TRCANJE U MESTU

Srbija u pokretu

Nacin na koji se koriste pare dobijene prodajom 49 odsto "Telekoma" Srbije pre mogu da uplase neke nove investitore, nego sto su preporuka za buduca ozbiljnija inostrana ulaganja

AIM, BEOGRAD, 21. 10. 1997.

Operacija "Telekom", kojom se u tesko obolelo tkivo srpske ekonomije ubrizgava infuzija svezeg kapitala od oko 1,5 milijarde DEM je pri samom kraju: udarna doza je primljena, ostalo je jos malo toga za iducu godinu. Da li su oni koji su drzali "spasonosnu finansijsku injekciju" zadovoljni efektima obavljenog posla? Ako je cilj terapije bio da se u izbornoj godini pacijentu da kratkotrajni doping kako bi oni koji vode brigu o njemu kasnije na miru trazili pravi lek - odgovor bi mogao da bude delimicno i potvrdjen. Izbori su tako "odradjeni", politicka situacija jeste otvorena i rovita, ali ne i definitivno izgubljena, za vladajuci srpski rezim.

Verovatno jedina stvar oko koje se slazu zvanicnici i kriticki orijentisana strucna javnost je da su domacoj privredi bez dodatnog inostranog kapitala dani odbrojani. I do sada, funkcionisala je tako sto je nedovoljan drustveni proizvod i za ovakav nivo standarda koji imamo, "dopunjavan" izuzetno visokim trgovinskim deficitom. Visak uvoza u odnosu na ostvareni izvoz finansiran je proteklih godina iz anonimnih izvora u inostranstvu, na sta je po strucnim procenama od momenta ukidanja sankcija potroseno oko 3,5 milijardi dolara. Iako se pouzdano ne zna koliko je kapitala sklonjeno za ovu namenu, moguce je zakljuciti da je na izmaku iz prostog razloga sto nije bilo finansijskog prostora da se "kasa" obnavlja. Uostalom, i oficijelne projekcije Savezne vlade racunaju sa godisnjim prilivom stranog kapitala od oko 1,5 do dve milijarde dolara do

1. godine.

Dakle, oko toga da nam je inostrani kapital neophodan spora nema. Posto je prva ozbiljnija investicija u vidu privatizacije "Telekoma" pristigla u zemlju, ispostavilo se da doktrinarna sporenja tipa "sta bi bilo kad bi bilo" o nacinu plasmana zeljenog kapitala, dobijaju krajnje prakticnu dimenziju. Ugledni ekonomisti su predlagali da se pristiglim parama otpocne promena prevazidjene privredne strukture - bilo da se kapital investira u razvoj samih telekomunikacija kao prosperitetne grupe, bilo da se iskoriste za formiranje nove institucije koja bi se bavila ulaganjima u novi privatni sektor sa izglednijim izvoznim sansama. Za pobrnike ove skole misljenja jedino je bilo vazno da se toliko cekani kapital investira, a ne da ode u potrosnju.

Oni koji su imali moc odlucivanja, preferirali su brze efekte i dve trecine kapitala od prodaje "Telekoma" plasirali su u - potrosnju. Rekapitulacija ove opcije, izrazena u brojkama, ukratko bi mogla da izgleda ovako: novcana masa je zakljucno sa septembrom dostigla oko 9,5 milijardi dinara. Devizne rezerve zemlje uvecane su za oko 350 miliona dolara. Tokom avgusta, plate su povecane u odnosu na jul za oko 27 odsto od cega u privredi za svega osam odsto, dok je vanprivreda osetila blagodeti od prodaje "Telekoma" za citavih 74 odsto. Iza enormne povisice krije se, u stvari, isplata zaostalih plata u javnom sektoru. Dinar je "proklizao" na slobodnom deviznom trzistu za oko 20 odsto u odnosu na nemacku marku.

Istovremeno, ova bujica novca nije doprinela odgovarajucem produkcionom skoku - za devet meseci, industrijska proizvodnja je veca za 8,8 odsto u odnosu na isti period 1996. godine, a septembar je "bolji" od avgusta u desezoniranoj seriji za skromnih 0,9 odsto. Nije doslo ni do eksportnog buma: do kraja septembra, ovogodisnji izvoz iznosi 1,68 milijadu dolara i tek je neznatno veci od trgovinskog deficita koji se popeo na 1,64 milijardu dolara.

Za sada, "Telekom" infuzija nije bitnije pokrenuula cene, ali zato ni penzioneri nisu dobili povisicu na avgustovskom ceku koja im je zakonski sledovala zbog opsteg povecanja zarada. Ako se nadlezni, kao sto neumorno ponavlajju proteklih dana, odluce da zaista "brane" novouspostavljeni kurs na nivou od oko cetiri dinara za jednu DEM, morace da povuku nepopularni potez povlacenja novcane mase, sa svim posledicama po proizvodnju i plate. To ce stok deviza koji se trenutno nalazi u centralnoj i poslovnim bankama sigurno smanjiti, cime ce kapital od prodaje "Telekoma" posluziti u plemenite stabilizacione svrhe, ali ce ipak biti neproduktivno potrosen u gasenje pozara koji je sam izazvao. Kako cemo i od cega ziveti iduce godine, ostaje da se vidi.

Veci problem od poremecenih bilansa za raspodelu drustvenog proizvoda, koji ce se zakonomerno vratiti u ravnotezu kroz inflaciju - alternativa je da se opet prorede penzije i plate zaposlenima u javnom sektoru - je sto su vlasti odlukom da se prvim ozbiljnim stranim ulaganjem odigraju "na prvu loptu", pokazale da nisu zahvalni saigraci. Tesko da ce se eventualnim novim stranim investitorima dopasti tako direktno pokazana odbojnost prema pravim reformskim zahvatima. Moguce je da ce neko uloziti pare u "prljave" tehnologije pritisnut visokim ekoloskim standardima svoje javnosti. Za ocekivati je da ce strani investitori dati pare za "cistu" struju, dok ce ovde biti trosen ugalj koji je neobnovljiv resurs. Uz pepeo i dim kao pratecu pojavu. Verovatno ce biti zainteresovanih i za nase cementare... ali je veliko pitanje koliko ce sve investicije takvog tipa ozdraviti srpsku ekonomiju i obezbediti nova radna mesta.

Prof. dr Miroljub Labus smatra da je prauzrok odluke da se pare od "Telekoma" iskoriste na nacin koji ce pre uplasiti nego privuci nove ozbiljnije i za ovu zemlju korisnije investicije u prerusenoj populistickoj politici, koju je vlast vodila proteklih godina. Nevolja je sto se pored pretece nezaposlenosti u bliskoj buducnosti aktuelizuje i dodatni problem

• spoljni dug, upozorava ovaj ekonomista. Kada nas za dve godine "sustigne" duznicka kriza i zapreti bankrostvo zemlje, rastuca nezaposlenost ce stvoriti prostor za politiku koja vise nece biti prerusena, vec ogoljeno populisticka.

Cinjenica da ce u takvom sledu dogadjaja oni koji su do sada odlucivali kako ce se upotrebiti sredstva od prve velike privatizacije, postati politicka proslost, bice mala satisfakcija za srpsku ekonomiju. Odnosno, za ono sto od nje bude ostalo.

Vlastimir Stevanovic (AIM)