NASILJE KAO SUDBINA

Na Kosovu nastaje splet okolonosti koji istovremeno povecavaju i nade i strepnje u pogledu buduceg razvoja situacije. U kontradiktornom dejstvu tih, uslovno receno, novih okolnosti, izgleda da daleko vise pretezu ocekivanja koja izazivaju zabrinutost vecine ljudi ovog prostora. Ne bi se moglo reci da je Kosovo na putu bez povratka, ali veoma opravdane izgledaju strepnje zbog mogucih ubrzanja u tom pravcu. Pojacana masovna srpska represija, nastavak serije nerazjasnjenih napada na srpske policijske stanice u raznim regionima Kosova, novi javni protesti, novi val sudjenja...To su samo neke od pojava, vidljivih na povrsini zbivanja.

Negativnom toku na Kosovu pogoduje i vrlo nepovoljan razvoj situacije u Srbiji i Crnoj Gori, kao i dosta nesredjeni odnosi izmedju te dve federalne jedinice. U Pristini je opsteprihvaceno misljenje da ce Kosovo biti poslednja odbrana Srbije od eventualnih teskih unutrasnjih lomova. Kosovo je puno oruzja i naoruzanih ljudi u raznim uniformama, pa i bez uniformi i vec duze kljuca ispod povrsine zbog bezbroj drugih medjuetnickih i unutaretnickih suprotstavljanja. Zbog toga, sasvim lako je zapaljiti fitilj, mada neki smatraju da je fitilj usporenog dejstva odavno tinja.

U odnosu na tok dogadjaja u poslednjih godinu i po dana, novina su javni protesti albanskih studenata i odlucnost da se oni nastave. Pre odprilike godinu ipo dana, na Kosovu je prvi put zabelezena pojava sinhronizovanih oruzanih napada na vise mesta, koji jos nisu razjasnjeni. Spoj ove dve pojave cini Kosovo izuzetno zapaljivim terenom.

Glavni Organizacioni odbor studentskog protesta odlucio je da se, orijentaciono, protesti nastave 29 oktobra. Izgleda da su strane diplomate zatrazile i dobile jos 15-tak dana za resenje problema obrazovanja, odnosno za neki novi pocetak u trazenju resenja. Kako na Kosovu nijedno pitanje nije nepoliticko, a najmanje obrazovanje moze biti takvo, ocekuje se da ce se odabrati povlacenje poteza u cajtnotu. Bilo kako da se otvori problem normalizacije albanskog obrazovanja, samostalno ili kao deo celine, svima je jasno da ce se time neizbezno otvoriti celi dosije Kosova. Beogradu to nikako ne odgovara i otuda cvrsta blokada, vruce i pretece izjave Albancima zato sto istrajavaju u zahtevima da dobiju vise od onoga sto Srbi smatraju dovoljnim za njih.

Javni protesti Albanaca, pogotovo masovnost koju niko nije ocekivao, razbili su uverljivost srpske politike. Beograd ne moze vise nikoga da ubedi da Albanci, makar i nevoljno i uprkos "pritiscima separatistickih grupa", prihvataju zivot u okvirima Srbije. Javni protesti Albanaca, u politickom smislu, i za Srbe i za Albance, vracaju na stanje od pre sedam godina. Sa ovim se suocava i rukovodstvo koje se od tada, neprekidno nalazi na celu politickog pokreta kosovskih Albanaca. Nije mali broj Albanaca koji danas smatraju da je to bio period izgubljenih godina.

Poslednjih nedelja veoma su ucestali napadi na lokalne srpske policijske stanice. Od februara l996.godine kada su sinhronizovano bili napadnuti objekti u kojima su smestene srpske izbeglice i dalje gotovo sve ostaje obavijeno velom tajnosti. Zbog toga je i ova znacajna politicka pojava postala deo beskompromisne propagandne borbe izmedju srpskih i albanskih istina.

U srpskoj javnosti i u srpskim politickim krugovima ne postavlja se nikakva dilema oko izvrsilaca ovih napada. To su, prema njima - albanski separatisti i teroristi. Medjutim, povika i politicke osude ne prelaze okvire, bar se tako u ovdasnjim krugovima smatra, smisljenog psiholosko - propagandnog rata protiv Albanaca. Na osnovu, ovih dana, aktivnosti takozvanih policijskih ekspedicija u trouglu Djakovica - Pec - Klina, moze se zakljuciti da je mozda u toku vracanje na represiju kolektivnog kaznjavanja Albanaca, koja je bila karakteristicna za kraj l992. i prvu polovinu l993.godine. Na stotine mestana cak sedam sela u ovim opstinama, izlozeno je najbrutalnijoj toruturi, sa pretekstom traganja za pociniocima, koji su izvrsili ovih dana, kako se navodi u svom zvanicnom Saopstenju MUP Srbije, napade na policijske stanice u Klicini i Calopeku. Bilans ovih desavanja je ubijeni 25-godisnji Adrijan Krasnici, a policijski organi sumnjaju da je on "delovao" u grupi sa najmanje jos dva lica. I televizijske kamere drzavne srpske televizije su snimili telo mladog Krasnicija, obucenog u maskirnoj uniformi, sa bombom u ruci, okruzenog raznim automatima, nemackim markama i albanskim lekama. Policijski organi pretpostavljaju da je "nakon teroristickog napada" Krasnici planirao da prebegne u susednu Albaniju. S druge strane, zbog blokiranih puteva prema Peci i Djakovici i totalnoj izolaciji ovih sela, albanski izvori nemaju najpotpunije informacije sta se sve tamo desavalo i desava. Po pristinskim politickim kuloarima, medjutim, pogibija Adrijana Krasnicija se ocenjuje kao jos jedno inscenirano ubistvo. "Kako je moguce da osoba koja je posle ovakvog akta planirala da pobegne, resila da to uradi sa teretom od 20 -30 kilograma oruzja", pitanje je koje ce verovatno ostati bez odgovora. Ovi krugovi su skloniji misljenju da je Krasnici ubijen na nekom drugom mestu, da bi njegovo telo bilo prebaceno tamo gde je bilo najpotrebnije - ispred zgrade policije u Klincini. Inace, ime ovog 25-godisnjaka nalazi se na spisku jos 20 kosovskih Albanaca protiv kojih je podignuta optuznica jula ove godine, koja ih tereti za terororizam i neprijateljsku delatnost, a ciji ce sudski proces zapoceti vec krajem ovog meseca.

Iako su srpske vlasti do sada pokusale, izgleda da jos nisu predocile uverljive sudske dokaze da su Albanci izvrsioci oruzanih napada. Niko od napadaca dosada nije uhvacen ziv u akciji, niti je bilo koji vid oruzja upotrebljen u napadima predocen kao autentican sudski dokaz. Trojica Albanaca su pocetkom godine ubijena na putu Vucitrn - Pristina, i njih je policija proglasila teroristima. Cetvrti, uhapseni Albanac je u prostorijama zatvora preminuo usled policijske torture nad njim, da bi takodje bio proglasen teroristom, koji je "izvrsio samoubistvo". Jedno sudjenje od pre nekoliko godina sa optuzbom za terorizam zavrseno je neuspehom i optuzeni je bio sudski oslobodjen. Letosnje sudjenje sa istom kvalifikacijom tzv. "srbickoj grupi", uprkos izrecenim maksimalnim kaznama, osim iznudjenih priznanja, nije predocilo ni jedan materijalni dokaz. Srpske vlasti su veoma neuverljivo pokusale da neka ubistva albanskih mladica dovedu u vezu sa tajnim oruzanim napadima. Ali, to se ne bas nenamerno ostavljalo posle po strani.

Na albanskoj strani odnos prema oruzanim akcijama je slozeniji. Naime, u javnosti i u albanskoj politickoj strukturi preovladjuje misljenje da nezavisno od toga ko ih izvodi ili ko preuzima odgovornost, iza napada stoje srpske tajne sluzbe. Tvrdi se da je glavni motiv zelja rezima u Beogradu da uvek ima neku rezervnu napetost kao ventil u unutarsrpskim borbama za vlast. Naravno, dodaje se, napadi se istovremeno koriste za razne oblike represije i zastrasivanja Albanaca kao i za njihovo negativno predstavljanje u svetu.

Albanci kazu da imaju dovoljno razloga za sumnje, jer kako navode, u blizoj i daljoj proslosti oni su se bezbroj puta uverili da su Srbi izmisljali ili pripisivali Albancima mnoge radnje. Ovdasnjoj javnosti jos su u svezem secanju srpska zvanicna saopstenja od pre vise godina u kojima se govorilo o oruzanim napadima Albanaca "separatista i terorista" na policijske patrole, a da pritom nikada nije bio uhvacen ni jedan takav. U poslednjem saopstenju Demokratskog saveza Kosova ove sumnje se potkrepljuju i konstatacijom da u vise desetina napada automatima, bombama, eksplozivnim napravama, pa cak i minobacacima niko nije ubijen ili ranjem, a steta je samo materijalna. Delovi albanske javnosti i neke politicke strukture ne iskljucuju mogucnost da su Albanci organizatori i izvrsioci ovih napada, polazeci od pretpostavke da oni imaju snaznih motiva da se late krajnjeg sredstva u ostvarivanju svojih teznji.

Dileme oko ovog pitanja osloznjava stav albanske dijaspore. Naime, stice se utisak da tamo preovladjuje uverenje o sigurnom postojanju tzv. Oslobodilacke vojske Kosova (OVK) i nasiroko se propagira prikupljanje pomoci za njene potrebe. Neki aktivisti albanskog pokreta, koji deluju u inostranstvu, od pre nekoliko meseci izjavljuju da veruju kako OVK postoji.

Kao sto je poznato OVK je od februara l996. godine izdala 30-tak saopstenja kojima preuzima odgovornost za oruzane napade na Kosovu. Saopstenja se salju faksom, uglavnom novinskim redakcijama u Pristini i nekim redakcijama u inostranstvu, sto dodatno podgrejava sumnje u njihov izvor. Medjutim, nezavisno od toga da li OVK postoji, ona je vec skoro dve godine znacajan faktor zbivanja na Kosovu. Kao ekstremisticka oruzana albanska tajna organizacija ili kao produzena ruka srpskih tajnih sluzbi, pa cak mozda i drugih, ona se uklopila u mozaik opste kosovske konfuzije i nesigurnosti sa znatnim uticajem na pravce razvoja situacije, raspolozenja i ukupne atmosfere. Za kosovsko stanje neprekinute napetosti i opasnosti to nije malo.

Za 27. oktobar srpske vlasti su najavile pocetak novog sudjenja grupi od 20-tak Albanaca uhapsenih pocetkom ove godine. Oni se optuzuju zbog toga sto su kao pripadnici Oslobodilacke vojske Kosova izvrsili vise teroristickih napada proteklih godina. Ovo ce biti prvo sudjenje pripadnicima OVK-a. Medjutim, prema saznanjima branilaca optuzenih, nema izgleda da sud pomogne u rasvetljavanju pomenutih dilema. Advokati izjavljuju da je i ovo sudjenje iskonstruisano na osnovu iznudjenih priznanja.

Male nade pomenute na pocetku ovog teksta vezuju se za najavljenu nemacko-americku ili evro-americku inicijativu o Kosovu. Za nekoliko dana (21. ili 22. oktobra) u Pristini se ocekuje dolazak americkog izaslanika za bivsu Jugoslaviju Roberta Gelbarda i visokog nemackog diplomate Isingera, koji je vec bio u ovom delu Balkana pre vise nedelja. Bez obzira da li donose ili ne neki diplomatski paket, Albanci vise nisu spremni da se kao nekada raduju bez pokrica. No, izgleda da ipak nada poslednja umire.

AIM Pristina Fehim Rexhepi