PRESUDILA GLASACKA MASINA

Beograd Oct 17, 1997

Univerzitet u Beogradu, konacno dobio rektora

Posle probijanja svih mogucih rokova, Univerzitet u Beogradu je dobio novog rektora -profesora dr Dragana Kuburovica, koji je na ovu duznost dosao sa visegodisnjim prorektorskim stazom i sedmomesecnim iskustvom vrsioca duznosti funkcije, na koju je sada izabran i sa zakasnjenjm od 17 dana. Da li ce u Kapetan Misinom zdanju i ostati do 1. oktobra '99. zavisi od drustvenih gibanja.

AIM, BEOGRAD, 17. 10. 1997.

U 159-godisnjoj istoriji Univerziteta u Beogradu nije se dogodilo ,ako se izuzme ova, da skolska godina pocne bez rektorskog tima koji svojom upravljackom palicom diktira osnovne taktove clanicama ove najstarije i najvece akademske ustanove u drzavi. Toga nije bilo ni za vreme Balkanskih ratova ili okupacije, ali se desilo sada jer vladajuce partije levog bloka - smatraju analiticari - nisu predvidele da ce na glavnim, parlamentarnim i predsednickim izborima u Republici osvojiti manje glasova, zbog cega moraju da trljaju glavu oko sastava nove Vlade i ponovo da raspisuju izbore za predsednika. Briga oko raspodele vlasti na "visem nivou" odlozila je u stranu izbore na lokalnoj, univerzitetskoj razini, na koje je do sada uvek stavljana "tacka" do 30. septembra, kako bi se 1. oktobra, za pocetak akademske godine, izvrsila primopredaja duznosti.

Trebalo je, izgleda, dobiti u vremenu, jer najvidjeniji predstavnici Vlade u Savetu Beogradskog univerziteta istovremeno su i aktivisti SPS i JUL - i zato su dva puta precrtavani datumi iz izbornog kalendara. U prvom planu ovim clanovima bila je agitaciju za svoje partije i zato su morali da odsustvuju, a predsednik Saveta, dr Momcilo Babic (covek vlasti), nije zelelo da se izabere rektora bez "kvalitetnog kvoruma".

U akademskoj javnosti pocelo je da se govori kako je nov parlamentarni sastav pokolebao najmanje desetak clanova Saveta BU, medju kojima su, navodno bili najbrojniji direktori vecih prestonickih firmi. Savet, vrhovno upravljacko telo svakog, pa i Beogradskog univerziteta, sastoji se iz 76 clanova - polovinu biraju fakulteti i instituti, a drugi deo imenuje drzava. Zahvaljujuci neverovatnoj disciplini, predstavnici Vlade uvek su

uz malu pomoc simpatizera iz drugog tabora u Savetu - uspevali da izglasaju odluku koju predlaze vladajuca oligarhija, pa je univerzitetsku volju uvek nadvladavala partijska..

Ovogodisnji izbor novog rektorskog tima na Beogradskom univerzitetu ipak je prosao u okrnjenoj dominaciji vlasti, jer su se profesori i kolege iz instituta izborili, zahvaljujuci svojoj upornosti, za Deklaraciju - po kojoj samo oni kandidati koji su dobili podrsku najmanje jedne trecine (od 38) clanica BU mogu ici u poslednji glasacki krug. To je bila prva izvojevana pobeda profesora i istrazivaca od '92. Ovaj dokument je prosao i kod Vladinih predstavnika jer se vladajuca strana ocigledno preracunala u pogledu svojih favorita. Pojedini kandidatiza rektora-bliski vlasti su kasnije pokusali da prenebregnu ovaj uslov, ocigledno po partijskom diktatu, ali su ubrzo povukli saglasnost, plaseci se odijuma koji bi se srucio na njih da su presli preko onoga sto je prakticno izglasao ceo Univerzitet. A mozda je naknadno shvaceno i da nema potrebe da se dize prasina na najstarijem univerzitetu u drzavi u ovako delikatnom trenutku.

Zasto je zapravo, vladajucem levom bloku toliko stalo da njihov covek bude i zabran za rektora? Vlast je zainteresovana za kljucne upravljacke funkcije na svakom univerzitetu, a posebno na prestonickom - za funkcije rektora i predsednika saveta, jer preko tih licnosti moze potpuno da kontrolise i koordinira rad akademske ustanove. Njima pomazu dekani i direktori instituta, cije biografije takodje ne smeju da budu ideoloski "sumnjive" i naravno - odani clanovi saveta, koji su do sada uvek preglasavali predstavnike fakulteta i instituta.

Prethodnici novoizabranog rektora, dr Dragutin Velickovic i dr Rajko Vracar nisu ostali do kraja mandata u svojoj rektorskoj fotelji zbog masovnih studentskih demonstarcija koje su izbile u glavnom gradu '92. posle uvodjenja sankcija, i '96. jer je vladajuca koalicija uhvacena u izbornoj kradji. Oni koji su ih postavili smenili su ih - dr Vracara jer nije postupao po direktivi, a dr Velickovica jer je revnosno sledio instrukcije.

Uloga aktuelnog predsednika Saveta Beogradskog univerziteta, dr Momcila Babica, za sada ostaje u senci akademika Mihaila Markovica, koji je, u vreme dok je bio glavni ideolog SPS

kao predsednik ovog tela 1992. odigrao vaznu ulogu na BU. Pod njegovim budnim okom usvojen je (i sada vazeci) Statut i Poslovnik, uprkos protivljenja univerzitetskog dela saveta. Ti paragrafi su posle smene obdasnjeg rektora dr Rajka Vracara omogucili dolazak na vlast dr Dragutina Velickovica, koji je tada iza sebe imao samo usamljenu podrsku jednog jedinog faklulteta. I upravo se tu vidi koliki je znacaj Deklaracije usvojene u junu, jer je ona makar samo formalno, sprecila da na celo Rektorata smestenog u Kapetan Misinom zdanju dodje neko iza koga ne stoji bar trecina fakultetskih i veca sa instituta.

Posle gasenja akademskog bunta iz '92. usvojen je novi Zakon o univerzitetu, kojim se osporavalo pravo na angazman univerziteta, bez obzira na drustvena gibanja. Ti paragrafi su govorili i o autonomiji i depolitizaciji univerziteta, ali onima koji su formulisali te norme, nije smetalo da skoro istovremeno osnuju Univerzitetski odbor SPS, za koji se u univerzitetskim krugovima tvrdi da se bavi prevashodno kadrovskom kombinatorikom. Letos je osnovan i Univerzitetski komitet JUL-a, takodje uz puno uzvika da treba spreciti uvodjenje politike na univerzitet.

Predstavnici vlasti postali su svesni posle velikih potresa da ne mogu ugusiti univerzitet i one koje slove za stozere intelektualne elite, ali smatraju da odgovarajucim mehanizmima kontrole mogu vrsiti pritisak i "usmeravanja" tako da izmedju "umrtvljavanja" i "talasanja" protekne sto vise vremena. Jedan od nacina balansiranja jeste moc drzavnog kontrolora da finansije usmerava onim tempom i kolicinom koje on odredi.

Prema nekim podacima, u Jugoslaviji se izdvaja 60 dolara po glavi stanovnika za obrazovanje, sto je u poredjenju sa Amerikom, na primer, 30 puta manje. Pomenuta cifra se naime rasporedjuje u Jugoslaviji na osnovno, srednje, vise i visoko obrazovanje u Srbiji i u Crnoj Gori. Materijalni status univerzitetskog obrazovanja, koje nikad nije bilo sjajno, sada se moze porediti sa africkim uslovima rada i sistemskim izdvajanjima i resenjima koje nude te drzave.

Ipak, ljudi koji rade na univerzitetima u Srbiji uglavnom cute, a glasni su - s vremena na vreme - samo zaposleni na Beogradskom univeriztetu. Profesori i asistenti upozoravaju da demonstarciona nastava koja se zasniva na kredi i tabli ne moze dati diplome koje ce se vrednovati u svetu kao sto je to bilo do sada. Neki ostriji kriticari stanja akademskog duha u Srbiji skloni su da veruju kako je negativna selekcija kadrova koji su se zaposljavali na univrzitetu glavni krivac za sprecavanje opste pobune protiv vlasti koja ne ispunjava svoja obecanja o isplati plata, materijalnih troskova, obezbedjivanju sredstava za rad, ucila, opita, strucne literature.

Samo ljudi koji su svesni da su "zalutali" na univerzitet, jer nemaju odgovarajucih strucnih i naucnih kvaliteta, ostaju potpora rezima, plaseci se da ce sa njega leteti ukoliko se vlast promeni. Sa ovom i jos nekim strujama na Beogradskom univerzitetu, oni koji su "za jasno definisanu autonomiju, a protiv kompromisnih resenja" ne mogu da izadju na kraj, jer za sada nisu slozni, a nisu ni u vecini.

Prosvetne vlasti sve cesce prete univerzitetskim profesorima, predavacima i asistentima reformom preglomazne strukture visokoskolskog obrazovanja. U Srbiji postoji sest univerziteta, 81 fakultet, 15 hiljada zaposlenih i 130 hiljada studenata, sto je, kazu u resornom Ministarstvu, mnogo i za razvijenije zemlje nego sto je nasa. Ovi univerizteti, nastali politikom demetropolizacije u dobra, stara, vremena samoupravljanja, nisu se, govore zvanicne statistike najbolje pokazali, jer ako se podeli broj predavaca sa brojem diplomiranih studenata, na jednog profesora "dodje" 1,5 diplomirani student.

Dok domaci predavaci rade u proseku 2,8 sati dnevno, svetski standari su duplo veci, sto govori da su nam univerziteti "preskupi i neproduktivni", a to potvrdjuju i troskovi po studentu. Profesori se, naravno, gnusaju takvih "podmetanja" i upozoravajuci da su teze zamenjene: "prosvetni sistem je los zato sto je losa vlada koja njime upravlja".

Olga Nikolic (AIM)