U MAKEDONIJI SVI GOVORE O DIJALOGU - A DIJALOGA NEMA

AIM SKOPJE, 01.10.1997

Po drugi put u nepunih tri meseci, od 29 septembra do 1 oktobra, visoki Komesar o nacionalnim manjinama Organizacije za Evropksu bezbednost i saradnju, Maks van der Stul je poseto Makedoniju. Oba puta razlog njegove posete je bio povezan sa medjuetnickim odnosima koji su u ovom periodu spali na najnizi nivo od osamostaljivanja Makedonije pre 6 godina. Medjuetnickih kriza je bilo i ranije, i to sa krvavim posledicama, ali ono sto se desilo 9 jula u Gostivaru (grad sa albanskom vecinom u Zapadnoj Makedoniji), kad je troje etnickih Albanaca bilo ubijeno a stotine njih povredjeno ili uhapseno od strane makedonske policije, bezdrugo je oznacilo alarm za medjunarodnu zajednicu da je krajnje vreme da se ucini nesto konkretno ukoliko se ne seli jos jedna Bosna na jugu Balkana. Zajednicka ocena svih medjunarodnih posmatraca je bila da Makedoniji treba aktivniji dijalog medju razlicitim etnickim zajednicama, posebno medju Makedoncima i Albancima kao dve najvece zajednice koje zajedno cine preko 90 otsto stanovnistva Makedonije.

Ionako teska situacija na ovom planu je postala jos teza nakon lokalnih izbora koji su se odrzali krajem prosle godine i koji su izazvali znacajne promene politicke karte zemlje. Ovo je bilo jos znacajnije za medjuetnicke odnose zbog velikih promena u delu politicke karte koju "pokrivaju" partije iz albanskog politickog kampa. Relativna pobeda opozicije, Demokratske partije Albanaca (DPA) nad Partijom demokratskog prosperiteta koja ucestvuje u vladinoj koaliciji, iako samo relativna i iako na lokalnom nivou, izazvala je znacajne efekte na planu medjuetnickog dijaloga koji je i pre toga bio skoro zamreo. Bledi, ili "reda radi", pokusaji da se orgnaizira dijalog izmedju "novih pretstavnika" Albanaca i Makedonske vlade redovno su zavrsavani neuspehom, a vrhunac ove situacije je dostignut 9-tog jula u Gostivaru.

Najnovija poseta Visokog Komesaara OEBS o nacionalnim manjinama, u prvom redu je bila posvecena pokusajima da se obnovi medjuetnicki dijalog za koji makedonska vlada vise nije tako zainteresirana kao u vremenu kada jos nije bila primljena u medjunarodnim prganizacijama. Sa druge strane, izgledi za dijalog su bili jos skuceniji zbog insistiranja DPA o dijalogu koji bi kao krajnji cilj imao "istorisjki dogovor" medju Makedoncima i Albancima o buducnosti Makedonije i posebno o odnosima dve zajednice. Van der Stul je trebao pomoci o deblokiranju ovog procesa, odnosno zapocinjanju dijaloga, pri cemu nijedna strana se ne bi osetila prisiljenom na nesto sto u principu ne prihvata. Nakon mnogih susreta sa svim relevantnim politickim partijama u zemlji i sa pretstavnicima vlade, Van der Stul je izjavio da su "sve vrste dijaloga moguce i vazne", pritom ne precizirajuci da li se to odnosi na direktan dijalog, koji bi vlada verovatno i prihvatila, ili na dijalog sa prisustvom trece strane koji vise odgovara Albancima zbog garancije da to sto bi se eventualno dogovorilo, stvarno bi se i ostvarilo.

Najironicnije od svega je to sto iako maltene svi govore o dijalogu kao neophodnost za stabilnost zemlje, prave spremnosti za dijalog prakticno ne postoji. Uslovno receno obe strane, Makedonci i Albanci, za sada izgleda da su prilicno daleko od toga da se otkazu od nekog stava, ili makar da pokazu spremnost da se eventualno otkazu od neke svoje pozicije, koje su razlog sporova.

Ali ono sto izgleda bitnije od svega jeste cinjenica da se u nedostatku pravog dijaloga medjuetnicki odnosi zalaze u sve dublju krizu i samo je pitanje vremena kada ce postati moguce racunati na miran dijalog. Pitanje Tetovskog Univreziteta na albanskom jeziku, koje je bilo razlog za frontalni sukob makedonske policije sa Albancima, kao i za ubistvo jednog gradjanina albanske etnicke pripadnosti, i dalje stoji nereseno. Stotine madih ljudi ce uskoro dobiti prve univerzitetske diplome, a niko ne zna sta ce biti sa njima. "Dijalog" po ovom pitanju je poceo u Parlamentu kada je (neuspesmo) zapocela i zavrsila prva faza rasprave o izgledu buduceg zakona o visokom obrazovanju. Prema tome kako su ga Makedonci zamislili, ovaj zakon ne bi mogao da resi pitanje Tetovskog Univerziteta ni po osnovu privatne institucije. Pitanje nacionalnih simbola koje je bilo razlog ubistva troje etnickih Albanaca, izgleda skoro isto tako daleko od svog resenja kao i pre donosenja zakona o upotrebi tih simbola. O trecem krupnom pitanju, o sluzbenoj upotrebi albanskog jezika, dijalog prakticno nije ni zapoceo. Stvar je "zapela" kod pravilnika o radu Parlamenta koji uredjuje i pitanje upotrebe jezika. Poslanici makedonske etnicke pripadnosti odbijaju svaku pomisao da se u novom "pluralnom" pravilniku uvede i pravo upotrebe labnskog jezika, iako je albanski bio u sluzbenoj upotrebi za vreme jednopartijskog parlamenta. Sa druge strane, poslanici albanske etnicke pripadnosti, bez obzira da li pripadaju opoziciji ili poziciji, najavljuju da ce napustiti parlament ukoliko se u novom pravilniku ne uvede i pravo na upotrebu albanskog jezika. Ova "pat-pozicija" u stavovima je osnovni razlog sto makedonski parlament jos uvek nema novi pravilnik.

Odlaganje spomenutog dijaloga za koji se svi navodno "zalazu", bez sumnje pretstavlja najbolju "hranu" za razvijanje potencijalnih zarista medjuetnickih sukoba. O ozbiljnosti medjuetnickih tenzija je posvedocio i Komesar OEBS-a koji je domacim medjijima izjavio da su medjuetnicki odnosi "od izvanredne vaznosti za ovu zemlju", istovremeno konstatirajuci da je bilo jasnih "indikacija o netoleranciji sa obe strane, zbog cega mi je zao". On je ipak pokusao utesiti domacine tvrdnjo da "ja takodje znam da veliki broj Makedonaca i Albanaca zele dobre odnose i nadam se da ce oni samo postici da ostvare dobru atmosferu izmedju dve etnicke zajednice".

Ali kako sada stvari stoje, uzimajuci u obzir i mentalni sklop ljudi o kojima je rec, tesko da se moze ocekivati da ce "oni sami postici da ostvare dobru atmosferu". Ovo tim teze nakon svega onoga sto se dogadjalo zadnjih meseci, pocevsi od demonstracija makedonskih studenata protiv nastave na albsnkom jeziku u martu ove godine, pa sve do tragicnih dogadjaja oko albanske zastave. Nema sumnje da ovoj atmosferi uveliko doprinosi i drasticna kazna za gradonacalnika Gostivara Rufija Osmanija (13 godina i 8 meseci), prakticno zbog njegove politicke delatnosti.

Visoki Komesar je zavrsio svoju trodnevnu posetu prakticno bez konkretnih rezultata u smislu ponovnog uspostavljanja medjuetnickog dijaloga sa posredstvom tece strane, koji je bio prekinut istovremeno sa prestankom mandata Medjunarodne konferencije o bivsoj Jugoslaviji koju je vodio nemacki ambasador Gert Ahrens. Prema onome sto su izjavili sugovornici Van der Stula u Makedoniji, postoji mogucnost da on organizira jedan okrugli sto na kome bi se raspravljalo prvenstveno o nacinu ozivljavanja medjuetnickog dijaloga. No, na ovom planu ce najvazniji biti stav vlade koja pitanje dijaloga, cini se, dozivljava i kao svojevrsno otkazivanje od dela svojih ingerencija, pa cak i kao svojevrsno priznanje da je nesto pogresila.

AIM SKOPJE IBRAHIM MEHMETI