GLAS NARODA IMA DRUGACIJU INTONACIJU

AIM JUNIOR Skolje

U Makedoniji se ljudi se ne boje toliko kada dominira politicka buka, koliko kada se mogu cuti glasovi dva hora: onog makedonskog entiteta i albanskog. I to ne zato sto su glasni, vec zbog toga sto u takvim okolnostima medjuetniclka tenzija dostize kulminaciju. I upravo ova preteca dvoglasnost za sudbinu Makedonije, koja godinama lici na razgovore gluvih, kao nista drugo dokazuje da se u ovoj drzavi nije zapocelo sa bilo kakvim konstruktivnim dijalogom, sa nekim kultivisanim razgovorom medju gradjanima koji dele isti zivotni prostor. Jednostavno, kao da sve strane dijalog smatraju testiranjem "nerava", o tome ko ce sto ubedljivije dokazati da i ne pomislja da popusti. I dobija se utisak da se na ovim prostorima jos uvek nije shvatilo da dijalog treba da ispunjava tri uslova, bez kojih se ne moze takvim nazvati: da poveca toleranciju i poverenje medju sagovornicima, da rezultira optimalnim resenjima i prihvatljivim za strane koje razgovaraju i da ima odredjeno vreme trajanja. Ukratko receno, politicki razgovor u Makedoniji je jos uvek na nivou medjusobnih optuzbi i kao takav samo povecava "apetit" onih koji dijalog izjednacavaju sa "kafanskim ekspertizama".

Polazeci od ove realnosti, a posebno uvidevsi da se u multietnickim sredinama podele nastavljaju opasnim intenzitetom (posebno posle dogadjaja u Gostivaru, kada su te podele takoreci postigle nivo rusenja i obicnih prijateljstava).

Centar za multikulturno razumevanje i saradnju, podrzan od EU, preduzeo je akciju organizovanja otvorenih tribina po svim vecim centrima Makedonije. Prosle nedelje ovakve tribine su odrzane u Debru i pobudile su veliko interesovanje kod gradjana ovog pogranicnog grada. Tribine pod zajednickim nazivom "Dodjite da razgovaramo", odrzavaju se tri noci zaredom u svakom gradu. Predvidjene kao razgovori medju gradjanima oko briga koje ih muce, u prisustvu njihovih gostiju, koji predstavljaju eminentna imena iz raznih drustvenih sfera. Na temu "Uloga sredstava informisanja u medjuetnickim odnosima", medju debranima, gostovali su publicista Slobodan Casule, zatim novinari Branko Gerovski i Ibrahim Mehmeti. Tu je razmatrano pitanje koje se tice dijaloga i transmisije medija u medjuetnickim odnosima i istaknuto je da su mediji decenijama zaredom uticali na pogorsavanje medjuetnickih odnosa i na forsiranje animoziteta i stereotipa. Jednostavno, mediji se danas koriste kao instrument koji politicarima sluzi za "ciscenje terena" u njihovim dnevno -politickim bitkama, sto najcesce rezultira manipulisanjem populacijom.

U vezi sa temom "Slicnosti - razlike", kao gosti sagovornici prisustvovali su pisac Blagoje Ristevci, profesori Vasil Turpukovski, Alji Aljiu i Ferid Muhic, kao i Teuta Arifi. I svi su se slozili da je uloga intelektualca da odrze na nogama mostove nacionalnog sporazumevanja i da u ovim sredinama postoji ignorisanje nacionalnih vrednosti drugog etniteta. Trece noci, u Debru se govorilo o ulozi lokalne administracije u realizaciji gradjanskih prava, oko cega je govorila i doktorka pravnih nauka Mirjana Najcevska.

" Na ovim tribinama ne pretenduje se politicki dijalog, vec kultivisanje razgovora, dijalog medju ljudima, s ciljem da se oni priviknu da cuju i uvazavaju glas razuma, da saslusaju misljenje drugoga i da shvate da bez toga nema dijaloga, kaze Kim Mehmeti, izvrsni direktor ovog centra i autor ovog projekta. Razume se, istice Kim Mehmeti, mi znamo da sa ovim tribinama ne mozemo "rascistiti" sve rusevine koje je za sobom ostavila politicka manipulacija zarad dnevnih ciljeva, ali ne zelimo ni da prihvatimo ulogu beznadeznih posmatraca sada kada su medjuetnicke podele dostigle kulminaciju. Jednostavno zelimo i mislim da cemo uspeti da dokazemo da politicari ne prate glas gradjana iako su svima njima puna usta "narodnog interesa", jer kao sto ste i sami videli u Debru, glas polulacije ima drugaciju intonaciju", dodaje direktor Centra za multikulturalno razumevanje i saradnju.

Nema sumnje da su prve organizovane tribine u Debru imale izvanredan efekat, kako u lokalnoj sredini tako i u sredstvima informisanja. Ovo je bio jedan od retkih susreta gde su medjusobno razgovarali sugradjani razlicite etnicke ili politicke pripadnosti. Nije ostala neistaknuta ni cinjenica da je ova inicijativa za multietnicko razumevanje i saradnju dobrosla i da se desava u pravo vreme. Cak nije suvisno reci da je debrane takoreci iznenadila cinjenica da nisu zaboravljeni i da neko i na njih misli. U medjuvremenu, direktor Centara za multietnicko razumevanje i saradnju daje nam do znanja da ce se sledecih nedelja (uvek tokom vikenda), organizovati istovetne tribine i u Tetovu, Gostivaru, Kicevu, Strugi i Kumanovu.

Da li ce se dati mogucnost da se cuje i "treci glas", tj., glas obicnog gradjanina, ne zavisi samo od entuzijazma i zelja ovog Centra, vec od opste politicke klime u Makedoniji. Bilo kako bilo, ovu inicijativu vredi pozdraviti i zbog toga sto je prva te vrste i na ovaj nacin organizovana i to u momentu kada niko od politickih subjekata ne rizikuje da se prihvati jednog ovakvog posla. Njih u stvari i ne interesuje medjuetnicki dijalog i moze se reci da im takve podele odgovaraju. Ali, mozda ce ovi razgovori biti pocetak jednog viseglasnog razgovora u Makedoniji, koji bi svima bio od pomoci, da se osveste i da shvate da je glas gradjanina taj kojeg vredi poslusati. Ako nista drugo, krajnje je vreme da se u ovoj drzavi kultivisu uverenja, da samo medjusobno uvazavanje kao i tolerantan razgovor mogu odvesti u pravcu optimalnih i prihvatljivih resenja za sve. Medjusobne optuzbe i pretnje samo povecavaju nesporazume i udaljavaju medjuetnicke obale. Zato se moze reci da tribine koje organizuje ovaj Centar, mozda beleze pocetak kultivisanog dijaloga u jednom multietnickom drustvu, koje pretenduje da bude otvoreno za sve oblike i pozitivne sadrzaje. Drustvo gde ce se grupne razlike uvazavati i gde one nece biti hendikep za pojedinca. I mozda ima pravo direktor ovog Centra gospodin Kim Mehmeti, kada kaze da ove tribine nisu od onih za koje se moze reci da se smenjuju samo govornici, ali da se nista drugo ne menja osim case sa vodom.

AIM Skoplje Adelina MARKU