ZLOCIN I KAZNA

Postizborna Srbija

AIM, BEOGRAD, 27. 9. 1997.

Predsednicki i parlamentarni izbori u Srbiji, odrzani dvadeset i prvog septembra, pokazali su da je vecina birackog tela i dalje nespremna za sustinske politicke i ekonomske promene, i da zazire od jasnog odbacivanja konzervativne i nacionalisticke - ili mozda tacnije: izolacionisticke - sustine rezima. Ovaj "defetisticki" izolacionizam samo je druga strana dojucerasnje ekspanzionisticke euforije: ako je bizarni "svesrpski" projekat sa granicama na liniji Karlobag - Ogulin - Karlovac - Virovitica doziveo neslavan krah, preostaje samo povlacenje u sebe i lizanje rana. Zato se osetan pad podrske socijalistima, veliki prodor radikala i nesumnjiv brodolom demokratske opozicije, mogu protumaciti kao svojevrsno izbegavanje katarze i suocavanja sa uzrocima i posledicama dosadasnje pogubne politike. Izbor radikalizma je, utoliko, opredeljivanje za jos hrabrije i brze stupanje na put neminovne propasti, pa sta kosta da kosta.

Situacija demokratske opozicije u novonastalom zamesateljstvu je krajnje neugodna. Moze se reci da su ove izbore izgubili i oni koji su na njima sudelovali, i oni koji nisu! Srpski pokret obnove krenuo je poletno u predizbornu kampanju, s ociglednim uverenjem njegovih celnika da je gradjanska Srbija zimus tri meseca demonstrirala samo zato da bi njima udelila i glas, i cast i vlast. Predsednik ove stranke, i harizmaticni lider srpskih neomonarhista - ma sta to znacilo - Vuk Draskovic pompezno je posetio Slobodana Milosevica neposredno nakon stupanja ovog potonjeg na duznost predsednika Savezne Republike Jugoslavije; tom prilikom su, kako je cvrsto i nepokolebljivo verovao Draskovic, bili dogovoreni (!) fer i casni izborni uslovi, objektivnost drzavnih medija i slicno.

Zato je SPO pristao na izlazak na izbore, pocepavsi i bitno oslabivsi "antiizborni blok" vecine ostalih stranaka sireg politickog centra. Ova stranka je zatim krenula u silovitu predizbornu kampanju, u kojoj su koristena sva zamisliva sredstva modernog i manje modernog politickog marketinga: Draskovic je sa svitom cepao cipele obilazeci Srbiju uzduz i popreko i drzeci solidno posecene predizborne mitinge; gradovi Srbije bili su prelepljeni bezbrojnim plakatima sa Draskovievim likom i porukom "Jedan za sve"; U Beogradu su postavljeni ogromni svetleci panoi jedne privatne marketinske agencije sa istim sadrzajem, a bili su angazovani cak i nocni cuvari oko tih panoa, da ne bi neko iz politicke konkurencije, ili prosto neki urbani veseljak, ucinio ono sto se s takvim "poternicama" obicno radi: docrtavao brkove ili bradu (to za Draskovica ne vredi), satanske roscice, povez preko oka, zacrnjivao zube, "instalirao" madeze, stavljao nausnice, crtao kukaste krstove, petokrake i slicno... Razbaruseni predsednik SPO je cak pristao i da znatno skrati kosu i bradu, ne bi li tako bar koliko-toliko licio na obicnog, konvencionalnog politicara, a istovremeno zadrzao one koji ga vole zbog njegovog uobicajenog drzanja i stila. Pala su i velika obecanja iz Draskovicevih usta o "prolecu koje ce u Srbiji nastupiti u noci sa 21. na 22. septembar", ali ocigledno da je Srbija ovaj put, za promenu, odlucila da ne bude mimo sveta, tako da cemo ipak imati jesen...

Od gromopucateljne retorike Srpskog pokreta obnove ostalo je veoma malo vec u noci posle zatvaranja biralista, tako da je izborni stab vec nesto posle ponoci zamolio prisutne novinare da odu kucama i odmore se, a sutra ce sve biti mnogo jasnije... Ni u sedistu vladajuce SPS nije bilo mnogo veselije, iako se portparol te stranke Ivica Dacicc stameno trudio da barem sebe i jos po nekog ubedi da su ta stranka i njeni koalicioni partneri sa zajednicke liste (Jugoslovenska levica i Nova Demokratija) zabelezili nezapamcen uspeh, iako je bilo jasno da su daleko od zacrtanih ciljeva: predsednicki kandat Zoran Lilic bio je jako daleko od pobede u prvom krugu, a koalicionoj listi nedostaje cak 16 mandata za skupstinsku vecinu; to znaci da ce morati, po svoj prilici, da deli vlast sa jednom od dve velike opozicione stranke, sto bi znacilo znatne ustupke. Ipak, nema sumnje da nakon ovih i ovakvih izbora rezimu jedina prava i neposredna opasnost preti od Srpske radikalne stranke Vojislava Seselja, a da je demokratska opozicija potucena do nogu. Ozbiljni analiticari tvrde da se SPO nikada nece oporaviti od ovako brzopletog uletanja na unapred izgubljene izbore, sto zvuci realno mada su iznenadjenja moguca - a sa mnogo vise pouzdanja se moze konstatovati da su drzavnicke ambicije Vuka Draskovica definitivno zapecacene.

Demokratska stranka i ostale partije "antiizbornog bloka" nisu, po svoj prilici, profitirale iz ovog neuspeha SPO, jer je i njihov bojkot takodje bio neuspeo, bar ako se kao kriterijum uzme broj biraca koji su se pojavili na glasackim mestima. Ako legitimnost ovih izbora ne bude ni spolja ni iznutra ozbiljno dovedena u pitanje, ove stranke ce zadugo ostati tek vanparlamentarna opozicija, sto znaci prakticnu marginalizaciju i svodjenje na disidentske debatne klubove, iz kojih su, uostalom, njihovi lideri i usli u stranacku politiku, kada je Srbija krenula u visestranacje. Tako se, dakle, doslo do paradoksalnog stanja gotovo sveopsteg politickog gubitnistva, u kojem su samo ekstremisticka Srpska radikalna stranka i njen lider, nasilan i plitak ali beskrajno vest demagog Vojislav Seselj, dobili mnogo vise nego sto su imali, i u ovom trenutku drze kljuceve vlasti u Srbiji. Petog oktobra odigrava se drugi krug izbora, i nikoga ne bi trebalo da iznenadi ako elokventni Seselj pobedi, najblaze receno, neubedljivog Zorana Lilica, politicku "punjenu pticu" ciji je jedini zadatak da bude formalni gubernator Srbije u ime pravog Gazde - Slobodana Milosevica.

Dremokratska opozicija svih boja i varijanti prokockala je jos zimus ili proletos svoju istorijsku sansu da porazi rezim Slobodana Milosevica, i sada ispasta zbog tog greha; nalazeci se na kolenima, oni pronalaze snage jos jedino za medjusobno ogovaranje, optuzivanje i saplitanje, u kojem ce novu epizodu i "visi kvalitet" oznaciti gotovo sigurno smenjivanje demokratskih gradonacelnika Beograda i Nisa Zorana Djindjica i Zorana Zivkovica od strane nove neformalne odbornicke koalicije SPS-SPO-(SRS)! Demokrate ce, pak, "zestoko uzvratiti" lobiranjem za smenu SPO-ovskog gradonacelnika Novog Sada, i tako u nedogled, sve na radost i u korist socijalista i radikala.

Istorija nas uci da se kobne politicke greske i propusti skupo naplacuju i okajavaju godinama, pa i decenijama; fudbal nas uci da posle propustene stopostotne prilike obicno sledi kazna u vidu primanja "dunsterskog" gola. Lideri srpske demokratske opozicije ocigledno niti poznaju istoriju, niti gledaju fudbal.

Teofil Pancic (AIM)