SVADjA SOFIJE I MOSKVE OKO PRIRODNOG GASA I NATO

AIM Sofija, 23.10.1997

Sofija i Moskva dozivljavaju najozbiljniju krizu u svojim odnosima posle raspadanja socijalistickog bloka krajem 80-tih godina. Dva su konkretna uzroka. Prvi je ekonomske prirode - razilazenje o pitanju isporuke prirodnog gasa od strane ruske kompanije GSPROM Bugarskoj, drugi je politicki - zelja Bugarske da postane punopravni clan NATO.

Problem oko isporuka ruskog prirodnog gasa Bugarskoj i njegovog tranzitiranja kroz njenu teritoriju trecim zemljama nije od juce. On se pojavio jos za vreme predasnje socijalisticke vlade Zana Videnova kada je osnovano bugarsko-rusko drustvo TOPENERDZI sa osnovnim zadatkom da upravlja tranzitom prirodnog gasa kroz bugarsku teritoriju. Problemi kompanije nastali su odmah posle njenog stvaranja zbog ucesca jedne od najjacih privatnih firmi u Bugarskoj MULTIGRUP preko njene kcerinske kompanije OVERGAS. Pitanje koliko bi procenata trebalo da poseduje MULTIGRUP pretvorilo se u jabuku razdora izmedju dva velika deonicara - drzavne kompanije BULGARGAS i ruskog giganta GASPROM. Iza njih su neglasno stajale vlade dveju drzava. Ruska strana je u celini podrzala prisustvo MULTIGRUP-a u TOPENERDZI- ju, dok je kabinet Videnova bio protiv toga. Resavanje problema se oteglo pa je na kraju krajeva prepusteno novoj vladi antikomunistickog Saveza demokratskih snaga sa premijerom Ivanom Kostovim. Novi premijer bio je jos cvrsci u svom odnosu prema TOPENERDZI-ju i zatrazio da drustvo bude zatvoreno. Njegova osnovna teza je glasila da drzavna kompanija BULGARGAS moze sama da upravlja gasovodima na teritoriji zemlje umesto da to radi druga firma sa stranim ucescem. Premijer Kostov i predsednik GASPROM-a REm Vjahirev uspeli su da se dogovore o smanjenju ucesca OVERGASA u drustvu, ali do odluke o njegovom zatvaranju nije doslo. Sem toga pojavio se i novi kamen spoticanja - kakva da bude cena po kojoj ce Sofija dobijati prirodni gas i koliko bi trebalo da iznosi tranzitna taksa za druge zemlje, pre svega za Tursku.

Kostov je direktno optuzio rusku stranu da prodaje svoj prirodni gas Bugarskoj po mnogo vecoj ceni nego sto je srednjeevropska. Prema proracunima njegovoj kabineta kljineta kljinti GASPROM-a u Evropi kupuju taj proizvod znatno jeftinije. Pocelo se govoriti da se Bugarska moze obratiti drugim zemljama za alternativne isporuke gorive. Iz Moskve su odgovorili pretnjom da ce prekinuti isporuke gasa Bugarskoj. GASPROM je za sada jedini isporucilac tog energeneta za bugarsku privredu sto je stavlja u izuzetno zavisan polozaj.

Tako se jedan problem cisto ekonomske prirode pretvorio u politicki. Bilo je vise indikacija da se on politizuje, vecina njih iz Sofije. Najpre su bugarski mediji nepotrebno digli prasinu zbog cinjenice da je ministar spoljnih poslova Rusije Jevgeni Primakov otkazao sastanak sa sefom bugarske diplomatije Nadezdom Mihajlovom u New Yorku. Primakov se izvinio da mu je program bio preopterecen, a sem toga i susret nije bio zvanicno prethodno dogovoren. Medjutim bugarski ministar spoljnih poslova protumacila je ovaj slucaj na mnogo dramaticniji nacin. "Medjunarodni odnosi u civilizovanim zemljama vode se za stolom dijaloga, pregovora. Odricanje od dijaloga oznacava ili nezelju, ili nesposobnost da se vodi civilizovan dijalog", izjavila je Mihajlova.

Cak i ostriji od nje bio je ministar unutrasnjih poslova Bogomil Bonev. Povodom problema oko isporuka gasa on je izjavio da Rusija treba da prevazidje svoje imperijalne ambicije prema Bugarskoj. "Mi smo mala zemlja i tesko da bi svet pogledao dobrim okom na to sto nas je Rusija pritisnula uz zid suzeci se ekonomskim reketom da bi postigla odredjene politicke ciljeve", izjavio je Bonev.

Vatru na ulje je dolilo i nepozivanje Rusije na susret vojnih sministara Jugoistocne Evrope u Sofiji. U Moskvi je orvi zamenik ministra spoljnih poslova A. Avdejev napomenuo tu cinjenicu predsedniku bugarskog parlamenta Jordanu Sokolovu za vreme njihovog susreta u Kremlju: "Zelja Bugarske da sto pre udje u NATO ocigledno je jos vise iritirala Rusiju koja je njen tradicionalni vojni partner". Cilj skandala je sto brze zblizavanje Bugarske sa NATO za racun odricanja od tradicionalno jakih veza sa Rusijom, izjavila je ambasada Rusije u Sofiji. Ruski ambasador L. Keresredzijanc urucio je MIP-u Bugarske verbalnu notu prema kojoj Bugarska namerno izoluje Rusiju od balkanskih inicijativa. Cak je i Vasington objavio da nema nista protiv prisustva Rusije na tom skupu sto je bio jos jedan protokolarni udarac domacinima iz Sofije. Kerestedzijanc je dobio poziv da prisustvuje kao posmatrac na susretu, ali je odbio.

Tako je Rusija preko svvoje ambasade u Sofiji u vise navrata stavila do znanja da ne prihvata udvaranje bugarskih politicara NATO-u. Premijer Kostov je to dobro shvatio i sa svoje strane takodje potvrdio da ce bugarsko-ruski odnosi zavisiti od toga kako ce dve zemlje ponaosob resiti problem sa NATO.

Dva skandala na relaciji Sofija-Moskva otvorila su nezalecenu ranu bugarsko-ruskih odnosa, koji su resavani "na parce" u godinama posle raspadanja bivseg socijalistickog bloka. U Sofiji su se poceli pitati ne pokusava li Rusija da potcini Bugarsku i hoce li uspeti jedna mala zemlja da se istrgne iz zagrljaja tradicionalnog u proslosti pokrovitelja, braneci svoju nezavisnost na ekonomskom i politickom planu. Prema poznatom bugarskom politologu Ivanu Krstevu uvek kada Bugarska pokusava da ima samostalnu poziciju i da donosi samostalne odluke, nailazi na jedan isti problem - odnos prema Rusiji. "Ako prihvatimo uslove GASPROM-a, zamenicemo "doktrinu Breznjeva" "doktrinom Vjahireva", kaze on. Zajednicko im je to sto i jedna i druga predstavljaju doktrine o ogranicenom suverenitetu, naglasava Krstev koji je predsednik Centra za liberalne strategije u Sofiji.

Premijer Kostov optuzio je prethodne bugarske vlade poslednjih sedam godina da su vodile dvolicnu politiku prema Rusiji. "One su potpisivale sporazume na ustrb nacionalnih interesa", tvrdi sadasnji premijer, dodajuci da tek sada Bugarska kaze ono sto zeli i treba. Kostov se zalozio za ciste odnose izmedju dve zemlje bez suvisne sentimentalnosti. "Za Bugarsku je Rusija strateski i trgovinsko-ekonomski partner, jer bez odnosa sa Rusijom ne mozemo da postignemo zivotno vazne ciljeve za zemlju", izjavio je on.

Da li se medjutim i Rusija slaze sa takvim prilazom, to nije jasno. GASPROM jos uvek drzi ruku na slavini sa gasom i ne stavlja do znanja kakve ce biti konacna odluka. Prema Bugarskim posmatracima Rusija nema koristi da prekine isporuke gasa i da tako obori vladu Saveza demokratskih snaga na celu sa Ivanovom Kostovim. Ovako bi Moskva jedino pojacala antiruska raspolozenja u Bugarskoj i izgubila vaznog partnera na Balkanu u trenutku kada je polako istiskuju iz Istocne Evrope.

U jeku bugarsko-ruske krize u Sofiji je saopsteno da ce ministar spoljnih poslova Nadezda Mihajlova pocetkom decembra uciniti posetu Moskvi. Ona bi trebalo da pripremi zvanicnu posetu nesto kasnije istog meseca bugarskog predsednika Petra Stojanova koji je vec u vise prilika dokazao da ume da ispravlja greske drugih bugarskih politicara. Upravo zato u Sofiji ocekuju da ce ne samo biti izgladjen skandali izmedju Bugarske i Rusije, nego i da ce njihovi bilateralni odnosi dobiti ozbiljan podsticaj kao odnosi izmedju suverenih subjekata koji brane svoje interese. Politolog Ivan Krstev ocrtava alternativu. Ukoliko u roku od 5-6 meseci vlada Ivana Kostova bude oborena kao rezultat nove unutrasnje krize, naredna vlada nece biti obojena partijskim bojama bugarskih politickih snaga nego ce to jednostavno biti kabinet ruskog gasnog giganta GASPROM-a.

AIM Sofija GEORGI FILIPOV