"SKINHEDSI" UBILI ROMSKOG DECAKA

Fasizacija i nasilje u Beogradu

Procenjuje se da u Beogradu ima oko 200 dobro organizovanih "skinhedsa", i jos oko tri stotine aktivnih "simpatizera", iliti "vikendasa", dok ih u Srbiji ukupno ima oko dve hiljade. Iako je njihova "pronacisticka" paraideologija, protkana divljenjem za Adolfa Hitlera (koji je, inace, uz Jevreje i Cigane, uredno tamanio i Srbe) u srpskom okruzenju krajnje bizarna, njihova fascinacija nasiljem i potpuna sloboda javnog izrazavanja etnicke, rasne ili politicke netrpeljivosti, nesumnjivo su domaceg porekla.

AIM, BEOGRAD, 20. 10. 1997.

Trinaestogodisnji decak krenuo je do obliznjeg dragstora da kupi flasu Koka-kole. Ispred prodavnice presrela su ga dva mladica obrijanih glava, odeveni u "spitfire" jakne, maskirne pantalone i ovakvom "militaristickom" izgledu primerene cipele - zapravo, cokule - "martinke". Radi se, dakle, o tipicnim "skinhedsima", marginalnoj kontrakulturnoj grupi ekstremno desnih, rasistickih shvatanja, sklonoj nasilju nad svima koji joj se nadju na putu, a narocito nad pripadnicima drugih nacionalnih i verskih grupa i nad ljudima drugacije boje koze. Jedan od mladica je trazio od Jovanovica novac, a zatim su ga, ne cekajuci odgovor, oborili na asfalt i besomucno ga tukli i sutirali cokulama u glavu. Jednom od njih ni to nije bilo dovoljno, nego je odvalio komad oluka, njime doslovno umlatio bespomocnog decaka, koji je ubrzo preminuo na plocniku.

Gornja situacija izgleda kao opis brutalne radnje nekakvog petparackog "socijalno angazovanog" ili "negativno-utopijskog" filma, ali radi se o najkrvavijoj mogucoj stvarnosti. Sve ovo se dogodilo u subotu, 18. oktobra '97. oko 21.35 sati, ispred dragstora u Beogradskoj 33, usred prestonice SR Jugoslavije. Zrtva se zove Dusan Jovanovic, a ovu napadnu "paznju" svojih ubica izazvao je time sto je - Rom. Dragstor se nalazi u neposrednom susedstvu stana Jovanovicevih; decaka je otac poslao po Koka-kolu, i dvadesetak minuta kasnije ga ugledao kako lezi na plocniku. Pocinioci ovog zlodela, kojem je prisustvovalo vise svedoka, pobegli su niz Beogradsku ulicu. Policija je privela petoricu mladica koji odgovaraju opisu, ali u trenutku pisanja ovog teksta nema nikakve zvanicne potvrde da su pravi pocinioci uhvaceni, niti je sluzbeno pokrenuta istraga protiv poznatog pocinioca.

Beogradska dnevna stampa - bez obzira na politicko usmerenje, zanatski nivo i zanrovsku podelu ("seriozna/zuta") - posvetila je veliku paznju ovom tragicnom slucaju, ali, nazalost, to nece vratiti malog Jovanovica u zivot. Problemi Beogradjana - narocito onih koji se "vizuelno razlikuju" - sa relativno malobrojnim, ali veoma agresivnim "skinhedsima" ne datiraju od juce, ali kao da do sada gotovo niko nije ozbiljno shvatao opasnost od njih. Pre nekoliko meseci eskaliralo je sadisticko ulicno nasilje "skinhedsa" nad radnicima Gradske cistoce koji uvece peru ulice ili prazne kontejnere, ali se reakcija javnosti svela na saopstenje jedne vanparlamentarne stranke i dva-tri novinska teksta koji su prakticno ostali bez odjeka, jer se, izgleda, svima cinilo da postoji mnogo vaznijih tema od tamo nekih klinaca koji visak energije i agresije "prazne" na smetlarima. Utoliko je smrt neduznog Duska Jovanovica pre svega "zasluga" tromosti ovdasnje javnosti i, pre svega, zastrasujuce indolencije drzavnih organa, koji su izgleda spremni da "dejstvuju" samo kad treba krvnicki - u maniru tih istih "skinhedsa" - prebijati mirne demonstrante, zene, penzionere, novinare na zadatku i profesore univerziteta, ali ih nigde nema kada pronacistickim nasilnicima treba stati na put.

Po svedocenju njihovih suseda, Jovanovici su bili siromasna, ali postena romska porodica. Roditelji ovog decaka bili su radnici Gradske cistoce, a njegova majka je, posle posla, pospremala po kucama bolje stojecih Beogradjana, cesto i njega vodeci kao ispomoc. Dusan je bio dobar djak, kao i njegova sestra, i nije nikada izazivao nevolje. Ovo nije prvi put da Romi u Srbiji imaju problema sa "skinhedsima" - bilo je manje ili vise ozbiljnih slucajeva u Kraljevu, Beogradu i drugde - i jedan od rodjaka ubijenog decaka pokrenuo je inicijativu da svi beogradski Romi povuku decu iz skola u znak protesta.

Roditelji i rodbina, ali i neki drugi Romi koji ovih dana govore za beogradske medije, u razumljivom afektu, govore o predstojecoj nemilosrdnoj osveti "skinhedsima", u kojoj ce napadnuti koristiti ista sredstva kao i napadaci. Ako do toga dodje, moze se ocekivati krajnje opasna eskalacija nasilja, sto se, takodje, moze pripisati u "zaslugu" drustva koje je, od pocetka rata, potpuno oguglalo na sve forme nasil ja. Cinjenica da je u Beogradu proteklih godina izvrseno niz spektakularnih ubistava - ukljucujuci i likvidaciju drugog coveka policije u Srbiji! - a da ni jedno od njih nije rasvetljeno, dovoljno govori o tome da Srbija prolazi kroz "godine opasnog zivljenja". Groteskni srpski "skinhedsi", polaznici pacje skole hitlerizma, tu dolaze kao tacka na "i": jos su nam samo oni trebali...

Procenjuje se da u Beogradu ima oko 200 dobro organizovanih "skinhedsa", i jos oko tri stotine aktivnih "simpatizera", iliti "vikendasa", dok ih u Srbiji ukupno ima oko dve hiljade. Analiticari potkulturnih grupa i ulicnih bandi isticu da se lokalni "skinhedsi" dele na nekoliko frakcija: tu su ultradesnicari srpske pravoslavne orijentacije, koji se ne drogiraju i ne konzumiraju alkohol, zatim "nacional-socijalisti" koji su i vizuelno i "ideoloski" najslicniji svojim "kolegama" iz zapadnoevropskih zemalja, i svoje beslovesne ideje pabirce iz uvoznog (neo)nacistickog propagandnog smeca, opskurnih antisemitskih brosura i slicne "lektire", zatim pripadnici "Oi!" frakcije, nazvane po jednom pravcu pank-muzike (ovde treba posebno naglasiti da "skinhedsi", iako donekle slicno izgledaju, ni ovde ni u svetu nemaju veze s "pravim" pankerima, cija je anarhisticka i hedonisticka orijentacija svetlosnim godinama udaljena od morbidne "ideologije" "skinhedsa"), koji se uglavnom regrutuju iz radnickih slojeva, i koji su osudili rasisticko divljanje, te i "skinheds" podgrupa koju cine clanovi navijacke grupe "United force", koja se okuplja na utakmicama fudbalskog kluba "Rad".

Prve reakcije politicke javnosti u Beogradu su, naravno, u znaku zestoke osude: Helsinski odbor za ljudska prava istice da je "poslednji cas da pruzimo otpor daljoj fasizaciji drustva", Jugoslovenska levica naglasava da je "za najstrozije kaznjavanje i sprecavanje delovanja svih organizacija koje zagovaraju mrznju i netrpeljivost medju ljudima", a Demokratska stranka, uz osudu ovog zlocina i tradicionalne neefikasnosti drzavnih organa, ne propusta priliku da podseti da se "skinhedsi", navodno, "javno deklarisu kao pristalice Vojislava Seselja". Radikali se jos nisu oglasili ovim povodom, ali nema sumnje da ce se ograditi od svega, jer je ovakva "reklama" poslednja stvar koja im je potrebna, bilo da je tvrdnja iz saopstenja Demokratske stranke istinita ili ne.

Slucaj brutalnog i apsurdnog ubistva jednog neduznog decaka ostace, bez sumnje, "pastorce" - niko nece priznati svoje "autorstvo" nad "ideologijom" mladih ubica. Iako je njihova "pronacisticka" paraideologija, protkana divljenjem za Adolfa Hitlera (koji je, inace, uz Jevreje i Cigane, uredno tamanio i Srbe) u srpskom okruzenju krajnje bizarna, njihova fascinacija nasiljem i potpuna sloboda javnog izrazavanja etnicke, rasne ili politicke netrpeljivosti, nesumnjivo su domaceg porekla. To su ovi golobradi zlocinci naucili iz zivota u ovoj zemlji, a ne iz neonacistickih brosura.

Teofil Pancic (AIM)