ALBANSKO - SRPSKO ODMERAVANJE NA ULICAMA KOSOVA
Prvog oktobra, Kosovo i Pristina bili su pod nevidjenom policijskom opsadom, nezapamcenom poslednjih godina. Prethodnog dana bilo je dovrseno dovodjenje velikih policijskih snaga iz raznih delova Srbije. Cilj policijskih pojacanja bilo je sprecavanje javnog protesta albanskih studenata zakazan za prvi oktobar, prvi dan nove studentske nastavne godine. Pre toga, danima se na srpskoj i albanskoj strani stvarala atmosfera za, posle vise godina, prvo srpsko-albansko odmeravanje po ulicama kosovskih gradova. Govorilo se i o znacajnim povecanju policijskih transportnih sredstava za brze intervencije i blindiranih vozila za neposredno rasturanje demonstranata pa cak i o dodatnim velikim kolicinama suzavca, donetih na Kosovu za potrebe policije.
Posle najave studentskog protesta, unutar albanskog politickog spektra doslo je do ozbiljnih politickih zatezanja. Nezavisna unija albanskih studenata uspela je u tome da ostane po strani i da na kraju samostalno odluci, uprkos, uglavnom prikrivenih otpora, da prvog oktobra odrze javne proteste u cilju vracanja albanskih djaka i studenata u skolske i univerzitetske objekte, iz kojih su bili proterani pre vise od sest godina.
Posle obimnih priprema, uprkos raznih sumnji na albanskoj strani, prvo albansko - policijsko suocavanje posle ravno pet godina bilo je neminovno. Niko nije imao iluzija na cijoj je strani sila i niko nije sumnjao da na ovim prostorima upravo ona uredjuje i uskladjuje teznje ljudi i naroda. To ipak nije sprecilo studente da pokusaju jos jedanput i jos onoliko koliko bude bilo potrebno, da ostvare svoje ciljeve.
Tako se i dogodilo, prvog dana nove studentske skolske godine. Na hiljade pripadnika specijalnih jedinica policije, u punoj opremi i uz pomoc blindiranih i drugih vozila za razbijanje nepozeljnih okupljanja, rasturilo je oko podneva veliku masu protestanata i brojnih drugih manjih ili vecih grupa Albanaca po Pristini, koji su cekali da pozdrave ili da se prikljuce velikoj protestnoj povorci studenata.
Glavna masa studentskog protesta bila je okupljena oko sedista rektorata albanskog univerziteta u pristinskom naselju Velanija. Kako je bilo predvidjeno, u 1O sati i 3O minuta, rektor Ejup Statovci sa prorektorima i studentski lideri poveli su kolonu u obilazak glavnih univerzitetskih objekata iz koji su albanski djaci i studenti bili proterani pre vise godina. Dekani i nastavnici bili su na celu studenata svojih fakulteta. Studenti i studentkinje, obuceni u gornjem delu u belom, nosili su na desetine parola, bez politickih konotacija ispisanih na albanskom i engleskom jeziku.
Procenjivanje prisustva ljudi na ovakvim okupljanjima i na Kosovu je deo psiholosko - propagandnog rata, ali se ipak smatra da su albanski rektor i studentsko vodjstvo stali su na celo kolone pred 2O do 3O hiljada studenata, djaka i nastavnika. Oko studentsko - djacke kolone i duz puta kojim je krenula, kolonu je pozdravljala masa od 3O do 4O hiljada Albanaca. Medjutim, kolona se nije razvila ni kilometar, jer su njeni prvi redovi bili zaustavljeni na samom izlasku iz naselja Velanija. Oni su bilo blokirani sa svih strana od velikih snaga policije u punoj opremi. Atmosferu na zemlji dopunjavali su niski letovi policijskih helikoptera. U tim trenucima veca masa studenata nalazila se jos na polaznom mestu, sabijena u uzanim poprecnim ulicama oko sedista rektorata, cekajuci da se razvije kolona.
Odprilike jedan sat posle nemog stajanja, na jedan metar izmedju suprotstavljene kolone protestanata i prvog policijskog kordona, novinari su saznali da je policija navodno upozorila deo celne kolone da ce upotrebiti silu, ukoliko se masa dobrovoljno ne razidje. Sami celnici kolone i drugi ocevici tvrde da oni nisu bili upozoreni, nego je protiv njih iznenada bacen suzavac i upotrebljena sila. To se dogodilo oko l5 minuta pre podneva. Tom prilikom, prvi put na Kosovu, protiv albanskih demonstranata suzavac je bacen iz helikoptera. Demonstranti su poceli da beze po okolnim brdima, a rektor i neki clanovi studentskog rukovodtstva su uz batine odvedeni do policijskih automobila i uhapseni, da bi u toku istog dana bili oslobodjeni.
U najtezem polozaju, stesnjeni uzanim ulicama, nasla se studentska masa od oko 1O do 15 hiljada studenata i djaka, koja je cekala da se razvije u kolonu i nije imala nikakvog slobodnog prostora za bezanje. Ona je tri puta bila upozorena da se dobrovoljno rasturi ali, po odluci Glavnog organizacionog odbora demonstracija, u slucaju pripreme policije za napad, odnosno posle upozorenja, demonstranti su trebali da sednu. Neposredni ocevici, medju kojima i autor ovog teksta osetili su potresan prizor grobne tisine diciplinovane mase devojaka i mladica, koji sede cekajuci polagano priblizavanje, sa svih strana, metar po metar mozda do dve hiljade onih, koji su trebali da ih biju. To je verovatno bila najveca policijska koncentracija na jednom uzanom prostoru tokom jucerasnjih policijskih intervencija po Pristini. Zbog polozaja u kojem su se nasli, cekajuci da se ukljuce u protestnu kolonu, prve i najteze udarce primili su studenti Medicinskog fakulteta. U uzasnom metezu posle prvih suzavaca, palica i udaranja rukama i nogama, studenti i djaci su morali da preskacu zidove i ograde i od po vise metara visine. U tih desetak minuta demonstranti su se sklonili uglavnom u okolnim kucama. I pored, verovatno najvece brutalnosti, koja je uopste bila upotrebljena tokom prvog oktobra protiv okupljenih studenstkih masa, policija nije ulazila po privatnim kucama u kojima je bio sklonjen najveci broj studenata i djaka. Prilikom preskakanja, mnogi studenti su povredili noge, ruke i druge delove tela. Bilo je i iscasenja i mogucih preloma. Mnogi su se zalili na bolove od udaraca palicima i na osecaj mucnine, zbog udisanja suzavca. U ovom delu naselja Velanija u tim trenutcima u najtezem stanju bila je jedna studetkinja koja je dobila palicom po glavi. Od brojnih novinara, koji su, prirodno, najvise bili zainteresovani za dogadjanja ne pocetku kolone, sasvim slucajno, ovom brutalnom sudaru izmedju slepe sile i prkosa, zatim neopisivom haosu, neposredno su prisustvovala samo jos dva inostrana novinara.
Komandir specijalne jedinice koja je interevenisala u ovom delu naselja Velanija, uglavnom oko sedista rektorata, prilikom pregleda licnih i novinarskih dokumenata, rekao je da policiju ne interesuju studentske parole i zahtevi, nego postovanje reda i zakona i da je policija je morala da intervenise, jer ovo okupljanje nije bilo prijavljeno vlastima.
U cilju onemogucavanja pokusaja stvaranja protestnih povorki gradjana i srednjoskolaca, suzavac, palice i drugi oblici sile bili su upotrebljeni u svim delovima Pristine. Sve srednje skole odnosno zgrade u kojima pohadjaju nastavu albanski djaci jos tokom ranog prepodneva bile su blokirane jakim policijskim snaga. U nekima od njih policija je usla u skolske prostorije i upotrebila silu protiv djaka i nastavnika. Uprkos tome, po Pristini su se stalno stvarale manje ili vece povorke, koje je policija brutalnim intervencijama rasturala. Ovo neravnopravno odmeravanje sa policijom, po svim delovima Pristine trajalo je do ranih popodnevnih sati.
Odrzavanjem javnih protesta, svoju solidarnost sa studentima u Pristini iskazali su i studenti lokalnih fakulteta i visih skola, djaci i gradjani gotovo svih kosovskih gradova. Prema albanskim izvorima, najbrojnija su bila okupljanja u Gnjilanu i u Prizrenu. U svakom od ovih gradskih centara protestovalo do 1O hiljada Albanaca. Prema ovim izvorima, nasilje protiv demonstranata najvise je bilo upotrebljeno u Peci i u Djakovici. Tokom protesta, sve radnje ciji su vlasnici Albanci bile su zatvorene.
Prema prvim zbirnim informacijama, albanski izvori govore o oko 2OO povredjenih samo u Pristini. Medjutim, taj broj je sigurno bio mnogo veci. Samo u delu naselja Velanija, oko sedista rektorata, bilo je vise desetina povredjenih. Po broju povredjenih koji su lezali na sva tri sprata, jedna privatna kuca iznad sedista rektorata izgledala je gotovo kao prava bolnica.
Posle petogodisnjeg "mira" i brojnih unutaralbanskih politickih otpora, lideri albanskih studenata, ali ni politicari i analiticari nisu ni sanjali da ce odziv albanskih studenata, djaka i gradjana biti tako masovan. Takvim odzivom bile su izgleda iznenadjene i srpske vlasti, kao i njihovi zvanicni lokalni mediji. Oni i dalje govore o pokusajima demonstriranja "separatistista" cime se zeli stvoranje utiska u srpskoj javnosti, pre svega na Kosovu, da se radi o beznacajnim grupama albanskog stanovnistva...
AIM Pristina Fehim REXHEPI