TRANZICIJA MENTALITETA

AIM, Skopje, 08.10.1997

Nacionalizam, ksenofobija i samozatvaranje u ogranicene etno-krugove je nezaobilazna karakteristika svih zemalja u trnaziciji. Makedonija nije nikakav izuzetak. Najtezi proces, onaj koji se odnosi na promene mentalne seme i svesti gradjana je jos pred nama. Utoliko su interesantniji i indikativniji podaci dobijeni u istrazivanju izvora faktora medjuetnickih tenzija u obrazovnom procesu u Republici Makedoniji.

Istrazivanje koje je sproveo Centar za etnicke odnose na teritoriji cele republike kroz anketu kojom je obuhvaceno 1600 ucenika u srednjim skolama i u visokim klasovima osnovnog obrazovanja jasno prikazuje neke upecatljive stavove, shvatanja i razmislanja ucenika po pitanju identiteta, proslosti i sadasnjosti. Kao i medjusobnu komunikaciju, razumevanje, toleranciju i nacin na koji se dozivljavaju razlike.

Na prvi pogled, kao vrlo pozitivan moze da se prihvati podatak da su iznad 50% ispitanika srednjoskolaca odgovorili negativno na pitanje: Koju nacionalnostu najvise mrziz? (U Ustavu Republike Makedonije i u legislativi, naziv nacionalnost oznacava nacionalnu ili etnicku manjinu). Medjutim, uopste ne ohrabruje podatak da iznad 45% anketiranih srednjoskolaca mrze neku odredjenu nacionalnost. Makedonci su se u najvecem broju slucajeva opredelili za ovaj modalitet u odnosu na Albance (43,98% anketiranih se izjasnjavaju da mrze Albance), Albanci u odnosu na Srbe (27,76%) i Makedonce (8,16%), Turci u odnosu na Srbe (40,00%) i Rome (5,71%).

Tradicija je najvaznija stvar za 58,09% anketiranih ucenika. Upecatljivo je da je tradicija vaznija za muski nego za zenski pol: za pripadnike albanske i turske nacionalnosti je vaznije nego za Makedonce, kao i za stanovnistvo sa sela nasuprot gardsog stanovnistva.

Osecaj nejednakosti i neravnopravnosti je relativno siroko raspostranjeno medju ucenicima osnovnih i srednjih skola (posebno medju pripadnicima odredjenih nacionalnosti. Sa stajalistem: Svi smo jednaki u svojim pravima i slobodama, slazu se 65,28% Makedonaca i 60,00% Turaka, ali samo 20,82% Albanaca. 73,06% albanskih ucenika, 62,86% turskih i 8,33% makedonskih ucenika, smatraju da su nacionalne manjine obespravljene u Makedoniji.

Kao vrlo logican sledi podatak da su se sa iskazom: Prema drugim nacijama treba biti uvek obazriv i uzdrzan cak i kad su nam prijatelji, slozili 69,29% od ukupnog broja ispitanika, odnosno, 76,21% njih smatraju da : Covek treba biti veran iskljucivo svojoj naciji (81,63% Albanaca i 85,71% Turaka).

Lojalnost sopstvenoj etno-grupi je uzdignuta na vrlo visoko nivo, sto je vidljivo od tabele sa iskazima povodom stava: Kod svoje nacije trebas voljeti cak i nedostatke. Sa ovim stajalistem slazu se 58,78% Albanaca, 41,67% Makedonaca i 71,43% Turaka.

Ova anketa je pokazala i neke oblike samo-getoizacije kod razlicitih etnickih grupa. Tako na pitanje: Dali pripadnici razlicite nacionalnosti treba da uce u razlicitim skolama, pozitivno odgovaraju 29,40% Makedonaca, 45,31% Albanaca i 37,14 Turaka. Dok na pitanje: Dali pripadnici razlicite nacionalnosti treba da uce prema razlicitim programima, pozitivno odgovaraju 17,59% Makedonaca, 56,73% Albanaca i 34,29% Turaka..

Osecaj nacionalnog ekskluziviteta i specificne emocionalno- lamentiracki prilaz sopstvenom etnitetu i njegovoj ulozi i polozaju u istoriji i u danasnjoj aktualnoj situaciji, su vidljivi u iskazima ucenika u odnosu na stavove: Moja nacionalnost je vrlo razlicita od drugih (u vezi koga su se pozitivno opredelili 54,36%), odnosno: Moj narod je vrlo napacen kroz istoriju (91,70%). Nacionalni simboli su vrlo znacajni za 57,18% Makedonaca, 73,47% Albanaca i 82,86% Turaka. Najveci broj ispitanika (70,26%) se slazu sa stvaom : Moj narod nije imao sanse da se razvije kako treba zbog spoljasnih faktora.

Osecaj religiozne iskljucivosti je takodje vrlo izrazen i vidljiv. 64,73% ispitanika ne misli da sve religije imaju isti koren. 58% ispitanika smatraju da muz i zena treba da budu iste nacionalnosti (od cega 32,87% Makedonaca, 57,55% Albanaca i 28,57% Turaka), dok 58,9% smatraju da supruznici moraju biti iste religije (52,31% Makedonaca, 68,57% Albanaca i 60,00% Turaka).

Osecaj ugrozenosti je jedan od dominantnih u stavovima ucenika, koji se u odgovorima manifestuje kao strah od buducnosti, kao nedostatak vizije i kao porast agresivnosti. 83,40% ispitanika se slaze sa stavom: Nama nedostaje jasniji i trajniji ciljevi, iznad 50% se plasi kada misli na svoju buducnost, dok bi 61% zapoceo rat u interesu svog naroda ukoliko zatreba. Ovaj posljedni iskaz je posebno indikativan ukoliko se uporedi sa nekoliko prethodnih iskaza ucenika prema kojim: Uvek postoji mogucnost alterantivnog resenja (sa kojim su saglasni 80,50%) odnosno, mir je navjvece blago sveta (sa kojim se slazu 94,33%). Jedno od tumacenja moze da bude da kad je rec o interesima sopstvenog naroda, generalna opredeljenja za alternativnost i mirno resavanje problema pomicu na drugi plan.

Upecatljiv je podatak da velik broj ispitanika smatra da postojanje nacionalnih manjina ugrozava opstanak Makedonije (51,16% Makedonaca, 15,10% Albanaca i 25,71% Turaka).

U saglasnoti sa ovim iskazima vrlo su ocekivani rezultati dobijeni u vezi stereotipizacije pripadnika razlicitih etnickih grupa koje zive na teritoriji Republike Makedonije. Albanci smatraju Makedonce za mirne, plasljive, kulturne i lazljive; Makedonci smatraju da su Albanci neobrazovani, prosti i zaostali, dok svi zajedno smatraju da su Romi lenji, lazovi i neobrazovani.

Postavlja se pitanje, koji su to obrazovne sadrzine koji na ovakav nacin determinisu stavove ucenika? Koji su to sadrzaji koji projektuju maglovitu sliku nesretne proslosti i neizvesne buducnosti, koji obremenjuju mlade ljude tradicijom koja ne gubi dominantno znacenje i potice osecaj stalne frustracije izmedju sveta u tranziciji u kome zive i u kome se razvijaju i nepromenljivost saznanja koja dobijaju u toku obrazovnog procesa. I konacno, postavlja se pitanje, dali je dobar obrazovni sistem iz koga izlaze 40% ucenika koji misle da razlike ulepsavaju zivot, 44% koji misle da smo sa svih strana ugrozeni neprijateljima, 51% koji smatraju da susedne zemlje ugrozavaju opstanak Makedonije, dok 59% bi htelo da zivi u nekoj drugoj zemlji? Jasno je da tranzicija mora da obuhvati obrazovni sistem u kome se oblikuju generacije gradjana pred kojim stoji perspektiva demokratije. Jer samo demokratija moze da kreira oblike etniciteta koji su samoogranicavajuci.

AIM Skopje MIRJANA NAJCEVSKA