REAGOVANJA NA STUDENSTKE PROTESTE NA KOSOVU

Iako je od studentskih protesta, odrzanih u sest vecih gradova na Kosovu proslo nekoliko dana, reagovanja na sve ono sto se desavalo 1. oktobra ne jenjavaju. Njihovo organizovanje, razicita stajalista politickih subjekata oko toga da li treba da se oni organizuju ili da se odloze "za bolja vremena", nastojanja studenata da sacuvaju "nezavisnost" njihovog delovanja i na kraju, nasilna intervencija policije u rasturanju tih protesta, jos uvek zauzimaju prve stranice ovdasnje stampe na albanskom jeziku. Opsta ocena uglednijih pojedinaca na Kosovu, ali i vidjenijih albanskih politicara je da su ovi protesti, kao ni jedni do sada koji su se unazad nekoliko decenija organizovali, privukli veliku paznju domace i svetske javnosti. Na desetine stranih novinara, fotoaparata i kamera uglednih inostranih novina i radio i TV kuca zabelezili su i ovoga puta surovu intervenciju srpske policije. Ovoga puta proteste su posmatrali i mnogi predstavnici diplomatskih predstavnistava, da bi se svojim ocima uverili ko ce snositi "krivicu", ukoliko dodje do nereda, koji mogu destabilizovati mozda i ceo region.

Jos u toku istog dana, nakon brutalne intervencije policije, i vrlo slabih telefonskih veza, poslati su i prvi izvestaji "sa lica mesta". Nije bilo razlika u ocenama o upotrebi nasilja nad albanskim studentima, jer je jednodusno uperen prst na najodgovornije: Policiju - republicku vladu - Slobodana Milosevica.

Predsednistvo EU i SAD su u svom zajednickom Sopstenju u osudili upotrebu nasilja protiv mirnih protestanata na Kosovu i pozvali medjunarodnu zajednicu da im se pridruzi u osudi ove akcije. "I ovom povodom, kaze se dalje u ovom saopstenju "jos jednom ponavljamo poziv ministara clanica Kontakt grupe iz Njujorka upucenom Beogradu da uspostavi dijalog sa albanskim liderima na Kosovu". Glasnogovornik americkog Stejt departmenta James Foley prozivajuci vodjstvo u Beogradu i Milosevica odgovornim za postupke policije, pozvao je srpske zvanicnike da u potpunosti uvazavaju prava gradjana na mirna okupljanja, zapretivsi da "sve dok se bude nastavilo takvo ponasanje, nece biti nikakvog olaksanja spoljnjeg zida sankcija".

Slicno su reagovali i americki kongresmen Eliot Engel, koji je sa svojih 25 kolega poslao pismo americkom drzavnom sekretaru Medlin Olbrajt, zahtevajuci ne samo da se zadrze sankcije protiv Srbije, vec da se one i poostre, dok direktor biroa Stejt departmenta za juznu i srednju Evropu James Svogert, podseca da "SAD smatraju pitanje Kosova kao veoma vazno pitanje u odnosima sa Beogradom".

Vrlo brzo je reagovao i nemacki ministar inostranih poslova Klaus Kinkel, koji podvlaci da nasilno ponasanje protiv mirnih demonstranata predstavlja flangrantno gazenje elementarnih prava coveka. "Naredbodavci ove akcije snose veliku odgovornost za opasno pogorsanje situacije, koja je ionako veoma zategnuta na Kosovu", rekao je Kinkel upozoravajuci da je na Kosovu ugrozena stabilnost citavog regionai da "ono sto se tamo desava nije unutrasnje pitanje SRJ, vec je to pitanje citave Evrope".

Na Kosovu su takodje svi albanski politicki krugovi osudili napad palicama, suzavcem i vodenim topovima na studente koji zele kao i svi ostali na svetu, da pohadjaju nastavu po skolskim objektima, iz kojih su proterani pre sest godina. Protest je ocenjen kao "uspesan i sa velikim pozitivnim efektima". Prve reakcije i govore u prilog ovakvoj oceni, jer se barem za trenutka medjunarodna javnost "probudila", koja se kako isticu kosovski analiticari, nazalost budi samo posle velikih pokreta, koji se javljaju u liku velikih tragedija.

Protesti preko 25 hiljada albanskih studenata i njihovih profesora za potpredsednika Demokratskog saveza Kosova Hydajeta Hysenja predstavljaju "pocetak otvaranje novog poglavlja u istoriji Kosova" i novi izlaz za pravedno, stabilno i mirno resenje pitanja Kosova", a kao jedini argument kojim raspolaze Srbija navodi demonstriranje sile. Potpredsednik parlamentarne partije Kosova Bajram Kosumi istice: "Ovaj rezim i svaki dosadasnji srpski rezim, sa Albancima je komunicirao samo preko puscanih cevi ili preko druge sile, a to je dokazao i ovom prilikom. Ovim postupkom, beogradski rezim je javno dokazao da on nije zainteresovan za resenje ni jednog problema na Kosovu. Javno je dokazao da je i potpisivanje Sporazuma za vracanje skolskih objekata od strane Miloseviica bilo samo politicka farsa. Javno je dokazao da je ovaj rezim prisutan na Kosovu samo posredstvom sile i krvi".

Za najveci deo albanskih politicara, ali i stranih posmatraca, nasilna intervencija je dokazala da srpski rezim nije konsekventan ni u odnosu na svoje izjave, niti u odnosu na svoje stavove. Tako lider Parlamentarne partije Kosova Adem Demaci iznosi da je srpska Vlada pogazila svoje obecanje koje je dala stranim diplomatama, prilikom njihove posete Kosovu. U tom kontekstu pominje i obecanje zamenika nacelnika Kosovskog okruga Veljka Odalovica, koji je obecao u susretu sa evroamerickim diplomatama, da policija nece intervenisati ako protesti budu mirni. I lokalni list na srpskom jeziku "Jedinstvo", blizak vladajucem rezimu, u svom opsirnom izvestaju o dogadjanjima 1. oktobra, svoju javnost obavestava da su studenti navodno kamenicama gadjali pripadnike policije, pa kada su prevrsili svaku meru, oni su reagovali. Svoju verziju je imala i svetska agencija ROJTER, ciji je novinar, inace beogradjanin, u svom izvestaju napisao da je policija upozorila okupljenih oko 3 000 studenata da se razidju... Na pitanje zbog cega nije napisao istinu, zbog cega je njegova procena namerno minimizirana, on je odgovorio: "Nije vazno koliko je studenata bilo, svejedno da li ih je bilo 3 000 ili 30 hiljada...(!?) Svetske kamere su medjutim, zabelezile pravu atmosferu...

MUP Srbije je takodje izasao sa Saopstenjem za javnost u kojem se izmedju ostalog kaze da su "grupe studenata, bez svake sumnje, pod naredbom albanskog separatistickog vodjstva pokusale da organizuju studentske demonstracije neprijavljene kod odgovarajucih organa, demonstracije koje su posle javne opomene pripadnika MUP-a i u skladu sa Zakonom o javnom redu i miru i okupljanju gradjana rasturene". Srpska Vlada, pak ocenjuje da stuentske proteste "albanski separatisti zele da pred domacom i medjunarodnom javnoscu predstave kao proteste protiv navodnog gazenja ljudskih prava Albanaca na Kosovu, a posebno prava na obrazovanje. Ovim, kaze se u Saopstenju, nastoji se da se obmane javnost, posto je rec o separatistickoj orijentaciji za drzavu Kosovo i u skladu sa tim i za posebnim Univerzitetom. Ovo je osnovni motiv onih koji su inspirisali i podstakli organizovanje demonstracija", kaze se u Saopstenju srpske vlade, da bi se konstatovalo da je to i osnovni razlog neostvarivanja Sporazuma o normalizaciji albanskog obrazovanja na Kosovu. Takodje se upozorava da Srbija nikada nece dozvoliti postojanje posebne albanske drzave sa posebnim skolama i univerzitetom.

U prvi plan izgleda da ponovo stupa Sporazum o albanskom obrazovanju na Kosovu, koji su pre vise od godinu dana potpisali Slobodan Milosevic i Ibrahim Rugova. Upravo je ovaj Sporazum i pominjan kao sugestija dr. Rugove da se protesti odloze, jer, kako je on istakao "intenzivno se radi na njegovoj realizaciji". Iste tvrdenje su se mogle cuti i od strane evroamerickih ambasadora, dva dana pred proteste. Sef americke diplomatske misije u Beogradu Ricard Majls je izjavio da su "albanski studente upozoreni na tajming odrzavanja protesta, posto se oni ne desavaju u vakuumu, vec upravo u periodu izmedju dve izborna kruga u Srbiji. S druge strane, dodao je on, imamo i nastojanja Vincenca Palje za realizaciju Sporazuma o obrazovanju".

Zanimljivo je da su u velikom broju i u zanimljivom sastavu, dan pre protesta strane diplomate po prvi put boravili na Kosovu da bi upozorili studente da budu pazljivi, jer je situacija eksplozivna. Jan Sizo, ambasador Holandije, koji je u Pristini boravio u svojstvu predstavnika predsedavajuceg EU, izjavio da je studente upozorio da snose veliku odgovornost za dogadjaje koji mogu uslediti. U brifingu sa novinarima, strane diplomate su izrazile nadu da ipak nece doci do eskaliranja nasilja, "jer su oko ovog pitanja dobili obecanja od strane studenata da ce protesti biti mirni, a od srpskih lokalnih zvanicnika da policija nece intervenisati ako se ne budu krsili zakoni".

A njihovi prvi izvestaji su otprilike glasili: "Policija je intervenisala bez najave i nije bila isprovocirana od strane studenata"... Slicne stavove su imale i nepoliticke asocijacije u Srbiji, a ubrzo i neke politike partije, koje su osudile policijsko nasilje i podrzale albanske studente u njihovom pravu na skolovanje. Podrsku albanskim studentima dao je i Studentski politicki klub u Beogradu, koji su zbog toga bili ostro napadnuti od strane njihovih srpskih kolega sa pristinskog Univerziteta. "Iza zahteva za povratak u skolske objekte krije se zahtev za novom albanskom drzavom na ovim prostorima", obelodanili su ciljeve buduci akademski gradjani svojim beogradskim kolegama, sto je medju hronicarima kosovskih zbivanja prokomentarisano zabelezeno kao suprotstavljanje mladih Srba da se njihove kolege Albanci skoluju.

Studentski protesti su u medjuvremenu postali i predmet diskusija na unutaralbanskoj politickoj sceni, jer oni mogu da budu povod za nova politicka prestrojavanja. U tom duhu se primecuje hitrost politickih subjekata da pozdrave proteste, ocenjujuci ih uspesnim, ali i napadajuci jedni druge zbog, kako se kaze "opstrukcije". U vezi sa ovim se izjasnila i Nezavisna Unija studenata apelujuci na politicke subjekte da, kako se navodi, "prekinu zapoceto takmicenje ko ce biti glasniji u konstatacijama o uspehu protesta, jer su ti protesti u prvom redu studentski protesti i za studente", te se ne mogu tolerisati pokusaji profitiranja politickih subjekata, ali ni njihovo medjusobno razracuvanje preko ledja studenata. "Ovaj apel je neophodan i zbog cinjenice da postoji veliki nesklad u izjavama vecine politickih subjekata i pojedinaca pre i posle mirnih studentskih protesta", porucuju studenti svojim sunarodnicima.

Sve u svemu ni ovoga puta nisu izbegnute sumnje-

• da li je slucajno ili ne sto su se u isto vreme organizovali protesti u Beogradu i Pristini i sto je policija takodje brutalno reagovala. Lider Demokratske stranke Srbije Vojislav Kostunica tvrdi da je nasilje na Kosovu bilo alibi policiji za nasilje u Beogradu. Ovdasnji analiticari se pitaju, nije li Draskovic mogao da smenjuje gradonacelnika Zorana Djindjica posle drugog kruga izbora za predsednika Srbije? Nije li ovo bila provokacija, da se i u Beogradu reaguje izlaskom na ulice, kako bi se umanjilo interesovanje medija i medjunarodne javnosti za ono sto se desavalo na Kosovu? Na ovakva i slicna pitanja tesko je dobiti pravi odgovor.

AIM Pristina Besim ABAZI