta i da je taj susret moguc. U Tirani niko tako nesto ne potvrdjuje. I Beograd cuti.

AIM Tirana Ben BLUSHI