BUGARSKA VEC IMA SVOJU NACIONALNU DOKTRINU

AIM Sofija, 08.10.1997

Prvi put u svojoj trinaestovekovnoj istoriji Bugarska vec ima svoju nacionalnu doktrinu. Ekipa od 12 autora i 31 eksperta sa Bugraske akademije nauka radila je u toku 8 meseci do bi pripremila 107 stranica tog dokumenta. Posto bude definitivno izradjen, ovaj ce dokument bice urucen bugarskom predsedniku Petru Stojanovu, kao i poslanicima Narodnog sobranja. Time ce priprema doktrine izaci iz duboke tajnosti u kojoj je dugo cuvana najverovatnije zbog toga sto ce prvi put u njoj naci mesta mnoge dosada precutkivane ili izopacene cinjenice iz bugarske istorije, a takodje i da se ne bi suvisno iritirali neki balkanski susedi.

Prema izjavama nekih od naucnika koji su ucestvovali u izradi doktrine, prvi put se u dokumentu jasno naglasava da je Bugarska jedina drzava na Balkanu koja se granici sa samom sobom. Dopustamo sebi slobodu da citiramo tu "jereticku" istinu zato sto su u doktrinama susednih balkanskih zemalja formulisani politicki ciljevi i interesi koji su usmereni pre svega na njihovo teritorijalno prosirenje na racun Bugarske, tvrde autori ove doktrine. Misli se na "Megali ideju" Grcke iz 1844 godine, na tursko nacionalnu doktrinu Kemala Ataturka iz 1925 godine, koje su ostale nepromenjene od svog stvaranja do dan danas.

U nacionalnoj doktrini nema naucnih senzacija ili radikalnih preispitivanja nase istorije, tvrdi jedan od njenih autora, profesor Georgi Bakalov. On medjutim ne porice da su naucnici razmatrali kao mogucnost navodjenje druge godine vezane za stvaranje bugarske drzave, ne osporavajuci pri tome vec utvrdjenu 861 kada kan Asparuh sklapa ugovor sa Vizantijom. Cetrdeset i devet godina ranije njegov otac, kan Kubrat, ujedinio je prabugarska plemena i udario temelje bugarske drzavnosti, smatraju naucnici.

Ponudjena varijanta nacionalne doktrine Bugarske preispituje ulogu i licnost prvog bugarskog kneza Trece bugarske carevine Aleksandra Batemberga, kao i vladavinu Ferninanda i njegovog sina, cara Borisa Treceg. Prema naucnicima najbriljantniji potez bugarske diplomatije pre Drugog svetskog rata je povratak Juzne Dobrudze u granici Bugarske, koji je zajamcen Ugovorom iz Krajove 1940 godine. Autori iznose i nepoznatu do sada cinjenicu da je preminuli 1943 godine car Boris Treci bio autor strategije mirne revizije granica na Balkanu.

Priznavanje makedonske nacije od strane rukovodstva vladajuce komunisticke partije u Bugarskoj posle 1944 godine pretstavlja presedan koji se ne moze oprostiti tadasnjim upravljacima, smatraju autori doktrine. Prema njima, prema Makedoniji je za vreme socijalizma primenjivan "dvostruki standard". S jedne strane je bugarskim istoricarima bilo dozvoljeno da rade na makedonskom pitanju, dok je s druge, odlukom visih partijskih organa provodjena linija priznavanja "makedonske nacije" i "makedonskog jezika". Prvi put se obelodanjuje i cinjenica da je u periodu izmedju 1941-1943 godine 30 procenata drzavnog budjeta odvajano za investicije u Vardarskoj Makedoniji.

Makedonija je nedeljivi deo naseg istoriskog nasledja, smatra profesor Georgi Bakalov, a nacionalna doktrina Bugarske ne bi bila bugarska ako bi se lisila Makedonije. Ona je za nas jedan naziv, jedno podrucje, na kome je oduvek bilo Bugara, tvrdi ovaj naucnik. U dokumentu se uopste ne postavlja pitanje integrisanja Makedonije pod bilo kakvom formom, ali se ujedno odbacuje tvrdnja da tamo zivi druga nacija i da izmedju Bugarske i Makedonije ne postoji nista zajednicko. Neka postoje dve drzave, razliciti politicki pogledi i politicko uredjenje, kao sto je recimo izmedju Nemacke i Austrije, zaklucuje profesor Georgi Bakalov.

Na osnovu doktrine formulisali smo i bugarski nacionalni ideal i interese koji iz njega proisticu, tvrdi odgovorni urednik dokumenta profesor Grigor Velev. Do sada je po njemu bugarska nacija u svom istorijskom razvoju formirala tri ideala, od kojih su dva vec ostvarena - nezavisna pravoslavna crkva i prosveta, kao i nacionalna sloboda i vlastita drzava. Treci nacionalni ideal - ujedinjena Bugarska u granicama iskonskih i etnickih teritorija na Balkanu je propao, nezavisno od toga sto su u ime tog ideala Bugari vodili ratove koji su doveli do nacionalnih katastrofa. Novi nacionalni bugarski ideal koji je okrenut narednom, dvadeset i prvom stolecu, glasi: slobodna, nezavisna, demokratska i prosperitetna Bugarska, duhovni ujedinitelj bugarske nacije i oslonac Bugara u svetu. Za svaku pojedinu rec u toj formulaciji vodili smo duge i vruce sporove, tvrdi profesor Grigor Velev.

Svojom nacionalnom doktrinom mi ne trazimo revans na Balkanu niti pak predlazemo da se zadaci resavaju nasilnim sredstvima, kazu autori dokumenta. Nijednom Bugarinu se ne bi moglo zameriti da je nacional-sovinista, posto teznja ka ujedinjenju etnickih teritorija u maticu Bugarsku nije sovinizam, obrazlazu svoju poziciju naucnici koji insistiraju na tome da dokument koji su izradili ima pre svega naucnu vrednost i nije ideologizovan i politizovan. Oni medjutim imaju izvesna strahovanja da bi ih neko mogao uporediti sa njihovim srpskim kolegama koji su u Memorandumu SANU (Srpske akademije nauka i umetnosti) koji im je stekao zalosnu slavu, ideoloski pripremili rat Milosevicu u Bosni formulacijom "Svi Srbi u jednoj drzavi". Mi ne propagiramo bugarske teritorijalne pretenzije, mi jedino kazemo da na podrucjima koja se granice sa danasnjom Bugarskom zivi bugarsko stanovnistvo koje bi preko nase nacionalne doktrine moglo cvrsce da se uhvati za korene bugarske drzave, smatraju autori dokumenta. U tu svrhu nam ne trebaju nikakva druga sredstva sem naucna, zakljucuju oni.

To je jos uvek samo projekat eksperata koji ce se tek javno razmatrati, izjavio je vicepremijer u vladi Ivana Kostova i ujedno ministar prosvete Veselin Metodijev. Istoricar po struci, ministar Metodijev odobrava ono sto je napisano na tih stotinak stranica i izrazava potpunu saglasnost sa formulisanim bugarskim nacionalnim idealom. Prvi put tokom poslednja dva stoleca Bugarska jasno i kategoricki pretenduje na svoje mesto na Balkanu, smatra vicepremijer Veselin Metodijev povodom projekta nacionalne doktrine Bugarske koji je pripremila ekipa naucnika Bugarske akademije nauka.

AIM Sofija GEORGI FILIPOV