NASILJE NA KOSOVU BACA OBLAKE SUMNJE NA BUDUCI DIJALOG TIRANA -BEOGRAD

AIM JUNIOR Tirana

Kosovo je jos jednom uzdramalo politiku maticne drzave. Bio je dovoljan samo dan mirnih protesta u nekoliko njegovih gradova, a da Tirana jos jednom ostro reaguje zbog nacina na koji se tretira dva miliona etnickih Albanaca od strane zvanicnog Beograda. I dok bilans policijske intervencije govori o oko 350 povredjenih, medju kojima su i mnogi ucenici, odjek mirnih protesta studenata koji traze ponovno otvaranje skola na albanskom jeziku, bio je veci nego sto se ocekivao.

EU i SAD zatrazile su obustavu nasilja nad studentima, dok su u Tirani parlament, drzavne institucije i glavne politicke snage upotrebile ostar jezik u odnosu na ono sto oni smatraju "nastavljanje antialbanske politike Beograda". Organizovani posle jednog susreta koji su odrzali ministri spoljnih poslova dveju susednih zemalja u sedistu OUN u Njujorku, cini se da su protesti kosovskih studenata iskomplikovali buducnost teskog procesa dijaloga izmedju Tirane i Beograda, za koji se smatralo da moze zapoceti posle mnogo godina diplomatskog cutanja.

Ono sto se desilo u OUN, bio je prvi znak otpoljavanja politickog leda koji je blokirao mehanizam albanske i jugoslovenske diplomatije. Jos od 1990 godine, kada su se sreli na Balkanskoj konferenciji u Tirani, dva sefa diplomatije nisu imali nikakvog medjusobnog kontakta. Susret u Njujorku Milo - Milutinovic, dobio je tako u znacaju kao prvi ucinjeni korak usled polemika i podozrenja sa obe strane granice. Ako je na stolu ministara sve ostalo u opstim okvirima i odlozeno za kasnije, ipak je bilo jedno pitanje o kojem se konkretno govorilo i u vremenskim terminima. Izvori pri albanskoj Vladi kazu da je Milutinovic izjavio svom homologu Milou da ce se Sporazum o albanskom obrazovanju, potpisan pre godinu dana ostvariti veoma brzo sa jugoslovenske strane. Prema recima jugoslovenskog ministra, to ce se desiti odmah posle odrzavanja drugog kruga predsednickih izbora u Srbiji, kako bi se izbegle moguce posledice koje bi mogle doneti takav jedan korak u predizbornoj kampanji.

Medjutim, eksplozija studentskog protesta, cini se da moze uzdrmati krhtki diplomatski mir iz Njujorka. Dogadjaji u Pristini protekle nedelje, ponovo su vratili uobicajeni jezik u obostranim izjavama i smanjile su mogucnosti za neki blizi dijalog - sto je uveliko podsticano pre dve nedelje od strane zapadnih kancelarija. Desna opozicija lidera Berise, pozicionirala se na ostroj liniji, optuzujuci zvanicnike Beograda za sovinizam prema Albancima i vladu Fatosa Nanoa za pasivno drzanje prema jednoj takvoj politici. Berisi nije bilo tesko da igra na kartu ostrog jezika, u uslovima kada se susret u Njujorku odvijao u kontekstu tradicionalnog nepoverenja i kada su albanski nacionalisti u stampi otvoreno kritikovali taj korak. S druge strane, demokratska opozicija je istakla i zvanicno cutanje Nanoove vlade. Nijedna izjava za stampu nije izasla iz ureda premijera, dok se u medjuvremenu oko revolta u Pristini izjasnio parlament, predsednik i ministarstsvo spoljnih poslova. U njegovoj poruci, predsednik Republike Rexhep Meidani je rekao da "upotreba nasilja nije put za resenje neresenih problema iz Dejtonskog sporazuma na teritoriji bivse Jugoslavije". Ipak, jedno nevladino Udruzenje pod nazivom "Dardania", uspelo je pre tri dana da okupi, pod sponzorstvom Foruma mladih socijalista i demokrata, glavne predstavnike dve najvece partije u Albaniji, gde je osudjeno nasilje primenjeno nad studentima u Pristini. Ovo je bio jedini trenutak koji je ujedinio poziciju i opoziciju u vezi sa velikom temom koja na najparadoksalniji nacin i dalje donosi razdore umesto da donosi ujedinjenje: nacionalni problem.

Povratak studentskog protetsa na Kosovu, posle nekoliko godina zategnutog mira, cini se da je stvorilo novu klimu u politickim krugovima Tirane. Postavljene u aktuelnom medjunarodnom kontekstu, dogadjaji na prostorima gde zivi dva miliona etnickih Albanaca, pobudili su poseban interes u albanskim politickim krugovima. Pozicija i opozicija, cini se, sada su shvatile da se problem Kosova nalazi blizu resenja, resenja koje moze da podrazumeva maksimalne zahteve albanske populacije koja tamo zivi, ali ipak ne obuhvatajuci finalni cilj politickog vodjstva Albanaca: odvajanje od Srbije i stvaranje nezavisne drzave. Sada kada se cini da je uticaj kosovskih lidera na tamosnju populaciju oslabljen (studenti nisu poslusali Rugovu kada ih je pozvao da ne izadju na proteste), ostaje da se vidi kakvog ce efekta imati teze zapadne diplomatije o resenju u okvirima ljudskih sloboda, odbacujuci opciju promene granica. Poslednja inicijativa EU preduzeta pod nemackim podsticajem, moze se smatrati kao definitivan projekat na kojem su odlucile da rade zapadne kancelarije.

S druge strane, nova albanska vlada, proizisla iz junskih izbora, treba da igra svoju ulogu u resavanju jednog od najzamrsenijeg klupka koje je istorija ostavila u nasledstvo albanskoj drzavi: pitanje Kosova. Suocena sa novim regionalnim realnostima koja se ubrzano menjaju, suocena sa pritiskom u porastu od strane medjunarodne diplomatije za nekim kompromisnim resenjem i u unutrasnjoj situaciji institucionalne, ekonomske i socijalne krize, Nanoova vlada treba da racuna na preduzimanje hrabrih koraka kako bi ovaj problem krenuo putem resavanja, a koji zbog nacina na koji je blokiran, predstavlja veoma tezak izazov za sve. Njena inicijativa u pravcu dijaloga i nastojanja da se pomeri sa mesta kamenje koje je zakrcilo puteve komuniciranja, nece moci tako lako da zazivi suocena sa romanticnim i idealistickim mentalitetima dobrog dela Albanaca i politicke igre opozicije, koja je uvek duvala u trube izdajstva i kapitualacije pred "srpskim neprijateljem". S druge strane, dobra volja Tirane bice jako uslovljena politickom situacijom koja ce se stvoriti u jugoslovenskoj federaciji posle predsednickih izbora. Eventuialna pobeda desnih nacionalista na ovim izborima bi uveliko otezala postizanje nekog zadovoljavajuceg kompromisa i mogla bi da, pre pocetka, prekine proces dijaloga.

Desna, Berisina opozicija cini se da se nece pomeriti sa pozicija koje je imala tokom pet godina dok je bila na vlasti. Demokratska partija je jos na pocetku etiketirala kao nizak kompromis susret Milo - Milutinovic u Njujorku. Komotna pozicija u kojoj se oni nalaze u ulozi manjine, dozvoljava demokratama da povecaju dozu nacionalizma u njihovim stavovima, pokusavajuci na taj nacin da nesto pridobiju na politickom planu. Sa ovog aspekta, desnica moze vladi stvarati ne malo problema, ako se ima u vidu cinjenica da problem Kosova jos uvek izaziva senzibilizovanje u albanskoj javnosti, uzimajuci tu u obzir pozamasan broj Kosovara koji zive u Albaniji. Ipak, postoji velika verovatnoca da bi i eventualna desna vlada, vodjena od strane Berise delovala isto kao i kabinet Nanoa u uslovima velikog pritiska zapada za konacno resenje i mirnim sredstvima ove krize. Gorko iskustvo Bosne, cini se da je dalo lekciju Zapadu, da se treba ozbiljno baviti balkanskim krizama i maksimalnim angazovanjem. A Kosovo je jedno od najopasnijih kriza koje prete regionu.

AIM Tirana ARJANA LEKA