TOPAO VETER ZA HLADNU ZIMU

AIM Skopje, 10.10.1997

Pocetkom oktobra, u trenutku kada je makedonska javnsot skoro izgubila nadu da ce se to dogoditi u ovoj godini, Evropski Parlament je na svojoj najnovijoj sednici stavio na dnavnom redu i ratificirao sporazum o suradnji sa Republikom Makedonijom. Nakon dva odlaganja, koja su za domacu javnost bili jasna indikacija da Makedonija nema ciste racune i tako veliki kredit kako se pokusava prikazivati od strane vlade, ratifikacija ovog jako znacajnog sporazuma je prosto iznenadila i najvece optimiste koji nikako nisu hteli priznati da zemlja polako no sigurno gubi kredibilitet u svetu.

Stanje zemlje na ekonomskom planu i dalje je nezavidno, i verovatno nije bio osnovni argument za ratifikaciju. Time pre sto nisu resene dve najvece "ekonomsko-politicke" afere - ona oko piramidalne stedionice "TAT" koja je tezila preko 100 miliona DEM, i ona, mozda jos teza, oko "isterivanja na suvo" famoznog "oktopoda", t.e. organiziranog kriminala koji je prodreo i u drzavnim institucijama. Iako je makedonski premijer to eksplicitno obecao javnosti sa parlamentarne govornice, do dana danasnjeg cini se da od famoznog "oktopoda" nema ni traga ni glasa, iako su svi bili ubedjeni da je on "tu negde medju nama".

Sa druge strane, ako se gleda sa EU perspektive, koja je svojevremeno, kada je odlucila da prosiri svoj krug saradnje, kao jedan od osnovnih principa za saradnju postavila to da odredjena zemlja mora imati unutrasnju stabilnost i dobru saradnju sa susedima, stvari nisu ruzicastiji. Da zapadnjaci zaista drze do principa o regionalnoj saradnji, kao ilustracija moze posluziti i americka inicijativa za saradnju u Jugoistocnoj Evropi - SECI, koja kao osnovni princip takodje ima regionalnu saradnju. Sto se tice ove saradnje, dovoljno je spomenuti da spor sa Grckom u vezi imena Republike Makedonije i dalje traje, bez izgleda da se resi. A nakon izjave bugarskog predsednika Petra Stojanova da je Makedonija "najromanticniji deo bugarske istorije", odnosi sa ovom zemljom su na najnizoj razini nakon nezavisnoti Makedonije. Problem razgranicenja sa SR Jugoslavijom koji je poceo sa optimistickim izjavama, cini se da je ozbiljno "zaglavio", a odnosi sa Albanijom po principu toplo-hladno poprimaju dimenziju tradicije.

Sto se tice unutrasnje stabilnosti, stanje se cini jos nepovoljnije u kontekstu ispunjavanja preduslova za institucionalnu saradnju sa Evropksom Unijom. Pogotovo sto su u roku od nepunih sest meseci iz Brisela dosle dve opomene na adresu makedonske vlade po pitanju medjuetnickih odnosa. Prva nakon studentskih demonstarcija protiv visokoskolske nastave na labnskom jeziku, a druga nakon krvavog pira makedonske policije u Gostivaru ciji je epilog bio smrt trojice Albanaca.

Ovakav preokret u stavu Evropske Unije otvara nekoliko dilema, od kojih je glavna ona oko motiva za ratifikaciju ovog sporazuma, ne vodeci previse racuna na preduslove koje je sama odredila.

Sudeci po svemu EU je krenula od modela koji su prethodno primenila Savet Evrope i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, t.e. "prvo prijem, a posle ispunjavanje preduslova", a sve to potkrepljeno stavom da se na ovaj nacin pomaze zemlji u nepovoljnim okolnostima. U to vreme, kada je Makedonija primljena u OEBS i SE, nepovoljna okolnost je bila rat u Bosni i opasnost prosirenja na jug, ali i opasnost od otvaranja raznovrsnih apetita suseda, poznatih iz istorije.

Sto se tice sporazuma za saradnju sa EU, cini se da su motivi vise "unutrasnje prirode", ako se polazi od stanovista da spoljni posmatraci sve cesce opominju da glavna opasnost za Makedoniju vise ne dolazi od suseda nego od unutrasnjih konflikata. Ovo je na najilustrativniji moguci nacin potvrdio generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Kofi Anan u svom izvestaju oko produzivanja mandata preventivnih snaga na tlu Makedonije, UNPREDEP. Pored ocene da opasnosti po stabilnost zemlje dolaze od neresneih medjuetnickih odnosa on je preporucio Savetu Bezbednosti da se ojaca civilna komponenta UNPREDEP-a na racun vojne komponente, sto bi se moglo protumaciti kao jacanje "unutrasnje" na racun "spoljne" komponente. U ovom kontekstu, "ubrzana" ili "neocekivana" ratifikacija sporazuma za saradnju izmedju RM i EU, bi se mogla protumaciti kao doprinos EU stabilnosti zemlje, ili kao topao vetar u susret hladne politicke, ali i ekonomske zime. Nema sumnje da nakon svega onoga sto se desilo u Gostivaru, sto je mnogima zalicilo na ono sto se dogadjalo pre pocetka rata u Bosni, Makedoniji je vise nego ikada pre potrebna unutrasnja konsilidacija. Tu konsolidaciju makedonska vlada sigurno ne bi mogla izvesti bez podrske sa strane, u ovom slucaju EU, tim pre sto ta podrska moze imati konkretne ekonomske efekte za koje se pretpostavlja da ce uspeti amortizirati medjuetnicke tenzije.

Zaista je jako zanimljivo da se samo par dana nakon ove ratifikacije, gradonacalnik Gostivara, Rufi Osmani, koji je od strane osnovnog suda u Gostivaru bio osudjen na 13,8 godina zatvora, nasao van zatvorskih zidina!? Obrazlozenje za njegovo privremeno pustanje, je bilo sasvim logicno - Rufi Osmani je "prelezao" zakonskih 90 dana pritviora i morao je biti oslobodjen do konacne odluke suda, ali svima je jasno da iza takve iznenadne "velikodusnosti" suda mora biti nekog dubljeg motiva. Tim pre sto je sam proces sudjenja pretstavljao dramu u kojoj se epilog zna jos na pocetku. Da li je to cena koju je makedonska vlada morala "platiti" ostaje da se utvrdi, ali je zaista tesko a ne pomisliti da izmedju ova dva dogadjaja ima nekakve povezanosti.

Sto se tice ratifikacije zanimljiv je i stav albanske partije koja ucestvuje u koalicionoj vladi, koja smatra da ratifikacija sporazuma moze otvoriti novu fazu u pobolsanju pozicije Albanaca vis a vis vlade, jer institucionalizacija odnosa RM sa EU povlaci i odredjene obaveze na polju etnickih prava koje ce Makedonija morati postivati ukoliko zeli dostici visi stepen saradnje. Hoce li tako zaista i biti ostaje da se vidi, ali valja podsetiti da je slicna obecanja makedonska vlada davala i prilikom prijema u SE i OEBS.

AIM Skopje IBRAHIM MEHMETI