NA REDU JE CRNA GORA

Fabrikovanje sovinizma

Tvrdnju o ideoloskom profilu i "necistoj krvi" Djukanovicevih glasaca ("balisti, islamski fundamentalisti, ustase") nisu proturili neki anonimni bukaci s viskom nacionalistickih strasti, nego licno portparol SPS Ivica Dacic i portparol JUL Ivan Markovic, a za njima i mnogi drugi odlicnici vladajuce kaste u Srbiji

AIM, BEOGRAD, 24. 10. 1997.

Vladajuca koalicija u Srbiji, sastavljena od Socijalisticke partije Srbije (SPS), Jugoslovenske udruzene levice (JUL) i minijaturne Nove demokratije, samu sebe rado naziva "koalicijom levice". SPS vlada Srbijom kontinuirano od svog nastanka, direktno se naslanjajuci na visedecenijski kontinuitet vlasti Saveza komunista Srbije - kao konstitutivnog clana SKJ - iz kojeg je direktno nastala. U medjuvremenu, bivsa SFRJ dozivela je krvav raspad i izgorela u plamenu etnickih i verskih netrpeljivosti, omraza i predrasuda.

Rukovodioci, ideolozi i propagandisti SPS uvek su naglasavali da su za to "krivi drugi", da su "secesionisticke republike" u kojima su "desnicarske i sovinisticke stranke" dosle na vlast, jednostrano izazvale rat, tako sto su nelegalno htele da se otcepe od SFRJ, i da sa sobom ponesu i "vekovne srpske teritorije". Politika koju je vodila Srbija od dolaska Slobodana Milosevica nije, dakle, "nacionalisticka i ekspanzionisticka", nego "defanzivna" ; "srpsko rukovodstvo ne proizvodi i ne podstice nacionalizam", nego brani "svoj ugrozeni narod od nacionalizma drugih".

Neko bi rekao da ovakva "strategija zavodjenja" naivnih, ili onih koji ne zele da vide stvarnost, nije bas originalan izum Slobodana Milosevica i njegovih saradnika, jer je takav mehanizam ponasanja odavno poznat kao "drz`te lopova". Da to nije daleko od istine potvrdjuju i najnovija misaono-retoricka dostignuca najvisih odlicnika srpskog rezima. Kada je postalo jasno da je " odmetnik" Milo Djukanovic pobedio favorita SPS i JUL Momira Bulatovica na predsednickim izborima u Crnoj Gori, vlast u Beogradu je pokrenula nevidjenu harangu protiv njega i svih koji misle ili deluju drugacije od njih.

Osetivsi se opravdano ugrozenim - jer sa Djukanovicevom pobedom u Crnoj Gori, jacanjem Biljane Plavsic u BIH i nemogucnoscu vlasti da nametne svog predsednickog kandidata u Srbiji, zauvek prolazi vreme nesmetane, monopolske vlasti Slobodana Milosevica i njegove kamarile - rezim je reagovao osipanjem propagandne paljbe na Djukanovica, u kojoj je kao kljucni argument protiv aktuelnog crnogorskog premijera upotrebljena tvrdnja da su za njega glasali "islamski fundamentalisti, balisti i ustase". Nedovoljno informisan covek mogao bi da pomisli da se Djukanovic kandidovao na izborima u nekakvoj istorijskoj citanci - pa su ga njeni "stanovnici" izabrali - a ne u danasnjoj Republici Crnoj Gori, gradjanskoj drzavi u kojoj niko nije obavezan da nosi zutu traku zbog svoje nacionalne ili verske pripadnosti, a svi punoletni gradjani imaju pravo glasa. Gore navedenu tvrdnju o ideoloskom profilu i "necistoj krvi" Djukanovicevih glasaca nisu proturili neki anonimni bukaci s viskom nacionalistickih strasti, nego licno portparol SPS Ivica Dacic i portparol JUL Ivan Markovic, a za njima i mnogi drugi odlicnici vladajuce kaste, a rezimski mediji su je ponavljali do besvesti, sa zarom kakav nije vidjen jos od ratnih sezona 1991 - `92.

Ovo pokazuje da sentimentalni cvetni humanizam ovdasnje narcisoidne levice ipak postoji samo u antologijski kicastim i bljutavim dnevnicima dr Mirjane Markovic, supruge predsednika Milosevica i sive eminencije JUL, dok se u stvarnosti rezim radije opredeljuje za "pragmatican" pristup u kojem su dozvoljene i najteze sovinisticke diskvalifikacije drzavljana vlastite zemlje, samo ako mogu pomoci u ocuvanju monopolne vlasti.

Samo dan pre odrzavanja izbora u Crnoj Gori, u centru Beograda, grupa maloletnih pripadnika pronacistickih "skinhedsa" doslovno je ubila od batina jednog trinaestogodisnjeg decaka, samo zato sto je drugaciji, sto je - Rom. Razume se, sve politicke stranke osudile su ovaj zlocin, a niko nije bio glasniji u osudi od JUL-a, tog "cvrstog ideoloskog (ali i finansijskog...) jezgra" ovdasnje vlasti. To bi bilo za svaku pohvalu, da nisu samo 24 casa kasnije i JUL i SPS ponovo dokazali, na primeru komentarisanja crnogorskih izbora, da je jedini princip do kojeg drze nacelo ostanka na vlasti po svaku cenu, a da je sve ostalo samo verbalna "humanisticka" ornamentika na koju nasedaju jos samo oni koji su pali direktno s Marsa, pravo u "otadzbinu nebeskog naroda".

A takvih je sve manje, i to je ono sto izaziva paniku u redovima rezima. Ta rezimska pometnja bi mogla i da obraduje njegove protivnike, da nije tuzne, mnogo puta potvrdjene, istine da u takvim situacijama obicno stradaju neduzni, one koje rezim prema potrebi istura kao stit, ili ih uzima za taoce svoje politike. O tome vec mnogo znaju Muslimani, Hrvati i kosovski Albanci, ali i Srbi iz Hrvatske, BIH i sa Kosova. Da li je Crna Gora sledece isfabrikovano "krizno zariste" u kojem treba izazvati rat svih protiv svih: "Srbogoraca" protiv "autokefalnih Crnogoraca", vecinskog naroda protiv manjina, "istocnjaka" protiv "zapadnjaka" itd.? U ovom trenutku Crna Gora leluja izmedju politicke stabilizacije, demokratizacije i ekonomskih reformi i kataklizmicnog scenarija gradjanskog rata, inspirisanog i "diskretno" usmeravanog iz dedinjskih salona. Jedno je vec sada sigurno: svako ko bilo kada, bilo gde i iz bilo kojih razloga, bude spreman da poveruje "progresistickoj" retorici ubica sa vecito neduznim izgledom lica koji kao da govori "ko, jel`ja?!", bice sam kriv za sve sto mu se dogodi.

Teofil Pancic (AIM)