FEDERACIJA NA KLIMAVIM NOGAMA

Zasto n finkcionise jugoslovrnski parlament

Vec duze vreme savezni parlament je u dubokoj blokadi,a za gotovo godinu dana jos nije kompletirao poslanickim sastavom, niti je uspeo da za pet godina usvoji federalnu regulativu. Predsednik jugoslovenske vlade Radoje Kontic ima ustavna ovlascenja da raspusti parlament ako se on duze vreme ne sastaje, ali mu za takav korak nedostaje hrabrosti, jer bi tim potezom, pored parlamentarne i predsednicke krize u Srbiji otvorio i skupstinsku krizu na saveznom nivou

AIM, BEOGRAD, 10. 10. 1997.

Milo Djukanovic, koga rezimska srpska nomenklatura dozivljava kao razbijaca Jugoslavije, a njegov glavni konkurent na predsednicim izborima u Crnoj Gori Momir Bulatovic ne propusta priliku da ga prikazuje u takvom svetlu, nije u prvom krugu dobio natpolovicnu podrsku, ali se i pored toga temelji savezne drzave poprilicno tresu. Od kada je pre skoro godinu dana izabran, savezni parlament se svega jednom sastao u redovnom zasedanju, a nije mu uspelo ni da se okupi u celom sastavu, jer se, sada vec bivsa srpska demokratska koalicija "Zajedno", raspala pre nego sto je iz svojih redova odredila 22 poslanika za Saveznu Skupstinu.

Okrnjeni parlament nije zapao u paralizu zbog osustva 22 poslanika iz redova opozicije, vec je zastoj u njegovom radu posledica besposlenosti saveznih organa. Njegov dosadasnji posao sastojao se jedino od obaveze da izabere novog predsednika Jugoslavije, zbog cega se parlament cak pet puta vanredno sastajao, a u jednoj prilici dva puta u istom danu.

U Ustavu Jugoslavije postoji odredba koja daje mogucnost predsedniku Savezne vlade da raspusti Skupstinu ukoliko se ona duze vremena ne sastaje. Taj uslov je ispunjen, ali jugoslovenski premijer, koji ima ovlascenja kancelara, nema hrabrosti da povuce jedan takav logican potez. Jugoslavija se dovoljno drma zbog politickih prilika u njenim federalnim clanicama, jer u Srbiji nisu uspeli predsednicki izbori, na vidiku je i parlamentarna blokada, zbog nemogucnosti parlamentarnih stranaka da osiguraju vecinu i izaberu vladu. Nista bolje politicke prilike nisu ni u Crnoj Gori, gde su predsednicki izbori ustalasali strasti do te mere da se ne moze sa sigurnoscu predvideti kuda ce krenuti ova republika.

U takvim okolnostima premijeru Radoju Konticu nije lako da se pozove na ustavni tekst zemlje i otvori parlamentarnu krizu na saveznom nivou, iako zbog neaktivnosti saveznih poslanika postoje krupne posledice. U nadleznosti je Skupstine Jugoslavije da donosi mnoge zakone od interesa zemlje kao celine, ali i njenih gradjana pojedinacno. Od tri stotine zakona koje je Savezna skupstina trebala da donese posle raspada bivse SFRJ i federalno zakonodavstvo uskladi s potrebama i ovlascenjima nove drzave, do sada je svetlost dana ugledalo svega 50-ak zakonskih propisa i iz vise-manje marginalnih oblasti.

Kada je nadlezno ministarstvo svojevremeno pripremilo tekst zakona o unutrasnjem recnom i pomorskom saobracaju, cak na hiljadu strana, stigao je odgovor iz republika kako je takav propis nepotreban. Srbija, koja obiluje rekama, odlucila je da recni saobracaj regulise republickim zakonom, a na istovetan nacin postupila je Crna Gora kada je rec o pomorskom saobracaju. Tako je visemesecni napor saveznog ministartstva za saobracaj pao u vodu.

Slicna praksa ponovljena je i u drugim oblastima, izuzetno znacajnim za funkcionisanje savezne drzave. Tako je jos ostalo potpuno neregulisano podrucje unutrasnje bezbednosti, jer obe republike ne pokazuju nameru da se odreknu svoje regulative u toj oblasti, koja, inace spada u iskljucivu nadleznost federacije. Tako na granicnim prelazima Jugoslavije putne isprave proveravaju pripadnici republickih policija, dok je saveznim policajcima povereno da se bave cuvanjem objekata u kojima su smesteni federalni organi, kao sto su Vlada, parlament i drugi.

Slicnu sudbinu nepriznavanja dozivljavaju i zakonske odredbe koje su donete. Tako Zakon o jugoslovenskom drzavljanstvu jos nije poceo da se prakticno primenjuje, iako su njegove odredbe vazece od januara 1996. godine. Do sada je, medjutim, precutno vec dva puta odlagana njegova primena, iako vise stotina hiljada gradjana nestrpljivo ceka da regulise svoje drzvljanstvo i status u Jugoslaviji. Najzainteresovaniji su Srbi koji su izbegli iz ostalih delova bivse Jugoslavije, ali ima i dosta gradjana koji su rodjeni u Srbiji, ali ne mogu da rese pitanje drzavljanstva, jer u politickim telima jos nije odluceno kakav odnos treba da se zauzme prema izbeglicama, odnosno onima koji su svojevremeno ziveli i radili u republikama raspadnute SFRJ.

Celo proteklo leto Savezna vlada se trudila da ostavi utisak u javnosti kako je danonocno angazovana na pripremi privredne reforme. Njeni funkcioneri davali su ucestale izjave o tome da su zakonski predlozi od kapitalne vaznosti za reformu pripremljeni, ali iz ministarskog kabineta jos nije krenuo nijedan paket zakonskih tekstova prema saveznom parlamentu koji je nadlezan za njihovo usvajanje. Tako na hiljade deviznih stedisa, kojima je drzava potrosila oko 6 milijardi DEM njihove ustedjevine s nestrpljenjem ceka da se pojavi Zakon o deviznoj stednji, kojim treba da se regulise vracanje njihovih stednih uloga.

Podpredsednik Vlade Danko Djunic je u vise navrata davao obecanja da je rad na ovom zakonu u zavrsnoj fazi, ali su jos nepoznata resenja sadrzana u njemu. Stedisama nije svejedno na koji nacin ce drzava da im vrati dug, koji iznosi 10 odsto od vrednosti imovine u njenoj svojini. Dilema je da li ce potrazivanja stedisa biti pretvorena u javni dug ili ce im njihova ustedjevina biti vracena od prodaje drzavne imovine. Postoji i ideja da gradjani struju, grejanje, stanovanje i druge obaveze placaju deviznom ustedom.

Upuceni smatraju da federacija nece moci da prodje "neogrebana" zbog politickih previranja u Srbiji i Crnoj Gori u kojima izborne procedure mogu da se otegnu tokom zimskih meseci. Kako stvari stoje vise je nego izgledno da se predsednicki izbori u Srbiji nece odrzati pre januara, a ukoliko se predsednickoj krizi pridruzi i parlamentarna blokada onda Srbija nece imati skupstinu u dogledno vreme.

To ce se odraziti i na funkcionisanje saveznog parlamenta, koji je sada imobilizovan, jer dok se ne konstituise Skupstina Srbije paralizovano je Vece republika u kojem se polovina poslanika bira iz redova republickog parlamenta. Cak i kada bi Kontic, posle svog petogodisnjeg "nevidljivog" predsednikovanja skupio hrabrost da raspusti savezni parlament ostaje otvoreno pitanje da li bi, sudeci prema politickim prilikama, mogli uopste da se odrze izbori za Saveznu Skupstinu, jer je srpsko biracko telo na proteklim izborima slabim odazivom pokazalo da se umorilo od ucestalog glasanja. U poslednjih osam godina gradjani su sest puta izlazili na izbore.

Posebno poglavlje za sudbinu federacije predstavljaju predsednicki izbori u Crnoj Gori. Pobornici Jugoslavije strahuju od mogucnosti da na izborima pobedi Milo Djukanovic, koji se u javnim istupanjima predstavlja kao protivnik Miloseviceve izolacionisticke politike u odnosu na medjunarodnu zajednicu. Crnogorski premijer ne krije namere da Crnu Goru otrgne iz takvog zagrljaja, jer se deklarisao kao pristalica kooperativnosti sa spoljnim svetom, bez obzira na cenu koju treba da plati na unutrasnjem planu, odnosno na dovodjenje u pitanje i sam opstanak Jugoslavije.

U slucaju da su takve njegove namere iskrene, a ne predizborna obecanja, koja se u kampanjama lako daju, a kasnije tesko ili nikako ne ispunjavaju, Jugoslavija se suocava s opasnoscu da se raspori po savovima, skrojenim jos 1992. godine na Haskoj konferenciji, kada su sve republike nekadasnje SFRJ, osim Srbije i Crne Gore prihvatile varijantu raspada zajednicke drzave. Eventualni takav rasplet u kojeg optimisti ne veruju, a pesimisti od njega strahuju, ne bi mogao da prodje bez podizanja tenzija, cije posledice su tesko sagledive.

Ratomir Petkovic (AIM)