PROSVETNI RADNICI MISLE DRUGACCIJE

AIM JUNIOR Skoplje

Uprkos optimistickim izjavama politicara da su uslovi u obrazovanju povoljni, u stvari, slika koju prikazuju govornici sasvim je drugacija. Svi oni koji su u najmanju ruku za nekoliko sati posetili vecinu objekata srednjih skola i onih osnovnih, tvrde upravo suprotno od onoga sto se moze cuti u izjavama ili intervjuima nasih optimistickih politicara.

Problemi u osnovnom i srednjem obrazovnom sistemu su brojni. Jos na pocetku nove skolske godine, oni su izbili na povrsinu. Ucenici, zajedno sa svojim roditeljima, sto se moglo videti i na televizijskim ekranima, protestovali su zbog nedostatka elementarnih uslova u nekim skolskim objektima. Cesto je bilo potrebno da se izrazi neko nezadovoljstvo, da bi se kasnije preduzimale mere za prvazilazenje prisutnih teskoca u mnogim skolskim objektima, takoreci kao da pre toga nisu ni postojali.

Uporedo sa problemima tehnicke prirode, prisutni su i mnogi drugi problemi u vezi sa odvijanjem obrazovnog procesa. Ovaj proces se u vecini skola odvija na tradicionalan nacin. Nedostaje kabinetski obrazovni sistem. Dominira teorijska nastava, dok ona prakticna takoreci nedostaje, ili je to pak prisutno u samo nekim skolama. Predavaci, zbog nedostatka skolskih udzbenika i ostalih sredstava, umesto da predaju i tako stvore aktivniju i intenzivniju komunikaciju sa ucenicima, primorani su da djacima citaju "predavanja" iz skripti koje su zbog prakticnih potreba oni sami pripremili. Tako se predavaci nalaze u "polozaju suflera" dok su ucenici primorani da pisu ono sto nastavnici citaju. Fakticki, nastavnici nisu u stanju da pruze direktnu pomoc ucenicima u razjasnjavanju nejasnih problema, vec su samo staticne figure, koji zbog ogranicenog vremena nastave nisu u stanju i da procitaju i da objasne svoja predavanja. Za ovu pojavu, prema samim nastavnicima, ne mogu oni biti krivi, jer ne snose odgovornost zbog nedostatka udzbenika i nastavnih sredstava ili pak zbog toga sto su raspolozivi udzbenici ispod svakog profesionalnog kriterija. Po njima, za ovu pojavu su odgovorni odredjeni pedagoski zavodi kojima ne nedostaju informacije o tome sta se desava u skolskoj svakodnevici.

Zamenik ministra za obrrazovanje u makedonskoj vladi Hasan Jashari, konstatuje i sam da se nastava u najvecem broju skola odvija u tradicionalnom obliku. Prema Jashariju, svaki obrazovni sistem mora da stvara nove standarde. Ne bi trebalo da se dogodi da televizija bude atraktivnija za ucenike od skole, kaze on.

Uvidjajuci da je stanje u obrazovnom sistemu u Makedoniji nezadovoljavajuce, Svetska banka je Makedoniji dodelila pomoc u vrednosti od 11. 6 miliona dolara. Posredstvom ovog fonda bi trebalo da se izgrade i renoviraju mnoge osnovne i srednje skole.

Prema jednom nastavniku, postoji opasnost da se taj novac potrosi na izgradnju skola u zonama gde lokalnu vlast imaju partije pozicije, iako po njemu, vecina tih okruga imaju skole u mnogo boljem stanju nego sto su u drugim zonama. Sigurno je da ce presecanje vrpci, kaze on, zapoceti pred izbore, koji se vec pomaljaju na horizontu.

Skole koje bi trebalo da se grade finansijskim sredstvima iz ovog fonda, trebalo bi da budu savremene sa svim potrebnim sredstvima i prostornim uslovima, koje bi omogucavale izbegavanje "tradicionlanih oblika" odvijanja nastvanog procesa, slicno kao u zapadnim drzavama, gde su ucenici manje optereceni teorijskim predavanjima.

Osim tehnickih problema, koji su gore pomenuti, postoje problemi razlicite prirode, koji se ticu polozaja nastavnika, koji predstavljaju jedan od najmanje placenih slojeva u ovoj drzavi, sto direktno utice i na nedostatak rezultata kod ucenika. Samo pre nekog vremena, prosvetni radnici su izrazili svoje nezadovoljstvo sto je rezultiralo njihovim opstim jenodnevnim strajkom u skolama osnovnog i srednjeg obrazovanja, gde se izmedju ostalog zahtevalo povecanje mesecnih primanja. Ovaj strajk, iako organizovan od strane Nezavisnog sindikata prosvetara u Makedoniji, nije bio podrzan od svih direktora skola. Zasto se to degodilo, nije tesko shvatiti: vecina njih je doslo na te funkcije preko Ministarstva obrazovanja, dakle odozgo, i zato je bilo za ocekivati da ce oni biti indiferentni ili da ce se pridruziti ovoj inicijativi, naravno u mnogo manjoj meri, ili da se izjasne protiv tog strajka.

U jednom svom intervjuu, zamenik ministra za obrazovanje Hasan Jashari je, izmedju ostalog izjavio, da je stanje nastavnika u Makedoniji povoljnije nego nastavnika u susednim zemljama. On je isto tako rekao da bez obzira na sve ove teskoce, oni koji su se opredelili za ovu profesiju treba da njoj i doprinose. Medjutim, prosvetni radnici, koji se suocavaju sa brojnim ekonomskim teskocama, ipak ne misle kao zamenik ministra. Oni zahtevaju da se poveca dohodak, da se plate na vreme isplacuju, kao i bonovi itd. Cini se da ovi zahtevi ipak nisu tako radikalni.

AIM Skoplje Salajdin SALIHU