DOGADJANJE SESELJA

Drugi krug predsednickih izbora u Srbiji

Doktori Seselj i Mira Markovic su sva lica jedne iste politike

AIM, BEOGRAD, 8.10. 1997.

U postizbornoj noci izmedju petog i sestog oktobra, oko dva sata ujutru, u sedistu Srpske radikalne stranke posluzena je torta. Torta je imala oblik Velike Srbije. "Ovo je Karlovac, ovde su Karlobag i Virovitica. A ovo je Stara Srbija, koja se neko vreme zvala Makedonija", objasnjavao je novinarima velikodostojnik koji je sekao tortu. Nesto ranije, jelo se peceno prase, a "Johnny Walker" je tekao u potocima.

Radikali su imali razloga za slavlje. Satima nakon zatvaranja biralista u drugom krugu predsednickih izbora u Srbiji, u stranku su pristizale samo dobre vesti. Sa terena su stizale poruke da Seselj blago, ali uporno vodi ispred Milosevicevog izabranika Zorana Lilica, i da je odziv biraca, i pored poziva na bokot koje su istovremeno upucivali i Vuk Draskovic i Zoran Lilic, nije uspeo. "Ubio sam Lilica", govorio je Seselj razdragano, osecajuci se vec pomalo kao predsednik Srbije. Ispostavilo se, medjutim, da su te vesti preuranjene.

Rano popodne u ponedeljak, posle niza odlaganja, Republicka izborna komisija objavila je zvanicne rezultate. Prema njima je izlazilo da Seselj zaista vodi za prsa, te da su izbori zamalo uspjeli, jer je na njih izaslo 49,82 % biraca, sto je samo desetak hiljada manje od neophodne polovine koju zahtijeva Ustav. Zato ce, kako je receno, morati da budu odrzani obnovljeni predsednicki izbori, a to bi se moglo dogoditi u narednih cetiri do sest meseci.

Tako se ucinilo da je Seselj takoreci za dlaku omanuo da postane predsednik Srbije, sto je bio povod za niz alarmistickih tekstova u stilu: "Srbija za dlaku izbegla katastrofu". Jer, prema opstem misljenju, Seseljev dolazak na vlast predstavljao bi uvod u novi rat, na Kosovu a mozda i u Bosni, rat koga se mnogi u Srbiji pribojavaju. "Gde Seselj prodje tu Srbi ne rastu", ispravno je primetio Dusan Mihajlovic, lider Nove Demokratije, patuljaste clanice vladajuce koalicije SPS-JUL-ND.

Ipak u Srbiji su i pre izbora znali da su realne sanse da Seselj postane predsednik Srbije nistavne, jer su zvanicni rezultati izbora u toj zemlji stvar prilicno elasticna. Jedino pitanje bilo je da li ce socijalisti, koji su se u kreativnom prebrojavanju glasova dosad prilicno izvestili, ukrasti glasove tako da poniste validnost izbora, ili dodati glasove Lilicu kako bi Milosevicev miljenik pobijedio u drugom krugu. To da su izabrali prvu varijantu moze da znaci da Seseljeva prednost nije tako blaga, pa je bilo lakse ponistiti onih desetak hiljada glasova koji su presli cenzus. To je izvesno shvatao i sam Seselj, jer je svoj gubitnicki status primio sa zadivljujucom velikodusnoscu: "Sada su nategli nesto glasova, ali to nije vazno", rekao je Seselj na konferenciji za stampu u utorak: "Za dva do tri meseca imacemo nove izbore, a tada ce nasa prednost biti toliko ocigledna da im nece pomoci nikakvo stimovanje".

To tek treba da vidimo, ali je cinjenica da Seselj ima razloga da bude zadovoljan, iako je scena sa tortom bila vise predstava za javnost nego pravo slavlje (Seseljev public relations je samo naizgled primitivan). U drugom krugu, "Crveni Vojvoda" je pobrao oko pola miliona vise glasaca nego u prvom, a iz uporedne analize rezultata po izbornim jedinicama vidi se da je svaki drugi Vukov glasac glasao za njega. Tako je, kad se podvuce crta, ispalo da je Seselj jedini ostvario politicki profit na ovim izborima. Svi ostali su ponesto izgubili: SPS nije dobio apsolutnu vecinu u parlamentu, Djindjicev DS je postao vanparlamentarna stranka, a Vuk Draskovic je ostao bez nekih iluzija o popularnosti monarhije kod Srba.

Potpunije objasnjenje naglog Seseljevog uspona na politickoj sceni Srbije daleko prevazilazi domete novinskog teksta i moglo bi biti predmet nekog doktorata iz sociologije ili politicke filozofije, ali se vec sad naziru izvesne konture. Kao prvo Seseselj je na startu raspolagao sa prilicno kompaktnim birackim telom, sastavljenom od razocaranih sovinista i lumpenproletera, koji zahvaljujuci Milosevicevoj politici cine znacajan deo srpskih glasaca. Drugo, ovaj put su za Seselja glasali svi oni koji su poispadali prilikom Milosevicevih naglih zaokreta od "balkanskog mesara" do "faktora stabilnosti na Balkanu" i nazad.

Milosevic je, nakon Dejtona, najpre ostro skrenuo u levo, dopustivsi svojoj nepopularnoj supruzi da se razmase i "kadruje" po listama drzavnih funkcionera. Zatim je, suocen sa zimskim protestima u Beogradu napravio zaokret udesno, optuzujuci vodje koalicije "Zajedno" da "masu tudjim zastavama" i da su prljave sluge Zapada. Ta retorika udahnula je vetar u Seseljeva jedra. Sem toga, ovo manevrisanje je unistilo politicki centar, a za juris na osvajanje tog vakuuma Seselj se odavno pripremao. Zato je njegova kampanja ovaj put bila neuobicajeno diskretna: to je mogao sebi da dozvoli jer su drugi, nadmecuci se u patriotskim izlivima, u stvari svrsavali posao za njega.

Ovo narocito vazi za Vuka Draskovica, koji je uoci i izmedju dva kruga povukao toliko trapavih poteza da su ga neki ozbiljni politicki komentatori vec sahranili uz prigodno pojanje. Draskovic je najpre, insistirajuci na izandjalom pitanju povratka Karadjordjevica, dao priliku Djindjicu i Vesni Pesic da ospore njegovu kandidaturu, sto je vodilo raspadu koalicije "Zajedno" i pozivu Djindjica i Pesiceve na bojkot. Zatim je, tokom kampanje (za koju se u Beogradu prica da ju je financirao SPS), vise vremena proveo napadajuci demokrate nego Milosevica. I konacno, kada je Draskovicev Srpski pokret obnove u koaliciji sa socijalistima i radikalima poceo ocekivani progon funkcionera DS iz lokalnih organa vlasti u Srbiji , svi su se iznenadili koliko je ta seca bila brutalna. Djindjic je maltene motkom najuren iz kancelarije gradonacelnika, a SPO je po raznim osnovama, od klevete do navodnog trosenja gradskih para na licnu promociju podneo toliko krivicnih prijava, da bi Djindjic, ako bar za pola bude osudjen, oborio Mandelin rekord u zatvorskom stazu. Vrhunac je predstavljalo smenjivanje dokazanih profesionalaca Zorana Ostojica i Lile Radonjic sa rukovodecih mesta u "Studio B", i njihovo zamenjivanje aparatcicima kao sto je Aleksandar Cotric i Udbinim kadrovima poput Dragana Kojadinovica. "Vuk preteruje u sluganjstvu. Nismo od njega trazili da se bas toliko istice", zlurado je prokomentarisao jedan visoki funkcioner SPS.

Za mnoge Beogradjane, ovo je bila kap koja je prepunila casu. U utorak 30. septembra, cetiri dana pre drugog kruga izbora, desetak hiljada ljudi izaslo je na ulice glavnog grada Srbije da protestuje protiv tih odluka. Policijska reakcija bila je izuzetno brutalna, cini se da su novinari bili posebno na meti, a vise njih je tesko pretuceno i pohapseno. Iako je Vuk docnije osudio brutalnost policije i cak optuzio Djindjica da je licno to dogovorio sa svojim policijskim vezama, vecina je tu policijsku intervencij u u korist coveka koji je zimus stajao naspram kordona videli kao jos jedan dokaz njegove kolaboracije. "To nas biju Vuk i Danica", dobacivali su demonstranti jedan drugom bezeci od policijskih pendreka, a prvi put se dogodilo da policajcima kao vrhunsku uvredu nisu dovikivali "Ustase! Ustase!" nego "Cetnici! Cetnici!" Ovo je vazna novotarija, jer pokazuje da je Beograd konacno i sa velikim zakasnjenjem poceo da uvidja gde je srz problema sa Milosevicem. Doktori Mira Markovic i Vojislav Seselj su samo dva lica jedne iste politike, jedno idiotski nasmeseno a drugo prkosno isturene brade u ratnickoj pozi. Oba ta lica su tek maske koje je Slobodan Milosevic po potrebi navlacio i svlacio tokom svoje desetgodisnje vladavine Srbijom.

Sada je lopta ponovo u njegovom dvoristu. Samo dan nakon razbijanja demonstracija u Beogradu, Milosevic je sa podjednako brutalnom lakocom razbio demonstracije albanskih profesora i studenata na Kosovu, koji su trazili da im se ponovo omoguci da koriste zgrade Univerziteta u Pristini, iz kojih su 1991. silom izbaceni. Lider najvecee albanske partije Ibrahim Rugova bio je protiv izlaska na ulice, jer se bojao da bi neredi bili povod da se odloze osetljivi pregovori o skolstvu, koje uz posrednistvo vatikanske fondacije San EDjidio vec vise od godinu dana vodi sa Milosevicevim rezimom. Medjutim, Rugova je nagovestio da bi njegova stranka mogla da podrzi nastavak studentskih protesta, koji su zakazani za 15. ovog meseca. Ukoliko bi do toga doslo, razbuktavanje rata na Kosovu, uz uzasne zrtve, verovatno ne bi bilo moguce spreciti.

Toga su svesni i Milosevic i medjunarodna zajednica, zbog cega su kod aktuelnog predsjednika SRJ u Belom Dvoru vec dan posle izbora bili americki izaslanik Gelbard i predstavnik OSCE Frowick. Od Milosevica se trazi da pod hitno isporuci nekakav "Lex Specialis" kojim bi se Albanci vratili na Univerzitet, a studenti izgubili motiv za demonstracije. Dosad se srpski celnik izgovarao da bi mu takav ustupak unistio sanse na izborima, ali odsad ta isprika vise ne vazi. Amerikanci, kao ni nove generacije gnevnih mladih Albanaca na Kosovu, nemaju strpljenja da jos nekoliko meseci cekaju nove predsjednicke izbore i kraj predstojece parlamentarne krize. Milosevic, je uostalom, kao predsednik federalne drzave i sef Vrhovnog Savjeta Odbrane direktno odgovoran za sve posljedice svog delanja ili nedelanja. A Milosevic je zasigurno svjestan da bi otpocinjanje novog rata na Balkanu, osim sto bi imalo razorne konzekvence po SRJ, prakticki doveo Seselja na vlast u Srbiji.

Zato ce Milosevic odmah poceti da daje ustupke Zapadu, a sa Seseljem ce gledati da se obracuna docnije, odrzavajuci u medjuvremenu politicku krizu u Srbiji. Zauzvrat, trazice (i verovatno dobiti) finansijsku podrsku u ime suzbijanja "radikalske posasti". To je veoma opasna igra i mogla bi lose da se zavrsi. Srbi su trpeljiv narod, ali su cetiri izborne ture (lokalni, savezni i dva kruga presednickih izbora za manje od godinu dana) najvise sto su u stanju da podnesu. Na sledecim izborima glasace za onoga ko im uverljivo obeca da sestih izbora nece biti.

Dejan Anastasijevic (AIM)