ZIVI I MRTVI

Srebrenica posle izbora

Muslimani su jedinu izbornu pobedu u gostima, na teritoriji RS, zabelezili u Srebrenici. No, Srbi broje samo svoje glasove.

AIM, BEOGRAD, 22. 10. 1997.

Najkraci put iz Srbije do Srebrenice (mestu koje je paradigma stradanja u ratu u Bosni) je preko Valjeva, Pecke i Ljubovije. Ovoj "bratskoj magistrali" nedostaje asfalt izmedju Pecke i Ljubovije pa je ova deonica, kao takva, usla u izborne prioritete levice u Srbiji. Cak je snimljeno, pa i emitovano, da su poceli radovi sa obe strane. I ima rezultata - po kilometar asfalta, i od Pecke, i od Ljubovije. Ostalih dvadesetak kilometara puta, za koji je i atribut makadamski pohvalan, je tako "asfaltirano" da se prelazi za dva sata. Automobilom.

Mada se na bosanskonj strani - posle granice na mostu na Drini, izmedju Ljubovije i Bratunca - lakse putuje, sve deluje kao ona asfaltirana deonica na srbijanskoj strani. Sve, a ponajpre zivot onih koji su prinudjeni da tu zive. Vizija "zivota na svome" izgleda kao pakao.

ZIVOT NA SVOME

Dve godine po "oslobadjanju" (Srbi su ovu muslimansku enklavu zauzeli u julu '95.) Srebrenica se nije oporavila od "oslobadjanja". Od industrijske zone ostli su goli betonski zidovi proizvodnih hala, na kucama i zgradama, koje su obelezili razni kalibri, jedino staklo je najlon, struje ima samo za letnje potrebe stanovnistva, voda u mrezu, bez preciscavanja, ide direktno iz potoka, zaposlenih je tek oko hiljadu (u javnim sluzbama i rudnicima olova, cinka i boksita), humanitrane pomoci, koja je iskljucivo stranog porekla, je sve manje... To je "zivot na svome" za oko 16.000 Srba (pre rata opstina je imala oko 37.000 stanovnika, Muslimana blizu 75 posto) koji su ovde stigli iz 59 bosanskih opstina, najbrojnije su bivse Sarajlije kojih ima gotovo 3.500. A stratezi jos crtaju ram takvog zivota: bili smo prisutni sredinom oktobra, kada su dignuti u vazduh ostaci poslednje dzamije.

U takvoj sredini - koja je na jednoj strani simbol stradanja Muslimana, a na drugoj pakao od zivota u koji su saterani Srbi - OSCE treba da sprovede rezultate lokalnih izbora po kojima je Koalicija za jedinstvenu BiH (Muslimani) dobila 25, a srpske stranke (Srpska demokratska i radikali) 20 odbornika.

Predsednika Srpske demokratske stranke u Srebrenici, Mimcila Cvjetinovica, nalazimo na radnom mestu. Direktor je onoga sto se zove Radio televizija Srebrenice. Ne komentarise upravo izvedenu akciju "ciscenje dzamije", kaze da imaju informaciju o 25:20 za Muslimane, ali da nemaju "nikakve zvanicne podatke". Inace, kako kaze, oni imaju spisak od preko 3.500 muslimaskih glasaca koji su "sa izmisljenim imenima". Ti ljudi su, kako nas upoznaje, maloletni, umrli pre rata", a najveci broj medju njima se vode kao nestali":

"Covek moze biti zdrav ili bolestan, ali ne moze biti i ziv i mrtav", kaze, i nastavlja, da ukoliko se njihove primedbe ne prihvate, ili se ne pokazu ljudi koji su nestali (po njemu umrli), oni nece priznati izbore. Vlast ce u opstini, kako kaze Cvjetinovic, funkcionisati, "a Muslimani mogu imati svoju vlast, i predsednika, u odsustvu, kao sto su ga i sada imali u Tuzli". Ubedjuje nas da nista od njih ne zavisi, narod nece prihvatiti takve rezultate izbora. Naglasava - narod. Jer narod zna da mrtvi ne mogu glasati. Ako nisu mrtvi, kaze, neka ih pokazu, i skinu famu o navodnom genocidu i hiljadama nestalih. Pitamo ga da li zna da li su Muslimani koji se vode kao "nestali", zivi ili mrtvi? ne odgovara bas jasno. Neku vrstu odgovora na ovo pitanje predsednik SDS je dao na vise nego spontanom mitingu podrske Karadzicu i Mladicu proleca prosle godine. Tada je javno porucio

• "Muslimansku vojsku ovde je porazio srpski narod. Njihove mrtve vojnike ne krijemo, eno ih po nasim brdima i sumama, neka ih nose"...

PRAVO GLASA

Uzroke "losim izbornim rezultatima", Cvjetinovic ne vidi samo u "nestalim Muslimanima", vec i u rasipanju srpskih glasova

• oko hiljadu glasova otislo je u prazno "zbog socijalista i raznih federalista" - kao i tome sto je na izbore izaslo "samo 92 posto Srba". Zato, konta Cvejetinovic, oni koji imaju pravo da se politicki organizuju, treba i da snose odgovornost za to ako njihovo delovanje steti interesima sopstvenog naroda.

Za razliku od partijskog predsednika, koji raspolaze tumacenjima i odgovorima na sva pitanja, predsednik opstine Stanko Rakic se previse ne mesa u svoj posao. Tek kaze da oni ni pred izbore nisu od Republike dobili uputstva kako da se ponasaju, pa ne mogu ni sad da reaguju, jer ne znaju kako. Zato je predsednik opstinske izborne komisije Danko Mirovic informisan, i zna kako. Po njemu, 3.625 Muslimana nije imalo pravo glasa, "jer su to lica koja se vode kao nestala, maloletna i umrla, ili su duplo registrovana". Takodje po njemu, "Muslimani mogu dobiti lokalnu vlast u Srebrenici ako pre glasanja uzmu dokumenta Republike Srpske i postanu njeni drzavljani". Dotle, a to nije samo njegovo misljenje, odbornici ce biti sa srpske liste. Po ovoj racunici, izbrojano je da Srpska demokratska stranka ima 24, Srpska radikalna stranka 20, a socijalisti jednog odbornika.

Ovakvu racunicu, sto se tice srpskih glasova, nema predsednik radikala u Srebrenici Branka Maksimovic. Ona optuzuje partiju na vlasti da je ukrala bar tri hiljade glasova. Kako? "Tako sto su stancovane licne karte na izbeglice koje zive u Srbiji, na osnovu licnih karti dobijeni su i odresci za glasanje, pa je jedan covek, sa takvim pravom glasa, glasao i po pedeset puta". Inace, po njoj, niko, a pogotovu vlast, ne misli da ce se Muslimani vratiti u Srebrenicu, dok ona drzi da ce se to dogoditi.

Pedijatar Milomir Milosevic, rodjen na Ilidzi, ucestovovao je na izborima kao nosilac liste Demokratske partije socijalista Srbije koja se, kaze, na izborima '91, zalagala za opstanak tadasnje BiH u federaciji, pa ga sada optuzuju da je "federalista." Dodaje, da je nelogicno da vlast u gradu dobiju oni koji ne zive u njemu. Zato on priznaje samo glasove onih koji zive ovde. Naravno, kaze, medjunarodna zajednica moze isterivati mak na konac, narod veruje u silu, sile se boji, pa ce preziveti i tu "diplomatiju". Stvar je samo u tome sto ce izgnanici ponovo biti zrtva takve diplomatije, jer oni prognani Srbi kojima je Srebrenica poslednja adresa uistinu nemaju kuda. Oni koji su imali bilo koja dobra ne stanuju ovde. Naravno, i srpska vlast racuna da medjunarodna zajednica mora priznati tezinu ovakvih argumenata. Zato je, po mnogima, ovde, izborno dobijanje vlasti Muslimana u Srebrenici (jedina pobeda "gostiju" na teritoriji Republike Srpske), samo jos jedna prilika da se, njenim neprimenjivanjem, kaze da od multietnickog zivota unutar entiteta nema nista.

Dragan Todorovic (AIM)