BITKA IZMEDjU PENDREKA I TRUBA

AIM Skopje, 23.10.1997

Medjuetnicki odnosi u Makedoniji, u prvom redu oni izmedju Makedonaca i Albanaca, pored toga sto su jos uvek najdezurnija tema u domacoj javnosti, svakim danom se cine cak sve zamrsenijim, navodeci domace analiticare u "slepe ulice" ogradjene neprobojnim zidovima iza kojih se veruje da se nalazi "pandorino carstvo" vec vidjeno u susedstvu. Osnovni razlog za ovu zbunjenost analiticara cini se da nije toliko njihova neupucenost ili skucenost imaginacije, vec jednostavna cinjenica sto se dogadjaji odvijaju zaista vrtoglavom brzinom koja se polako ali sigurno blizi sferi avanturizma.

Najnovija runda konflikta koja je zapocela devetog jula ove godine u Gostivaru ubistvom trojice Albanaca od strane specijalnih jedinica makedonske policije, a koja je nastavila visokom osudom gostivarskog gradonacalnika od skoro 14 godina, i njegovog tetovskog kolege od dve i po godina, dovela je do pravog usijanja unutar albanske javnosti u Makedoniji, a istovremeno do velikog zahladjenja u interetnickoj komunikaciji. Upravo zastoj u komunikaciji izmedju dve etnicke zajednice najvise je i doprineo podizanju neprobojnih zidova koji ogradjuju spmenute "slepe ulice", i koji direktno hrane predrasude koje su jedan od osnovnih razloga za mnostvo konflikata ietnicke prirode.

Ostrina "makedonske kazne" izrazena preko visokih zatvorskih kazni, je bezmerno iritirala Albance, bez obzira da li se oni slazu ili ne sa politioom ili postupcima ljudi koji su osudjeni na ove nesrazmerno visoke kazne koje su prosto izazvale osecaj mucnine, a posebno nacin kojim su vodjeni sudski procesi. Citavo vreme, od pocetka najnovije "runde" konflikata, u vazduhu je lebdelo pitanje "kakva ce biti reakcija Albanaca". Celnici opozicione partije Albanaca, DPA (Demokratska partija Albanaca), najavili su nekoliko aktivnosti kojima ce se iskazati revolt zbog reakcije vlasti protiv aspiracije za isticanje nacionalne zastave, kao sto je povlacenje poslanika iz Republickog parlamenta, povlacenje svih svojih ljudi iz lokalne vlasti i demonstracije u zemlji i u svetu.

Za sada, do ovoih koraka nije doslo, delimicno i zbog cinjenice sto spomenute presude jos nisu postake konacne, a verovatno i zbog procene da bi korist bila manja od rizika, medjutim ova partija je ipak ucinila prvi korak koji daje na znanje da neumereni odnos vlasti prema politici ove partije nece ostati bez odgovora. U organizaciji ove partije, ovih dana je u Tetovu odrzana velika tribina naslovljena - "Albansko pitanje u Makedoniji" na kojoj su ucestvovali poznati albanski intelektualci iz Makedonije i Kosova ciji su pogledi po ovom pitanju prilicno bliski. Iako se razgovaralo o problemima Albanaca koji zive u razlicitim drzavama na Balkanu, ukljucujuci i Albaniju, i posebno njeno drzanje prema Albancima van njenih granica, najvise paznje je privuklo pitanje Albanaca u makedoniji, odnosno dilema o daljem pravcu koji trebaju slediti Albanci sa ovih prostora. Jedan od govornika ove tribine je ovu situaciju opisao recima da osnovna dilema Albanaca iz makedonije koja se krece izmedju zahteva za federalizaciju zemlje i ucesca u stvaranju drzave Makedonije (u smislu stvaranje zajednicke drzave), proizlazi iz represivnog odnosa makedonske vlasti prema Albancima. Istovremeno je izrazena i uverenost da ucesce Albanaca u vlasti "koci" realizaciju ideje o federalizaciji, indirektno optuzujuci drugu partiju Albanaca - Partiju za demokratski prosperitet (PDP) koja ucestvuje u koalicionoj vladi sa makedonskim partijama, za nevolje i nesrece koje dozivljavaju Albanci u Makedoniji.

Glavni govornik na ovoj tribini je bez sumnje bio lider DPA, Arben Xhaferi, donedavni poslanik u parlamentu Republike Makedonije, koji je odlukom tog istog parlamenta iskljucen zbog preko sest meseci "neopravdanog" otsustva (bar tako je okvalifikovano njegovo objasnjenje da otsustvom zeli da izrazi svoju politicku volju). Lider DPA je i ovom prilikom ponovio svoju poznatu tezu da historijski dogovor medju Albancima i Makedoncima pretstavlja najbolji nacin za iszlazak iz medjuetnicke krize. Sa druge strane, on je izrazio nezadovoljstvo odnosom medjunarodnog faktora prema Albancima u Makedoniji, koji nisu dobili ocekivanu "nagradu" zbog kontruktivnog drzanja za vreme osamostaljivanja Makedonije, pritom naglasavajuci da se Albanci nece sloziti sa drugorazrednim statusom bez obzira ciji to interes bio.

Ova tribina Demokratske partije Albanaca je ubrzo dobila "odgovarajuci tretman" u makedonskoj javnosti tako sto je okvalifikovana kao poziv za otceplenje dela zemlje. Teze koje su bile izbacene na tetovskoj tribini nazvane su "zastrasivackom provokacijom za stabilnost Makedonije", ujedno pozivajuci drzavu da nadje snagu da se suprostavi "eksplicitno secesionistiskim idejama".

Kakva ce biti reakcija, odnosno odgovor drzave, ostaje da se vidi, no valja potsetiti da je slicnih poziva dela javnosti bilo i pre tragicnih dogadjaja u Gostivaru, s tim sto je tada zahtevano skodanje albanske zastave.

Zakljucak koji se sam po sebi namece jeste da se u Makedoniji nastavlja bitka izmedju makedonske vlasti pretstavljene preko policije t.e. "pendreka", i Albanaca, kojima preostaje jedino da "trube" nadajuci se da ce neko cuti njihov glas, ali i da ce pravilno shvatiti poruku. Iako sama poruka nije sasvim jasna, ocigledno je da ona pretstavlja odraz revolta, iako se ne moze iskluciti ni dimenzija predizbornog marketinga, sudeci po tome sto se blize parlamentarni izbori. Istinu za volju, ako se radi o ovoj dimenziji to se moze smatrati cak bezazlenijom varijantom u poredjenju sa mogucnoscu da se radi o novom valu autenticnog revolta koji se ne bi smirio izbornom pobedom.

AIM Skopje IBRAHIM MEHMETI