POZICIJA GLIGOROVA DVE GODINE NAKON ATENTATA

AIM, Skopje, 02.10.1997

Kada je sredinom '89 i nakon prvih pluralistickih izbora na pocetku '90 polako, ali sigurno dolazio na ceone pozicije u Makedoniji, koja je tada bila jos socijalisticka republika, Kiro Gligorov je zaista imao teske momente. Njegovim izboru u prvom pluralistickom parlamentu prethodila su dugotrajna i mucna medjusartiska pazarenja oko podele vlasti, pri cemu bilo je i "igara" o njegovom otstranjivanju, cak iz partije ciji je kandidat bio. U Sobranju, koje po sastavu ideoloski mu nije odgovaralo (najveci broj mesta imala je VMRO-DPMNE, koja je tada prakticirala nacionalizam, a i poslanici u gotovo jedinoj PDP nisu bili po volji reformisanih komunistima ciji je kandidat bio), potrebnu dvotretinsku vecinu dobio je u drugom po redu glasanju. Kao predsednik probio je sve ustavne rokove za dodeljivanje mandata za formiranje vlade. Smislio je formulu "eksperstke vlade" na celo sa akademikom Nikolom Kljusevim, kao kompromis medju snage VMRO-DPMNE u parlamentu (38 mesta) i odbijanja njihovih oponenata iz SKM-PDP i liberala da udju u "vmrovskoj" vladi. Nakon toga sve je islo njemu u prilog. Uspeo je da marganilizira svog potpredsednika (Ljupco Georgievkog, lider VMRO-DPMNE) i njegovu partiju, glavnu albansku partiju je uvukao u jalove javno-tajne pregovore oko zahteva Albanaca. Polako je preuzeo u svoje ruke mnogo vise vlasti no sto mu ustavom pripada. U procesu setanja po titovim rezidencijama u SFRJ, oni koji su bili za njeno spasavanje, stvorio je imidj razumnog politicara sa prihvatljivim stavovima. Unutar drzave koja se radjala, popularnost mu se podizala, pa je lako za sebe preuzeo zasluge za referendum i tiho sticanje nezavisnoti, da bi se zatim mirno razdruzio sa JNA. I u nevoljama oko medjunarodnog priznavanja Republike Makedonije, po starta od nule, rejting Gligorova je bio sve visi. Vrh svoje popularnosti i autoriteta doziveo je u kampanji za predsednika i parlamentarne izbore krajem 1994 godine. Na zadnjem mitingu, rastreperenim glasom pozvao je birace da ga ne ostavljaju samog i da glasaju za koaliciju Savez za Makedoniju. Koalicija je dobila apsolutnu vecinu u parlamentu, koristeci i "marifetluke" na izborima, koje je opozicija nazvala izbornom kradjom (zbog toga se povukla od drugog kruga), ali i krijuci se iza povoljnih ocena stranih posmatraca koji su bili impresionirani njegovom "mudrom politikom" u "oazi mira". Imajuci u vidu kvalitet odnosa koalicionih partnera i izabranih bilo je jasno da je Gligorov preuzeo ulogu lokomotive koja vuce pretezak teret, pa po zakonima fizike bilo je jasno da ce kad-tad "zaribati". Brzo i sumljivo preglasavanje za pobednika u prvom krugu predsednickih izbora, bio je prvi znak pucanja njegove harizme.

Konsultacije za sastav nove vlade ovog puta nisu prekoracile ustavni rok, ali objavljivanje liste izabranika premiera i samo glasanje u parlemntu, pri cemu su se liberali, kao koalicioni partneri, usli u vladu, ali nisu glasali sa izborom ostalih ministara, pokazalo je da je "kisobran" Gligorov nedovoljan da pokrije netrpeljivost dve glavne partije na vlasti. Nesuglasice su se prenele i u vladi i u parlamentu, Gligorov je nekako uspevao da ih kontrilira i smiruje.

Razilazenje je doslo nakon atentata. Formalni povod su bile optuzbe na racun tadasnjeg ministra unutrasnjih poslova Frckovskog (od njegovog koncepta transformacije MUP-a do nezadovoljstva rezultatima istrage oko atentata) i koncepta privatizacije ministra Miljovskog, s jedne strane, i optuzbi na racun predsednika parlamenta, lidera liberala Andova, da je pozurio da zauzme mesto Gligorova, dok se on oporavljao od atentata, s druge.

Gligorob nije svatio da "mladi mangupi" koje je doveo na vlast vise ne racunaju na njega. Poruka mu je jasno poslata i pre formalnog raspada koalicije. Frckovski je u partiskom glasilu SDSM izjavio: "Treba izbeci proektiranje politickog sistema u odnosu na istorisku ulogu ili istorisku licnost, kakva sto je Predsednik Republike. Ta pozicija i taj period u nasoj istoriji ostace kao jedinstvemi" da bi poentirao - "vazno je da sve druge institucije fukcioniraju u okvirima ustavnih kompentencija".

Javni apeli Gligorova u nekoliko navrata da se ocuva Savez za Makedoniju nisu uslisani. Liberali su izjureni iz vlasti, onako kako je to premijer Crvenkovski u intervjuu nedeljniku "Puls" najavio ranije, a njegov ministar Frckovski "teoretski" obrazlozio u istom listu. Sveze izabrani ministra unutrasnjih poslova Cokrevski, opet u "Pulsu", otisao je najdalje. Porucio je predsedniku da je velika opasnost da se drzava koncipira na licnostima, na nasledju: "Smatram da predsednik sada treba smireno da obavlja svoju funkciju, ne bojeci se toga da se mlada grupa osamostaljuje".

Bilo je jasno da je "mlada grupa" uspela jednim udarcem da se oslobodi liberala, ali i da na stranu ostavi predsednika republike. Njemu je bila namenjena uloga kraljice kraljice Elizabete. Bio je prisutan u javnosti, pojavljuci se bukvalno svugde, pojavile su se i vesti o njegovom "emotivnom" ponasanju, koje je povezivano sa pogorsanjem njegovog zdravstvenog stanja. "Stari lisac" konacno je morao priznati svoj poraz i da pridje onima koji drze vlast. Predsednik svih gradjana, kako je sebe od pocetka definirao i pre toga je izgubio nalklonost simpatizera najvecih opozicionih partija, ali i albanskih partija, koje su postale krajnje sumljicavi u odnosu na njegove stavove o njima. Gligorov se sveo na predsednika gradjana SDSM. Posetio je kamp mladih SDSM i javnosti obznanio da je njihov covek. U svojim retkim osvrtima o tome dokle se stiglo varirao je teze i konstatacije koje je naveo u svom inaguralnom govoru u parlamentu nakon izbora. O Makedoniji koja je stekla nezavisnost mirnim putem i nije dozvolila sirenje rata na jugu Balkana, sto nije dozvolila ekstremnom nacionalizmu da uzme stvari pod svoje, da je provela ekonomske reforme uprkos sankcijama i blokadama, sto je ostala dosledna razvoju demokratije, civilnog drustva i pravne drzave, evropskoj integraciji...Gotovo je neozbiljno da se reci Gligorova porede sa realnoscu.

Sacuvanje mira, prezivljavanje u uslovima blokade su istoriske cinjenice. Unutracnji medjuetnicki odnosi ili "suzivot" pretvorio se u prah bas zaslugom njegovih promotora (sam Gligorov je u nedavnim intervjuima je jasno izrekao svoj stva da albanske partije rade na otcepljenju zapadne Makedonije i ujednjenju u Veliku Albaniju; dok je Aliti Predsednik PDP, koja je u koaliciji, odavno izjavio da Gligorov smatra da su svi Albanci nacionalisti). Ekvidistanca u odnosima sa susedima moze se smatrati uspesna samo ako se pod ovim terminom podrazumevaju jednako losi odnosi sa svim susedima, stoga ironicno zvuci predlog makedonskog predsednika za donosenje rezolucije u OON o balkanskoj saradnji. O ekonomskim reformama i ulasku Makedonije u NATO i Evropskiu uniju i da ne govorimo. Ocito namere i zelje su pretvorene u ostvarene ciljeve, realnost...

Gligorovu su preostale putovanja po inostranstvu, intervjui stranim medijima i "estrdani" nastupi kuci. Posete Kini i SAD, kao i najavljena Rusiji, jesu znacajne, ali se na kraju svode na cisti protokol. Intervjui stranim medijima, postali su nacin na koji Gligorov salje poruke kuci, pa tako makedonska javnost saznaje, recimo, o srpskim teritorijalnim zahtevima u odredjivanju granica. Ako je stvar stigla dotle da predsednk republike nema mogucnost da svoje stavove iznose kuci, onda nije ni cudo sto Gligorov ucestvuje na otvaranju "Mekdonaldsa" u Makedoniji, kojeg su drzavni mediji pretstavili maltene kao jos jedan uspeh diplomatije - ulazak Makedonije u "Mekdonalds". Ili pustanje gasovoda u pogon. Ironija je u tome da nakon javnog kusanja hamburgera i pritiska na kopcu, obe "radne pobede" zatvorene: "mekdonalds" nekoliko dana zbog "divog" zaposlavanja 138 radnika, gasovod naprosto zbog toga sto jos uvek nema firmu koja ce s njim upravljati.

Nedavno je radio "Slobodna Evropa" objavilo komentar o navodnim neslaganjima na relaciji predsednik Gligorov premijer Crvenkovski. Pre toga slicne informacije prenero je i grcki pecat.

Izvor ovih spkeulacija su glasine da su odnosi zahladjeni, da s jedne strane Gligorov nije zadovoljna svojim statusom, ali i cistkom takozvane "intelektualne struje" u nedavnoj rekonstrukciji vlade, s druge strane nezadovoljstvo premijera i SDSM time da Gligorov ne izlazi u javnosti cesto podrskom njihovih poteza. Ukoliko ima istine u svemu tome, Gligorov se nalazi pred novim iskusenjem: da ono sto je ostalo od njegovog autoriteta i popularnosti potrosi na iducim parlamentarnim izborima, bili oni vanredni, kako opozicija zahteva, ili redovni, kako stoji u ustavu ili da "vrati" onima koji su ga detronizirali i mirno otsluzi mandat do 1998 godine. Sto god odradio, rezultat je ist.

 Dve godine nakon atentata gotovo sa sigurnoscu se moze reci:

Gligorov je preziveo atentata sto je pravo (medicinsko) cudo, ali nakon eksplozije automobila-bombe na ulici Marsala Tita pred skopskom hotelom "Bristol" prakticki je politicki mrtav.

AIM SKOPJE ISO RUSI