PREKOBROJNI KLINCI

Desetak objekata, koji su sluzili za smestaj malisana, zatvorenih u vreme sankcija, sada stoje prazni i propadaju, dok nekoliko hiljada beogradskih malisana ceka na smestaj. U Jugoslaviji ne postoji zakon o zastiti dece

AIM, BEOGRAD, 7. 10. 1997.

U Beogradu, u ovom trenutku, za 6000 malisana nema mesta u vrticima. U isto vreme, u centralnim gradskim opstinama mnoge grupe u vrticima imaju i po cetrdesetoro dece umesto petnaest do dvadeset, koliko ih je ranije bilo: "Najveci problem sa kojim se suocavamo u ostvarivanju boljeg i kvalitetnijeg smestaja dece u predskolskim ustanovama je sto drzava nije donela zakon o zastiti dece. Umesto njega mi imamo Zakon o drustvenoj brizi o deci, sto nije nije isto, a samim tim i ne stiti decu onako kako bi trebao. Trebalo bi da shvatimo da o deci brinu njihovi roditelji, a drustvo mora da ih stiti efikasnim, sistemskim merama", kaze Tihomir Milosevic, sekretar gradskog sekretarijata za zdravstvenu i deciju zastitu.

Novi objekti

Da bi se resio problem manjka mesta u beogradskim obdanistima, neophodno je, izgraditi petnaestak novih objekata u razlicitim delovima grada. Izgradnjom novih vrtica resio bi se i problem prebukiranosti nekih predskolskih ustanova. Ipak, zbog nedostatka novca u gradskom budzetu ali i zbog nespremnosti Republike da pomogne, u skorijoj buducnosti ne moze se ocekivati izgradnja tolikog broja obdanista. Resenje se pokusava naci u sanaciji i rekonstrukciji postojecih decijih vrtica, a do kraja zime se ocekuje zavrsetak radova na najugrozenijim objektima.

U isto vreme Beograd prakticno ima potrebne kapacitete jer desetak objekata, koji su nekada sluzili za smestaj malisana, a koji su zatvoreni u vreme najdublje krize od pre nekoliko godina, sada stoje prazni i propadaju. "Da bi sprecili propadanje naseg objekta u Pancicevoj 30, koji je zatvoren 1993. godine, a koji se kao arhitehtonska znamenitost nalazi pod zastitom drzave, morali smo da njegove depadanse izdamo privatnicima. Tako smo uspeli da sacuvamo objekat od propadanja ali dok se zakupci ne isele decu necemo moci ponovo da primimo", kaze Rada Puric, direktor. Slicno je i sa ostalim objektima a kako kaze Marija Tunic, predsednik Sindikata zaposlenih u predskolskim ustanovama, sitne popravke na postojecim objektima nece bitnije poboljsati uslove rada i smestaja dece.

Najveci problemi sa smestajnim kapacitetima su u Novom Beogradu, Cukarici i Bezanijskoj kosi, a najmanji u opstinama Mladenovac i Sopot. Na Novom Beogradu veliki broj vrtica je u veoma losem stanju jer je vecina gradjena sedamdesetih godina. U to vreme su arhitehtonska moda bili ravni krovovi koji veoma slabo odvode kisnicu tako da objekti dosta brzo propadaju zbog vlage.

"Izgradnjom novih obdanista resili bi se svi zahtevi za prijem u vrtice ali je pitanje kakvim tempom ih treba graditi. Broj stanovnika Beograda se stalno povecava, grad je opterecen dolaskom vise desetina hiljada izbeglica, veliki je prirast stanovnistva iz manjih sredina, pa bi se morala utvrditi politika srazmernog pracenja porasta broja dece u predskolskom uzrastu, kako bi se taj broj mogao pratiti izgradnjom potrebnog obima objekata", tvrdi Tihomir Milosevic.

Los kvalitet usluga

Neophodnost sistemskog pracenja porasta broja dece u predskolskim ustanovama pokazuje i podatak da se broj zahteva za prijem dece u vrtice povecava svake godine u proseku za 20 odsto. Procenat povecanja se razlikuje po godinama i po opstinama ali se ovakav rast belezi u poslednje tri godine.

Uprkos ulozenom trudu zaposlenih u predskolskim ustanovama, kvalitet smestaja dece konstantno opada. Razloge za to nadlezni u gradskim sluzbama i zaposleni vide u niskom stepenu participacije u ceni smestaja, ali i nebrizi drustva. Roditelji za smestaj malisana placaju 150 dinara, a ekonomska cena za mesec dana boravka deteta u vrticu je 650 dinara. Beograd sada tesko moze da pokrije razliku u ceni zbog cega je u gradskom Sekretarijatu za zdravstvenu i socijalnu zastitu dece formirana komisija koja treba da osmisli efikasniji nacin finansiranja. To ce morati da bude sistem koji bi obavezao bogatije slojeve drustva da izdvajaju vise nego do sada, tacnije punu ekonomsku cenu smestaja. Na taj nacin bi trebalo da se rastereti gradski budzet ali i da se siromasnijim roditeljima pomogne kako bi mogli da placaju smestaj svoje dece u skladu sa svojim materijalnim stanjem.

Sistem predskolskog obrazovanja ugrozava i nizak standard zaposlenih u ovim ustanovama. Male plate, koje kasne mesecima i teski uslovi rada primorali su vaspitace da gradskim i republickim vlastima zaprete potpunom obustavom rada i zatvaranjem vrtica. Da li iz razumevanja ili zbog straha od moguceg zatvaranja svih predskolskih ustanova nadlezni su pristali da isplate zaostale zarade i da prihvate dinamiku buducih isplata. Vlada je takodje shvatila da vrticima, ipak trebaju direktori, kako bi mogli nesmetano da rade. Vrtici ce, tvrdi Marija Tunic, zahtevati i da se ponovo zaposle profesori fizickog vaspitanja i logopedi. Jednom ranijom odlukom republicke vlade, profesori i logopedi su proglaseni nepotrebnim a umesto njih su zaposleni socijalni radnici, kojih ima u svim centrima za socijalni rad i domovima zdravlja.

Zoran Knezevic (AIM)