LEGISTLATIVA I LJUDSKA PRAVA

AIM Skopje, 15.10.1997

Vec sedam godina makedonsko drustvo potresaju promene koje zadiru u osnovama politickog, ekonomskog i pravnog struktuisanja i u bazicnim ljudskim odnosima. Ove promene menjaju poznate institucije i institute, restruktuisu drustvo, problematizuju odnose medju subjektima drustvenih procesa. Osnovna aktivnost kompleksa mnjanja (na ovom prvom stadiju) je upucena na skiciranje okvira gradjanskog drustva i izgradnju osnovnih pretpostavki njegovog ostvarivanja.

Individualizam i individualna ljudsja prava i slobode pretstavljaju jedan od kamena temeljnika opste koncepcije promena i izgradnje gradjanskog drustva u Makedoniji. U razdoblju od sedam godina je osnovna institucionalna-pravna podloga koja bi trebalo da omoguci promociju, ostvarivanje i zastitu ljudskih prava i sloboda u Makedoniji. Makedonija je postala potpisnik znacajnog broja medjunarodnih konvencija i ugovora koji regulisu ovu materiju.

 Skoro je okoncano prilagodjavanje nacionalne legislative koja

u velikoj meri pokriva materiju ljudskih prava i sloboda. Opsti postulati koji se ticu ove materije mozemo naci u 7, 8, 9-29, 32, 34, 38, 39, 42, 43, 44, 47, 48, 54, 78 i 110 clan Ustava Republike Makedonije. Konkretna razrada pojedinih prava i sloboda i njihove zastite je smestena u vise zakonskih akata: Zakon za lokalnu samoupravu, Krivicni zakonik, Zakon o krivicnom postupku, Zakon o prestoju stranaca i dr.

U ovom razdoblju (sa izvesnim zakasnjenjem) sazdani su (iako neki od njih jos nisu poceli sa radom) instituti koji bi trebalo da omoguce promociju i zastitu ljudskih prava i sloboda u drustvu, i posebno u odnosima individua - drzava. Trenutno u Republici postoje: Ombudsman (ili narodni pravobranitelj), Stalna anketna komisija za zastitu ljudskih prava i sloboda (kao komisija Skupstine Republike Mkaedonije), ad-hock komisije koje se formiraju u okviru Skupstine povodom konkretnih problema koji se ticu zastite ljudskih prava i sloboda, Savet za medjuetnicka pitanja )kao telo Skupstine Republike Makedonije).

Prema Ustavu (clan 50), postupak za zastitu prava i sloboda coveka se zasniva na nacelima prioriteta i itnosti. Jedna od posebnih nadleznosti Ustavnog suda je da "stiti slobode i prava coveka i gradjanina koja se ticu slobode uverenja, savesti, mislenja i javnog izrazavanja mislenja, politickog udruzivanja i delovanja i zabrane diskriminacije gradjana po osnovi pola, rase, verske, nacionalne, socijalne i politicke pripadnosti".

Kada se uzme u obzir ova impozantna pravno-politicka struktura koja je upucena na promociji i zastitu ljudskih prava, zbunjuje podatak da ove strukture, institucije i mehanizmi ostaju neiskoriscene i neupotrebljene od strane gradjana. Sasvim je zanemarljiv broj pokrenutih postupaka od strane pojedinaca, a sa ciljem zastite prava i sloboda (od kojih je vecina povicena u toku postupka). Pokrenut je postupak od strane gradjanina vlaskog porekla, protiv organa unutrasnjih poslova zbog odbijanja da se izvrsi promena licnog imena i prezimena u duhu vlaske tradicije. Prvostepeni sud je doneo negativnu presudu za tuzitelja, a ovaj se otkazao od daljeg postupka. Slican slucaj onemogucavanja promene imena u ime koje je uobicajeno za muslimane, bez prelaska u muslimansku veroispovest je okoncan pozitivno pred drugostepenim sudom. Usatvni sud u dosadasnjoj praksi nije pokrenuo postupak povodom zastite prava i sloboda coveka i gradjanina. Koliko je poznato inicirana su dva ovakva postupka (za zastitu slobode kretanja i za zastitu slobode izrazavanja sopstvenog mislenja), ali na prethodnoj raspravi suda je donet zakljucak da ne postoje pretpostavke za donosenje sudske odluke. Pred stalnom anketnom komisijom za zastitu ljudskih prava i sloboda pokrenuto je pitanje moguceg prekoracenja duznosti sluzbenih lica unutrasnjih poslova u vezi julskih dogadjaja u Gostivaru. Ova komisija je odrzala svoj prvi konsultativni i proceduralni sastanak i u roku od mesec dana treba da obavi svoj posao, odnosno da izadje pred Skupstinu sa predlogom za dalje delovanje. Do sada nije poznat slucaj pokretanja postupka za zastitu prava i sloboda coveka i gradjanina pred redovnim sudom. Ova cinejnica moze da se tumaci na vise nacina. Da ljudi nemaju poverenja u pravosudne organe i nece da se upustaju u procese za koje unapred smatraju da su izgubili bitku. Ili ne poznaju svoja prava, slobode i zastitne mehanizme koji im stoje na raspolaganju. PO svemu sudeci, svi ovi elemneti doprinose za ovakvo stanje, kao i cinjenica da jos nije probila svest o znacaju individue i mogucnosti individulanog nastupa. Ovo samo potvrdjuje koliko je tesko prevladati tradiciju kolektivizma i grupnog nastupa koji obicno podrazumeva politicko a ne pravno delovanje.

Potrebno je vreme da bi se razvilo advokatsko-pravna struktura koja bi bila nosilac ovakvih procesa. Velike nade se polazu u pocetka rada Ombudsmana (Narodnog pravobranitelja) ko prema zakonu treba da pretstavlja mocnu figuru u drustvo. Dakle, da bude institucija koja ce biti balans medju moci drzave i pojedinca. Sa velikim nestrplenjem ocekuje se prvi nastup Ambudsmana koji se uporno odlaze pod izgovorom donosenja podzakonskih akti koji treba da regulisu njegov rad i izborom njegovih pomocnika.

Faktor pozitivnog uticaja u smeru promocije i zastite ljudskih parava ce najverovatnije biti i mogucnost individualne aplikacije pred Evropksim sudom ljudskih prava, koja ce biti moguca pocetkom iduce godine. Ali, cini se da nema institucije, instituta i mehanizma za zastitu ljudskih prava i sloboda koji moze da funkcionise onako kako je zamisljeno ukoliko se ne odvija paralelni proces edukacije ljudi. Potrebna je siroka i uporna akcija promocije ljudskih prava i sloboda pred sirokim aduditorijem, promocija mogucnosti za zastitu ovih prava i sloboda i mehanizama koji vec stoje na raspolaganju, kao i promocija potrebe masovnog koristenja ovoh mehanizma sa ciljem njihovog razradjivanja i povratnog delovanja na drzavu.

Samo uporna i masovna upotreba svih pravnih sredstava i mehanizma koji stoje na raspolaganju gradjanima i samo svest da je drzava duzna da zastiti prava i slobodu gradjana, ali da su prava i slobode iznad drzave, moze da pusti u pogon novu institucionalnu strukturu. Potreban je masovan pravni pritisak na nove institucije, potrebni su brojni slucaji da bi se dostigla kriticna masa koja moze uticati na promenu ustaljenog nacina delovanja i razmisljanja.

AIM Skopje MIRJANA NAJCEVSKA