POPIS NESRECE

Beograd Sep 28, 1997

Ucinak desetogodisnje vladavine Slobodana Milosevica

Mogu li se rat, raskoli i sukobi, izbeglice, hiperinflacija, ruiniranje instutucija, profesija i staleza, nezaposlenost i siromastvo iscupati iz konteksta jednodecenijske vladavine Slobodana Milosevica. Duh Osme sednice jos se vije Srbijom

AIM, BEOGRAD, 28. 9. 1997.

Na desetogodisnjicu cuvene Osme sednice nekadasnjeg Centralnog komiteta SK Srbije, od koje se ovde, inace, racuna vreme vladavine Slobodana Milosevica umesno je, iako crta ispod racuna jos ne moze da se podvuce, postaviti pitanje ucinka tog razdoblja i vladavine S. Milosevica. Na to i svako drugo pitanje u Srbiji se, i kad nije zahvacena izbornom groznicom, neminovno dobijaju dva krajnje polarizovana odgovora: jedan obavezno pozitivan, drugi neizostavno negativan. Srbija pocetno podeljena na "stambolicevce" i "milosevicevce", kasnije na poziciju i opoziciju ili na pristalice rezima i njegove protivnike, jos se nije pribrala i sastavila.

Analiticari Milosevicevog lika i dela skloni su tvrdnji da je pre deset godina, u stvari, ustolicen model vladavine zasnovan na permanentnim sukobima, obracunima, zavadama i raskolima koji su u prvo vreme uzdrmali Srbiju a nesto kasnije skupo kostali i zemlju koja se nekad zvala Jugoslavija, a raspala se voljom komunisticke elite, kojoj naravno, pripada i Milosevic.

Takav model vlasti morao je kao "tekovinu" imati raspad zemlje, rat, izbeglice, zatrpavanje manje muke vecom i lecenje jedne rane otvaranjem druge, uvek neizlecivije i teze. Mnogi su tu klicu rata pronasli jos u vreme dok se cinilo da Milosevic "brani" Jugoslaviju, kada je, dakle, na Gazimestanu izgovorio jednu od svojih najcuvenijih recenica: "Ako ne znamo da radimo, umemo da se bijemo".

I naravno, bili smo se. Ovencan slavom mirotvorca, posle Dejtona, on pokusava ne samo da nam kaze da se nismo tukli i da on sa tom tucom nema nikakve veze: Milosevic nas ubedjuje da u svemu tome, takoreci, nismo ucestvovali, jer jedino tako moze da objasni poraz sopstvene politike. Na zalost, rat od koga Milosevic zeli da pobegne posejao je toliko tragicnih dokaza da bi svaki covek koji drzi do stvarnosti morao da pomene milione raskucenih ljudi, stotine hiljada izbeglica koji su u Srbiju stizali u kolonama, a koje ovde zvanicno, u ime vlasti nije imao ko da primi ili im da neko objasnjenje.

Duh Osme sednice uspeo je da prokrci sebi put i opstane zahvaljujuci novoj praksi disciplinovanja medija, koji su postali prva poluga na Milosevicevom putu ka vrhuncu vlasti i ratnim pohodima. Prednjacila je "Politika", a tek nesto kasnije i zvanicna televizija i radio. Sve Miloseviceve revolucije nekad "jogurt" a nekad "antibirokratske" uvek su bile dobro pokrivene medijima koji su ga predstavljali kao borca "za pravu stvar".

Milosevicevo ratovanje donelo je Srbiji sankcije i hiperinflaciju, ovo poslednje kao svojevrsno cudo, cije su razmere i visina nepoznati savremenom svetu, da bi pokazao svojim podanicima svu nadmoc nad njima, vladar je umeo da ih prvo gurne u nevolju a zatim da ih spasava. Tako je bilo sa ratom, tako je bilo i sa hiperinflacijom, ali nije tako bilo recimo sa "hraniteljicom srpstva" cuvenom bankarkom Dafinom ili gazda Jezdom, sa starom i novom dinarskom i deviznom stednjom zbog koje su Milosevicevi glasaci bukvalno spali na prosjacki stap. Razorne posledice srpskih spasitelja koje je mogao da proizvede samo duh Osme sednice i vladar koji se stalno krece linijom "ili-ili", ostaju za buducnost, kao i pitanje koliko ce trajati vladavina coveka o kome vecina naroda zna da im je podvalio, cak i njihovim unucima, ali jos nisu spremni da mu zbog toga odreknu ljubav.

U poslednjoj deceniji u Srbiji je stradalo sve sto je rezim S. Milosevica mogao da upotrebi ili odbaci. Poneke institucije, profesije i pojedinci i vise od toga: rezim ih je obrukao i stavio na stub srama. Ponesto je stradalo i u borbi za samoodrzanje. Danas u Srbiji ne funkcionise ni jedna institucija sistema, nema profesije koja nije bacena na kolena, nema drustveog staleza koji je ostao na nogama.

Svejedno sto mu rezimski mediji uporno podmecu ogledalo u kome treba i zeli da se ogledne kao najbolji i najuspesniji vladar i sto njegovi kadrovi u horu govore o takoreci svetskim uspesima domace ekonomije - privreda je na izdisaju, narod u bedi a reforme ima samo na TV. Neprocenjivi ucinak Miloseviceve vladavine, osim stotina hiljada maldih i skolovanih ljudi koji su iz zemlje pobegli od rata, uvodjenja kriminala na velika vrata cak i u drzavne institucije, jeste armija od osam stotina hiljada nezaposlenih, jos priblizno toliko fiktivno zaposlenih koji se vode da rade, a u stvari nemaju sta da rade.

U pocetnoj fazi je izgledalo da se zemlji kojoj se "dogodio narod" dogodio i vodja koji nije bio, kao u prici, pola riba pola devojka, ali je hteo da pokaze da se u jednoj licnosti mogu spojiti komunista i cetnik: istovremeno je branio komunizam i pothranjivao i rabio nacionalizam. Covek koji je ponizio i uvredio sopstveni narod, izolacijom, ratom i bedom, i dalje vlada Srbijom a sada i Jugoslavijom. Sva predvidjanja pred nedavno odrzane izbore govorila su u prilog Milosevicu. Tako je to u Srbiji: jednom "zgazeni" narod mozes da gazis koliko hoces, ili bar do neke nove Osme sednice.

Biserka Matic (AIM)