JUGOSLOVENI IZMEDJU GLADI I SMRZAVANJA
Kalkulacije sa ekonomomskim oporavkom zemlje
AIM, BEOGRAD, 19. 10. 1997.
Svesna da samo uz angazovanje inostranog kapitala moze da racuna na brzi ekonomski razvoj Savezna vlada je napravila dva programa. Javni, koji se oslanja na finansijsku injekciju od 16 milijardi dolara iz inostranstva u narednih osam godina,i tajan koji predvidja oslanjanje na spostvene snage. Bude li se ostalo na drugoj opciji dve generacije stanovnistva prozivece svoj zivot na ivici bede i dubokog siromastva.
Savezna vlada je nedavno predstavila ambiciozni privredno-ekonomski razvoj Jugoslavije do 2005. godine s namerom da se do tog vremena zemlja popne na grane, gde se nalazila 1990. godine kada je drustveni proizvod iznisio 2.600 dolara po stanovniku. Ovaj cilj mogao bi da se realizuje pod uslovom da godisnji porast drustvenog proizvoda iznosi najmanje 8 odsto. Ekonomski razvoj zemlje ne zavisi samo od njenih unutrasnjih mogucnosti, jer ponudjena varijanta racuna na godisnji priliv finansijskog kapitala iz inostranstva od 2 milijarde dolara, odnosno 16 milijardi za predvidjeno vremensko razdoblje.
Toliki iznos predstavlja trecinu ukupne vrednosti drzavne imovine, koji, pod uslovom da nadje zainteresovanog kupca tesko da moze biti prodana po toj vrednosti. Zato jugoslovenska vlada racuna na ulaganje inostranog kapitala, ali njena je nevolja sto zemlja, iz politickih razloga nema pristup trzistu finansijskih sredstava, jer su Jugoslaviji zatvorena vrata Medjunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke i Svetske trgovinske organizacije. Kako nema izgleda da u dogledno vreme Jugoslavija stekne bolji status u kljucnim medjunarodnim financijskim institucijama jedino je preostalo da se strani novac obezbedi rasprodajom drzavne imovine, podelom koncesija ili arazmanima sa sitnim ulagacima.
U ovakvim razvojnim okvirima Jugoslavija se nasla zato sto njene vlasti ne pokazuju nameru da ispune politicke obaveze, kojima se uslovljava skidanje tzv. spoljnog zida sankcija. Toga su bili svesni i planeri ekonomskog razvoja, koji su paralelno sa spomenutom ambicioznom projekcijom, koja je javno obelodanjena, napravili i daleko skromniju varijantu, koja predvidja dvostruko sporiji privredni razvoj, odnosno godisnju stopu rasta drustvenog proizvoda od oko 4 odsto. O ovoj drugoj varijanti zasad se javno ne govori.
Da li ce se zemlja, u ekonomskom pogledu vratiti tamo gde je bila 1990. godine u narednih sedam godina ili ce joj za to biti potrebno jos 15 godina, vise zavisi od dimenzija financijske podrske. I dok u javnosti preovladava raspolozenje da se u ekonomski oporavak krene brze i smelije, dotle se u vladajucim politickim krugovima kalkulira, odnosno racuna da ce medjunarodni polticki pritisak oslabiti i bez ispunjavanja postavljenih politickih obaveza.
Razlika izmedju raspolozenja sirih slojeva stanovnistva i politicke vrhuske proizilazi iz njihovog nejednakog podnosenja posledica sadasnjih gotovo nepodnosljivih socijalnih prilika u zemlji. Podaci upucuju na zabrinjavajucu okolnost da gubici u privredi iznose 7 milijardi dinara, odnosno da dve trecine privrede nerantibilno posluje. U njoj radi vise od pola ukupno zaposlenih u zemlji u kojoj stopa nezaposlenosti iznosi rekordnih 50 posto. Vecina njih snalazi se tako sto se bavi sitnom preprodajom razne robe, ali i to cine sa strahom, jer je drzava najavila ostar obracun sa tzv. sivom ekonomijom, kako bi napunila svoje prazne budzetske kase. Gotovo svakodnevno javljaju se grupacije koje protestima pred vladinim institucijama skrecu paznju na ugrozenu zivotnu egzistenciju.
Poslednji takav korak uradile su majke s tek rodjenom decom, koje su bebe dovele pred zgradu Vlade Srbije, jer od aprila nisu dobile dodatak na decu. Iako u zemlju radi nekoliko hiljada javnih kuhinja vecina njenih korisnika iz njih izlazi vise gladna nego sita, jer se, zbog malih kolicina hrane porcija za jednu osobu deli na dva dela. Nista bolje prilike nisu ni u drugim drustvenim oblastima, pa je tako sef Gradskog zavoda za zastitu zdravlja u Beogradu poslao alarmatno upozorenje srpskom ministru zdravlja o katastrofalnom stanju u beogradskim zdravstvenim institucijama u kojima se tesko dobija i najosnovnija medicinska us luga.
Medjutim, vladajuca nomenklatura se trudi da preko TV promovise visoko opremljene i specijalizirane ustanove za lecenje najkomplikovanijih bolesti, ali u takvim prilikama se ne vide pacijenti, pa javnost moze samo da nagadja iz kojih se drustvenih slojeva bolesnici upucuju u takve bolnice. Poslednja V promocija napravljena je prilikom otvaranja porodilista u zemunskoj bolnici, kada je prikazana skupocena oprema, ali je "zaboravljeno" da se kaze kako ovo odeljenje nece raditi jos nekoliko meseci, jer nema osposobljenog medicinskog kadra. Takve i slicne obmane su gotovo redovna praksa u odnosu vlasti prema javnosti.
Prilike u zdravstvu samo su ilustracija stanja koje pokazuje da su kavalifikovani kadrovi u velikoj meri napustili zemlju, pa pored finansijskih nevolja, postoje i teskoce u angazovanja kvalifikovanih i strucnih kadrova u planiranom ekonomskom razvoju. Na biroima za zaposljavanje uglavnom je prijavljena nekvalifikovana radna snaga ili stanovnistvo s opstim obrazovanjem.
Glavni adut vladajuceg rezima u nedavnim izborima bilo je davanje obecanja za brzi ekonomski preporod, iako vec citave generacije izrastaju u okruzenju siromastva. Pokazalo se, medjutim da su planovi o rastu razvoja iznad 10 odsto bili preambiciozno planirani ili su trebali da posluzi kao predizborni mamac. Poslednja tri meseca uopste nije zabelezen rast proizvodnje, pa se zemlja nasla u nezavidnoj situaciji, jer nema dovoljno roba s kojima bi platila sklopljene robne arazmane s Kinom i Rusijom, koje su Jugoslaviji isporucile naftu, odnosno gas, kako bi joj dali pocetni zamah u ozivljavanju proizvodnje.
Zbog nemogucnosti da plati dosadasnje isporuke gasa ruskom "Gaspromu" u kojem ruski premijer Cerdomindin ima svoje privatne akcije u Moskvu su isli predsednik Vlade Srbije Mirko Marjanovic i podpredsednik Savezne vlade Nikola Sainovic s namerom da privole rusku stranu da nastavi s isporukom gasa, jer je ugrozeno grejanje u velikim srpskim gradovima. Rusi su dali pristanak tek kada im je dozvoljeno da s jugoslovenskog trzista pokupe, za njih atraktivnu robu, u zamenu za neplaceni gas. U samo tri dana ruska strana je sakupila robu u vrednosti 58 miliona dolara, a najvise ih je interesovala hrana, od kukuruza, mesa ( kojeg Jugoslavija mora da uveze, jer ga nema ni za svoje potrebe ), pa do paprika i krastavica.
Srecom u Srbiji je ova godina bila prilicno rodna. Tako se urod kukuruza procenjuje na blizu 8 miliona tona, najvise u poslednjih 10 godina, a prema recima saveznog ministra za poljoprivredu Nedeljka Sipovca izvesce se i 160.000 tona brasna i oko 300.000 tona psenice. To, medjutim ni izbliza nece bitno uticati na popravljanje deficita u ekononskoj razmeni sa svetom, koji u ovoj godini iznosi 1,5 milijardu dolara, sa prognozom da ce do kraja godine narasti na dve milijarde. Budu li i drugi poverioci postupili poput Rusa jugoslovensko trziste ce biti potpuno opustoseno. Teska ekonomska situacija naterla je Jugoslaviju da izvozom hrane spreci masovno smozavanje stanovnistva do cega bi sigurno doslo, ukolio ruska strana ne odvrne slavine i propusti gas do do toplana u Beogradu,Novom Sadu i drugim gradovima.
U situaciji kada je zemlja zaokupljena kako da prebrodi
teskoce, cak i u svakodnevnom prezivljavanju, price o dugorocnom
razvoju postaju deplasirane i nerazumljive za sluh javnosti.
Neuverljivo deluju i prognoze da ce se sredstva dobiti
najavljenom privatizacijom, koja po zakonskom tekstu, treba da
pocne vec krajem ovog meseca. Odabrani model ne obecava brzi
priliv kapitala, jer u zemlji nema kupaca s "debelim novcanikom",
a na strance je tesko racunati zbog nesiguirnih politickih
prilika u zemlji. Podelom akcija zaposlenima i penzionerima
takodje se nece dobiti odgovarajuci efekti,jer podaci o visokim
gubicima nagovestavaju da bi zaposleni jedino mogli da racunaju
na akcije koje su u minusu, pa bi se tako jedino obavila
operacija prebacivanja kolektivnog gubitka u individualno
nista.
or
Ratomir Petkovic
(AIM)