TRECI SUSRET NEUPESAN - SLEDI NASTAVAK!?

Dvodnevni razgovori prosle godine formirane Komisije, nazvane tri plus tri, za implementaciju Sporazuma o normalizovanju obrazovanja na nastavnom albanskom jeziku na Kosovu ponovo su propali. Pregovaraci - Goran Percevic, Dobrosav Bjeletic i Ratomir Vico, s jedne strane i s druge Fehmi Agani, Abdyl Rama i Rexhep Osmani uz posredovanje predstavnika italijanske katolicke zajednice Sent Eudjidio ni u trecem susretu od pocetka godine nisu napravili ni mali pomak u resavanju ovog osetljivog pitanja. Kroz normalizovanje pitanja obrazovanja na Kosovu, srpska strana je ocito planirala da izvuce neke koncesije, odnosno pokusala je da ponovo odlozi svaku vrstu razgovora o ovom pitanju, po starom pravilu odugovlacenja i dobijanja u vremenu. Ovoga puta to je bilo najizrazitije, jer su i pritisci medjunarodnog faktora odlucivanja bili neumoljivi u smislu da se mora naci resenje i pokazati "dobra volja" obeju strana. Koliko je postojala dobra volja srpske strane, pokazalo je i zbrzano saopstenje Gorana Percevica koji je rekao da su razgovori, koji su zapoceli u Pristini, a nastavili sutradan u Beogradu prekinuti "jer je albanska strana promenila stav". Po njemu, albanska strana je prvog dana razgovora prihvatila resenje i zakljucke koji vode normalizaciji, ali da su sutradan Albanci to odbili. Percevic se medjutim nije tu i zaustavio: "Kada je o namerama albanske strane rec, pitanje je da li se radi o obrazovanju ili separatizmu. Pokazalo se, kaze Percevic da je rec o golom separatizmu". Upravo ovakav nastup Percevica, jedan od pregovaraca sa Kosova Fehmi Agani, koji je inace nesto ranije napustio razgovore zbog odlaska u Bec, gde treba da prisustvuje razgovoru delegacije sa Kosova sa posebnim izaslanikom predsedavajuceg OEBS za Kosovo Van der Stulom, koji je imao separatni razgovor i sa ekipom iz Srbije, je podvukao da su srpski pregovaraci izgleda bili vise zainteresovani za svojevrsni politicki marketing, a ne da bi se postigli stvarni rezultati. Ocito je jos u Pristini bilo da se potpisani Sporazum o obrazovanju od strane Slobodana Milosevica i Ibrahima Rugove, namerno ili ne, razlicito tumaci(o). Tim iz Beograda je insistirao da se razgovara samo o obelodanjenom Sporazumu srpskoj i albanskoj javnosti, koji je ipak neprecizan, jer se moze tumaciti da on ne podrazumeva otvaranje i univerzitetskih objekata za studente albanske nacionalnosti. Albanska pregovaracka trojka je, medjutim, bila uporna da se ne moze separatno razgovarati o srednjoskolskim i fakultetskim objektima, pozivajuci se na tzv., Rimski dogovor o skolstvu, o kojem je javnost inace malo upoznata. Obavesteniji tvrde da je na sest slajfni teksta precizirano i vracanje studenata u prostorije Univerziteta u Pristini. Nakon skoro sedam sati razgovora, ekipa iz Srbije (a prisutni tvrde da je odlicno funkcionisala otvorena telefonska linija na relaciji Univerzitetska biblioteka - kabinet Slobodana Milosevic, odakle je dobijano crveno ili zeleno svetlo, zavisno od trenutka), konacno je "priznala" da se po Sporazumu mora resiti i pitanje visokoskolskih institucija. Zauzvrat, od albanske trojke je zatrazeno da se uporedo razgovara i o drugim pitanjima, poput planova i programa. Inace, od kako je potpisan ovaj Sporazum, prema recima i samih posrednika izrecenih pre nekog vremena u Rimu jednom ovdasnjem visokom politicaru, on moze, zbog "odredjenih nedostataka", posebno kada je rec o visokom skolstvu i Univerzitetu, dvojako da se tumaci. Drugim recima, srpska strana je ovaj Sporazum shvatila kao povratak Albanaca u obrazovni sistem Srbije, a albanska strana kao povratak u svoje skolske objekte. Zato i ne iznenadjuje reagovanje, Dobrosava Bjeletica u pauzi razgovora, da "Sporazum ima tacaka i zareza, te se on tumaci zavisno od delegacija". Najavljujuci ozbiljnost svoje delegacije, Bjeletic je cak po malo uzbudjeno rekao da su dosli da razgovaraju "o Sporazumu u Srbiji i Jugoslaviji, a ne o nekom Rimskom sporazumu ili londonskom, francuskom..." Otvaranje pitanja planova i programa, podrazumeva i odredjivanje kompetencije o njihovom donosenju. Zatim tu je i pitanje finasiranja i drugih, propratnih, koji bi na neki nacin otvorili i razgovore o politickom statusu Kosova. Dakle, otvorilo bi se pitanje da li Albanci "priznaju drzavu Srbiju i njene zakone". Albanska "trojka" je odbila u Pristini da o tome razgovara, predlazuci da se prvo mora resiti tehnicko pitanje povratka studenata u univerzitetske objekete, a da ce se onda "na visokom drzavnom nivou razgovarati o ostalim pitanjima". Sa ovim predlogom saglasio se i posrednik monsinjor Vincenco Palja. U kosovskoj javnosti je i ovaj stav albanske trojke izazvao razlicita tumacenja. Jedni su predlog o daljim razgovorima na "drzavnim nivoom" komentarisali kao razgovor na nivou dve drzave: Kosova i Srbije. Drugi su vec videli Kosovo u okviru Srbije, odnosno Jugoslavije. U razgovorima takodje nije doslo do saglasnosti o dinamici povratka studenata na fakultete, odnosno srpska strana je odbijala da se utanaci datum pocetka njihovog povratka. Albanci su dali dva predloga: prvi da se povratak otpocne 1. novembra, a drugi da najkasniji datum bude 15 novembar. Na insistiranje druge strane da je rok prekratak, doslo se do neke, doduse jos nesigurne, saglasnosti da se na svih 13 fakulteta Univerziteta u Pristini formiraju komisije od dva dekana, srpskog i albanskog, koji bi "snimili" situaciju i najkasnije do kraja oktobra mesovitoj srpsko - albanskoj Komisiji dali predlog o nacinu i dinamici vracanja albanskih studenata.

Nastavak razgovora u Beogradu, medjutim, cini se da je ponovo vratio citav problem na sam pocetak. Albanci su insistirali na tehnickim stvarima, povratku studenata, srpska strana je trazila da se cak uslovi njihov povratak u zavisnosti od razvoja razgovora o drugim temama vezanim za obrazovni sistem na Kosovu. Posle gotovo cetiri sata ubedjivanja, kako tvrde dobro upuceni izvori, monsinjor Palja je insistirao da se razgovori prekinu.

Odmah nakon povratka u Pristinu, jedan od kosovskih pregovaraca, Rexhep Osmani je obelodanio da ocekuje da posrednik Sent Edjidija vec za nedelju dana sazove nov susret Grupe tri plus tri: " Prekid se dogodio zbog nemogucnosti da se prevazidju opstrukcije srpske trojke i zbog toga sto je monsinjor Palja morao da otputuje za Rim", smatrajuci neprihvatljivim nastojanja predstavnika srpske strane Gorana Percevica da za prekid optuzi albansku stranu. "Njegova izjava je van svakog sporazuma grupe "tri plus tri" i posrednika. Srpski predstavnici su pogazili saglasnost da se eventualne izjave nakon razgovora daju kao zajednicke", objasnio je Osmani.

To sto se do sada moglo naslucivati da ni jedna ni druga strana nisu spremne na razgovore o bilo kojem pitanju, pa i o skolstvu na Kosovu, izgleda da vise ne stoji, posebno kada su u pitanju Albanci. Pojava nove politicke snage na kosovskoj sceni, studenti i njihova odlucnost da pokusaju da naprave pritisak na domacu i inostranu javnost zarad resavanja ovog vitalnog problema prosto je nad glavama kosovskog albanskog vodjstva. Ono inace ne smatra najpametnijim ponovo najavljene proteste ukoliko se ne dodje ni do kakvog rezultata u pregovorima "grupe tri plus tri", jer oni mogu, kao i 1. oktobra, dovesti do sudara studenata i srpske policije, ali svakog narednog puta sve jaceg i sa vecim posledicama. S druge strane, srpskom politickom vrhu jos uvek ne odgovara otvaranje, pa ni ovog pitanja, jer za koji mesec su na pragu novi predsednicki izbori, a u svojoj predizbornoj kampanji kandidat SPS-a, JUL-a i Nove demokratije, Zoran Lilic je isticao da pitanje Kosova ne postoji i da se nema o cemu na Kosovu i oko njega razgovarati. Fakticki pobeda vojvode Seselja na odrzanim izborima za predsednika Srbije, samo bi jos vise pojacala njegove pozicije. Uostalom, samo u Pristini od izaslih 15 hiljada biraca, svoj glas je Seselju dalo cak 10 hiljada.

Posle vesti o ponovnom neuspehu razgovora odmah je reagovao i rektor albanskog Univerziteta Ejup Statovci, koji je inace odbio da se pojavi u razgovorima o obrazovanju, sa obrazlozenjem da samo Univerzitet i studenti mogu donositi odluke o njemu i pregovarati. "...Druge odluke smatracemo nevazecim" isaknuto je izmedju ostalog u Saopstenju albanskog rektorata i Organizacionog odbora studentskih protesta. Statovci je stava da ovaj "takozvani Sporazum jos od pocetka nije bio sporazum u punom smislu reci, vec je vise licio na nedefinisani dokument bez pravne osnove i bez zakljucaka". Potpredsednik DSK Hydajet Hyseni nije bio iznenadjen epilogom razgovora u Pristini i Beogradu: "Iznenadjenje bi bilo kada bi se suprotno dogodilo. Citavo iskustvo drugih sa Srbijom i sporazumima sa njom dokazuje da Srbija prihvata sporazume, prihvata mirovne procese ili kao nesto sto je nametnuto spolja ili kao blef, kao politicki trik ili igru sa drugima", tvrdi Hyseni. Jedan od studentskih lidera Muhamet Mavraj je rekao da je "ovaj neuspeh jos jedan motiv u istrajnosti da se sa protestima treba nastaviti".

Na svojoj poslednjoj Konferenciji za stampu lider kosovskih Albanaca ibrahim Rugova je izmedju ostalog rekao da ukoliko se ne bude mogao postici neki dogovor, Sporazum se "moze proglasiti inegzistentnim", ali da je ipak optimista: "kada neko potpise neki Sporazum onda je normalno da u razgovorima zeli da izvuce sto vise za sebe", izjavio je Rugova.

    Tokom svojih dolazaka na Kosovo ranijih godina,

izaslanik Zenevske Konferencije i pri njoj specijalne grupe za Kosovo Gert Arens, je isticao njegov trud u iznalazenju resenja o konkretnim stvarima, izbegavajuci tom prilikom da govori o statusu Kosova. "Tokom 1992. i 1993. godine, radna grupa za Kosovo pri Zenevskoj Konferenciji, bila je zauzeta problemom obrazovanja, no svi su razgovori bili bez uspeha i prekinuti. Ja sam u susretima sa jednom i drugom stranom video spremnost za nastavak razgovora", izjavio je tada Arens. Inace, tokom njegovog mandata, srpsko - albanske grupe su se susrele 13 puta. Izgleda da je spremnost za nastavak razgovora, "urodila plodom", mada su se gotovo godinu i po dana, kazu obevesteni, razgovori vodili tajno. Tajnost tih razgovora potvrdio je i americki diplomata, Djzon Kornblum, koji je, prema nekim diplomatskim izvorima jos tada stajao iza njih i "sponzorisao" srpsko -albanski sporazum, prvi nakon Sest godina paralelnog "suzivota" na Kosovu. I prethodna dva propala susreta grupe "3 plus tri" prekinuta su samo nakon nekoliko sati razgovora. Tokom prvog, Albanci su odbili da razgovaraju o planovima i programima i drugim "politickim" pitanjima, a u drugom su oni zahtevali da se utvrdi termin i dinamika vracanja albanskih djaka i studenata u skolske klupe, na sta je srpska trojka zatrazila "tajming" zbog nestabilnog stanja u Srbiji i predstojecih izbora". Bilo je neizvesnosti i prilikom pocetka treceg susreta - u Pristini. Albanska ekipa je, ili se tako cinilo, dosla na zakazane razgovore sa malim zakasnjenjem. Nesto kasnije se doznalo da je srpska strana trazila potpisivanje "odredjenog" dokumenta (!?)

U svakom slucaju, grupa "tri plus tri" kao da ulazi u fazu jedne nove krize. A inace je krizno i u Srbiji i na Kosovu. Ovdasnji cinici kazu da se Kosovo i do sada upravljalo prema izbornom ciklusu u Srbiji i Jugoslaviji, i da ce "kao takvo" i dalje "povinovati volji" sa strane.

AIM Pristina Arber VLLAHIU