Deobni bilans bivçih YU republika

Slovenija i podela imovine bivse SFRJ

***Istrajanje na pravom ili pogresnom putu?

Sir Arthur Watts, medjunarodni posrednik na pregovorima o nasledju bivse SFRJ, zapocece drugi krug pregovora krajem oktobra upravo u Sloveniji, i posle poseta u drugih pet glavnih gradova republika bivse Jugoslavije ocekuje se njegov drugi konacni izvestaj o razvoju mogucnosti za resenje tog problema, koji u mnogocemu uslovljava pravu normalizaciju odnosa medju nekadasnjim saveznim republikama.

Prica o jugoslovenskom nasledju sest godina posle razpada nekada zajednicke drzave izgleda samo jos zamrsenija i za slovenacku stranu ne bas perspektivna. Zbog diametralno razlicitih stavova Hrvatske, Makedonije, BiH i Slovenije na jednoj te SR Jugoslavije na drugoj strani je medjunarodno posredovanje vec duze vremena u corsokaku. Pregovori o poceli su pod rukovodstvom predsednika radnih grupa, koje je imenovala konferencija o bivsoj Jugoslaviji, a po raspustenju te konferencije je Savet za implementaciju mira (PIC) za medjunarodnog posrednika imenovao engleskog diplomatu sira Wattsa. Za zastoj u pregovorima Slovenija glavnu krivnju pripisuje SRJ i odugovla·enje Beograda oko resavanja tog pitanja razume u smislu da mu se ne zuri, jer vec ima u rukama vecinu onoga, sto bi trebalo da se deli - devizne rezerve, ambasade, arhive i oruzje. Ljubljana budno prati i snazne jugoslovenske lobisticke ofanzive, ali je svesna i ranjivosti SRJ, koja se sastoji na primer iz nemogucnosti dobijanja novih kredita, bez kojih ce rezim u Beogradu u buducnosti (bude li se jos vise zaduzivala) tesko izdrzati sve jace socialne pritiske.

Da bi SRJ ponovo usla u medjunarodnu finansijsku zajednicu mora regulisati odnose sa pariskim i londonskim klubom i opet se uclaniti u svetske finansijske organizacije. Glavna je nocna mora slovenacke vlade (a i neki drugih), da bi to Beogradu moglo i da podje za rukom, jer bi u tom slucaju i bilokakvi pregovori o nasledju izgubili smisao. SRJ naime jos uvek racuna na to, da bi se mogla uclaniti u Medjunarodnu monetarni fond in Svetsku banku kao jedina naslednica SFRJ i ne samo kao jedna izmedju ravnopravnih naslednica. V Ljubljani ocenjuju, da upravo iz te racunice proistice tolika nepopustljivost Beograda.

S obzirom na zadnji bilans (30.12.1990), koja je i temelj za resavanje problema podele, svota zajednicke imovine iznosi oko 100 milijardi dolara - od toga je 90 milijardi vojne imovine, a drugo sastavljaju nekretnine (ambasade su vredne oko 350 milijona dolara), infrastruktura in druga imovina nekadasnje SFRJ. Zajednicke devizne rezerve ocenjuju na oko sest milijardi dolara, a predmet su nasle·a i 42 tone ·zamrznutog· monetarnog zlata i finansijskih depozita, vrednih oko pola milijarde dolara u banci za medjunarodna izmirenja (BIS) u Bazelu.

Cak i podela 600 milijona dolara u zlatu (u bazelskoj banci), jedne izmedju redkih opipljivih postavki u nasledju je sada izgleda pod znakom pitanja. Pojavio se je naime predlog, po kojem bi ratom razorena Bosna (londonski klub joj je vec leti otpisao devet desetina njezina kredita) mogla dobiti i za sada zamrznuto bazelsko zlato. S time bi medjunarodna zajednica mozda opet malo olaksala svoju savest a uz to i deo racuna za svoju mlitavu i neodlucnu intervenciju u Bosni mirno izpostavila svima drzavama naslednicama.

Slovenacka vlada je po sporazumu u Daytonu pozurila sa priznanjem SRJ pre svega zato sto je bila ubedjena, da ce se tako lakse sporazumevati sa Beogradom oko nasledja. Ali tu se presla. Visoki predstavnici SRJ su naime poceli da se sastaju sa hrvatskim kolegama, dok medjutim u Sloveniji ostaje osecaj, da je u SRJ jos uvek gledaju kroz optiku pobunjene i odbegle republike i to ocito pobedjuje cak i trezni ekonomski pragmatizam.

Iskusni engleski aristokratski diplomata sir Watts se je odlucio za strategiju, koja nikako ne obecava brza resenja, a pitanje je i koliko ta njegova rabota uopste i ima vise smisla. Njegova zadnja balkanska turneja je bila namenjena uskladjivanju oko 150 amandmana osnutku Okvirnog memoranduma, a posto se nekakvim rezultatima nisu ni priblizili, medjunarodni se posrednik nada, da ce biti bolje srece u ovom, jesenskom krugu. Poznato je, da je slovena·ka delegacija, pod vodstvom dr. Mirana Mejaka od sira Wattsa augusta skoro uspaniceno zahtevala da zaustavi pripreme za usvajanje zakonskog predloga SRJ o privatizaciji, u koju bi bila ukljucena i slovenacka preduzeca i njihova imovina. Na taj slovenacki potez je srpski vladni strucnjak dr. Danijel Cveticanin za Delo izjavio, da ima slovena·ka imovina u SRJ isti status kao i srpska u Sloveniji. Ali na slovena·kom ministarstvu za ekonomske odnose i razvoj tvrde, da su nosioci imovinskih i drugih prava na nekretnine u Sloveniji jos uvek pravni subjekti iz nekadasnjih republika SFRJ te da ·e biti tako dog god se ne postignu imovinski sporazumi, koji ce regulisati sve pravnoimovinske odnose izmedju drzava. Nije jasno, sta su slovenacki diplomati stvarno nudili Beogradu, kad su u vise navrata predlagali direktne bilateralne pregovore, pre svega zato sto je poznat stav SRJ, da pristaju na saradnju ukoliko Slovenija prekine svoju antijugoslovensku kampanju i odrekne se tezi, da se SFRJ raspala. Time bi se problem nasledja de fakto resio, ali upravo to je ono, sto Slovenija ne zeli.

Ocito se radi o vrlo tvrdom orahu, za cije ce slamanje biti potrebno izuzetno mnogo vremena in strpljivosti. Iz izjava slovenackih diplomata i pisanja u medijima medjutim se moze razabrati, da se i Ljubljani zuri resiti taj gordijski cvor, pre svega zato sto je svesna promenjivosti stavova ·medjunarodne zajednice· i njenog slabog secanja poluprosle istorije, koju ilustruju sve brojnije izjave visokih svetskih diplomata, da se u primeru Bosne radilo o ratu i ne o srpskoj agresiji.

Glavna osovina problema je svakako politicko pitanje kontinuiteta SFRJ. Dok god se medjunarodna zajednica ne bude nedvoumno izjasnila o tome, dali postoji pet ravnopravnih naslednica ili samo jedna - i ocito je, da samo jos na to cekaju i medjunarodni posrednici i njihovi politicki kumovi - pregovori o tom pitanju mogli bi i dalje ostati u slepoj ulici.

Na kraju bi valjalo pomenuti, da poslednji napori slovenackih pregovaraca za sto veci pazar u sporu sa Srbijom (pre svega na ciparskom sudu, sto je samo indirektno povezano sa sukcesijom) na jednoj i neobicna erupcija verovatnoce, da bi Slovenija mogla postati nestalna clanica saveta sigurnosti UN na drugoj strani, lepo ilustruju glavnu manu slovenacke diplomatije. Ona ocito usmerava sve svoje sile u resavanje problema, koji su izvan njenog dohvata - ulazak u Nato in Evropsku uniju te nestalno clanstvo u sigurnosnom savetu - a skoro sasvim zanemaruje svoj osnovni zadatak, a to je unutrasnja priprema zemlje, da bi kao zrela i promisljena drzava postala zanimljiva za pomenuto elitno medjunarodno drustvo, a kao takva bi sigurno lakse resavala i tako osetljive i zamrsene probleme, kao sto je pitanje podele nasledja nekadasnje zajedni·ke drzave. Mozda ce novi sef slovenacke diplomatije dr.Boris Frlec ipak pronaci pravu kombinaciju promucudnosti i mudrosti, s kojom bi okrenuo kormilo slovenacke diplomatije u pomenutom smeru.

Matilda Kojic, AIM