Sporaz.Miloçevi†-Rugova 13 meseci posle

Sporazum Milosevic Rugova 13 meseci posle

PREKO OBRAZOVANJA DO STATUSA ZA KOSOVO

AIM, BEOGRAD, 7. 10. 1997.

Trinaest meseci posle potpisivanja Sporazuma Milosevic-Rugova, kojim je data saglasnost da se pristupi normalizaciji obrazovnog sistema za albansku decu i omladinu, problem obrazovanja ponovo izbija u prvi plan. Iako se u tekstu dogovora kaze da je "iznad svake politicke rasprave", taj sporazum je imao, i ima, itekako znacajne politicke posledice. S jedne strane, resavanje problema obrazovanja samo po sebi je politicka rasprava jer se ono u poslednjih sedam godina itekako ispolitizovao, dok s druge pocetak resavanja obrazovnih problema otvara perspektivu resavanja i svih drugih, pa i najosetljivijih, politickih problema. Aktuelni protesti albanskih studenata na Kosovu samo pojacavaju jaku politicku aromu tog, vrlo opsteg, papira.

Naime, Sporazum koji su potpisali predsednik Srbije Slobodan Milosevic i vodja najuticajnije stranke medju kosovskim Albancima (Demokratskog saveza Kosova) Ibrahim Rugova, nacelnog je karaktera i njime se izrazavala spremnost za resavanje ovog problema, dok se mesovitoj grupi (3+3) ostavilo da realizuje dogovor. Upravo (ne)sprovodjenje ukazuje na to da je sporazum potpisan pod pritiskom sa strane, a i da ce njegova realizacija zavisiti od tog pritiska, ali i da ce taj pritisak zavisiti od unutrasnjih okolnosti u pojedinim clanicama "medjunarodne zajednice" (pre svih SAD), Srbije i odnosa u regionu. Samo potpisivanje se obavilo pre izbora u SAD, ali za njegovo sprovodjenje kao da se ceka stabilizacija unutrasnjih okolnosti u SRJ i Srbiji, posle svih raspisanih izbora na razlicitim nivoima.

I sam tekst sporazuma ukazuje, pre na jak uticaj "medjunarodne zajednice" i spremnost glavnih politickih aktera da vode real-politiku i prilagode je medjunarodnim oklonostima, nego na spektakularni zaokret neke od strana u politickom prilazu problemu.

Moglo se ocekivati da ce se to pitanje naci na dnevnom redu posle izbora u Srbiji, ali cini se da su studentski protesti na Kosovu "malo poranili", s obzirom da nije izabran predsednik Srbije, niti konstituisana srpska skupstina. To se moze objasniti bilo "spontanom" reakcijom na nacionalisticku predizbornu kampanju srpskih stranaka i rezultate parlamentarnih izbora, kao i prvog kruga predsednickih izbora u Srbiji, bilo nastojanjem glavnog Rugovinog konkurenta Demacija da aktivnijom politikom preuzme liderski primat medju kosovskim Albancima.

Protesti nisu iznenadjenje, jer su najavljivani jos u vreme protestnih setnji sirom Srbije, ali jos i ranije, u politickim istupima Adema Demacija, koji se moze nazvati ideologom tih protesta. Naime, Demaci nasuprot Rugovinoj "politici necinjenja", zastupa "politiku aktivnog otpora", odnosno "politickog dinamizma", ciji cilj "nije preuzimanje vlasti nego stvaranje drzave". Osnovni prigovor Demacija Rugovinoj politici je blokiranje "nagomilane energije Albanaca", cime su dovedeni u "uspavljujuce i podanicko stanje", stanje apatije. Tu energiju bi, po njemu, trebalo deblokirati tako sto ce se Albanci na Kosovu aktivirati na "sto nacina": ako radnici krenu u fabrike, studenti i profesori na fakultete, djaci u skole, novinari u redakcije, administratori u svoje institucije...

Bilo kakvo organizovanje masovnih skupova na Kosovu, makar se oni proglasavali i nepolitickim, moze izmaci kontroli organizatora, odnosno moze biti instrumentalizovano, tako da umesto ocekivanih rezultata moze proizvesti sasvim neocekivane efekte. Rugova, kao simbol "nenasilnog otpora" i doskora neprikosnoveni vodja kosovskih Albanaca, pre moze biti kocnicar, nego masinovodja lokomotive proteklih i novonajavljenih protesta, s obzirom da to od njega ocekuje "medjunarodna zajednica" i da njegov glavni politicki konkurent Demaci zastupa "politicki dinamizam".

Eventualna pomeranja ka "dinamizmu" u albanskom pokretu na Kosovu, odnosno jacanje Demacijevih shvatanja politicke borbe, mogu se shvatiti kao diskretna opomena srpskim vlastima da bi se mogle suociti sa aktivnim politickim pokretom Albanaca ukoliko ne krenu u "dresenje" kosovskog cvora i kao upozorenje samom Rugovi da ce se suociti sa nezadovoljstvom kosovskih Albanaca, ukoliko sa optimistickih izjava ne predje u operacionalizaciju proklamovanog cilja. Istovremeno, Rugovini oponenti, svesno ili ne, dodatno legitimisu predsednika DSK, osim kao vodju najuticajnije politicke stranke, i kao umerenog pregovaraca, u pogledu metoda politicke borbe.

Uloga "medjunarodne zajednice" moze biti odlucujuca u sprecavanju eventualnih sukoba i tu ce se ponovo racunati na kooperativnost Rugove i Milosevica, odnosno, vlasti u SRJ i Srbiji. Upravo odrzane i novonajavljene demonstracije mogu biti dobar povod za aktivnije angazovanje stranih posrednika. Povratak u zgrade albanskih studenata i djaka, pa i resavanje problema obrazovanja je ipak samo uvod u resavanje kljucnog problema -statusa Kosova.

Pred novom srpskom vladom i skupstinom bice, odmah na startu, velika prepona - kosovski problem koji je zamrsen sam po sebi, ali i dodatno zbog cinjenice da je ogromna vecina buduceg saziva skupstine iz sastava stranaka koje su imale "tvrd" predizborni nastup prema kosovskom problemu. Ostaje da se vidi da li ce ostati dosledni pred biracima ili ce popustiti pred pritiskom "medjunarodne zajednice" da se problem "fleksibilno" i sto pre pocne resavati.

Zoran Lutovac (AIM)