AKTIVIRAN PRISTINSKI KORZO

Na Kosovu je izgleda na pomolu novo albansko-srpsko zatezanje. Neposredan uzrok je najava Nezavisne unije albanskih studenata da ce pocetkom nove akademske skolske godine organizovati javne proteste ciji je cilj vracanje albanskih djaka i studenata u skolske i univerzitetske objekte.

Prvi, izrazitiji znaci obostrane javne nervoze i odmeravanja ispoljavaju se tokom druge polovine septembra na pristinskom korzou. Na tom malom prostoru glavne pristinske ulice, vec vise dana se vodi svojevrstan psiholoski rat izmedju pojacanih policijskih patrola i mladih Albanaca, koji su se posle vise godina "pauze", ponovo vratili staroj navici - vecernjim setnjama na glavnoj gradskoj ulici.

Pristinski korzo bio je jedan od najobjektivnijih poluprikrivenih pokazatelja izvesnih aspekata srpsko - albanskih odnosa i u vremenima kada su se ti odnosi (na izgled) prikazivali kao normalni i dobri.Medjutim i tada, daleko pre l981.godine, jednom stranom ulice u vecernjim satima setali su se Albanci, drugom stranom Srbi, a po sredini setala se kolona ljudi uglavnom mesovitog nacionalnog sastava. To su znali svi, i politicari, ali o tome se javno nije govorilo. Tako se nastavilo negde do l991.godine. U to vreme Albanci su se odrekli tradicionalne vecernje setnje glavnom gradskom ulicom zbog cestih policijskih intervencija protiv svakog, pa i najmanjeg okupljanja Albanaca. Tako je za Albance tradicionalni gradski korzo postao "srpski korzo". Medjutim, pre bi se moglo reci da je zbog malobrojnosti srpskih setaca u Pristini pocela zapravo da se gasi jedna visedecenijska tradicija vecernjeg zivota gradova u ovom delu Evrope.

Od polovine septembra ove godine, gotovo jednako masovno kao odprilike pre sest godina, uglavnom mladi Albanci, ali i drugi, ponovo su u vecernjim casovima preplavili glavnu pristinsku ulicu odnosno nekadasnji korzo. Nekadasnji, jer jos nije jasno da li to znaci prosto ozivljavanje jedne stare tradicije. Masovne vecernje setnje obnovljene su na poziv studentskih organizacija fakulteta paralelnog albanskog univerziteta. Oni tom pozivu ne pridaju nikakvu politicku vaznost, niti ga vezuju za najavljene javne albanske proteste. Medjutim, albanski analiticari i mnogi setaci smatraju da je povratak mladih Albanaca na prostoru nekadasnjeg gradskog korzoa znacajna manifestacija "probe" pred pocetak javnih protesta. Analiticari procenjuju da organizacija albanskih studenata na taj nacin proverava brojcano prisustvo studenata i mladih u Pristini, njihovu volju i uticaj organizacije na studente i omladinu, ali i na druge slojeve albanske populacije.

Srpske vlasti nisu se dosada zvanicno oglasavale povodom priprema i eventualnih demonstracija. Ali, ocigledno je da su vec pocele da preduzimaju obimne mere u cilju eventualnog onemogucavanja priprema i samih protesta. Za sada one su vidljive kroz delovanje mnogih mehanizama neposrednog zastrasivanja i represije. Povremeno izgleda kao da je glavna pristinska ulica pod istinskom policijskom opsadom: mnogo policijskih automobila i policijskih parola sa punom opremom, koje legitimisu vecernje setace i registruju njihova imena u svojim beleznicama. Pre dva dana, glavna ulica koja je od ranih vecernjih sati zabranjena za saobracaj, ponovo se aktivirala, bez ikakvog zvanicnog saopstenja. Ulica kojom su vec 10-tak dana setali studenti, ali i drugi gradjani, vise nije osvetljena. I tako, u polumraku, sada sa jedne strane trotoara setaju studenti, u sredini su kolone auomobila, a sa druge strane trotoara, sve posmatraju brojni policijaci...

Medjutim, demonstracija vojno-policijske snage vidljiva je i po celom Kosovu. Obnovljene su kontrole na nekim ranijim kontrolnim punktovima na magistralnim putevima, pojacane su policijske patrole kojima pomazu i naoruzani ljudi u drugim uniformama ili bez njih, ucestala su pozivanja albanskih aktivista na takozvane informativne razgovore u vezi sa najavljenim javnim albanskim protestima, povecana su policijska interesovanja za funkcionisanje albanskih skola...Nikada ranije, kao proteklih dana, nije bilo vece interesovanje policije za rad novinara, posebno onih koji rade za albanski dnevnik "Koha Ditore" (Dnevno Vreme). Neki od njih bili su privedeni ili pozivani na takozvane informativne razgovore u policiji.

U ucestalim susretima sa novinarima, predstavnici Nezavisne unije albanskih studenata izjavljuju da su posle odluke o odrzavanju javnih protesta, pripreme poodmakle i nalaze se u zavrsnoj fazi. U medjuvremenu, osnovani su odbori koji ce nastaviti pripreme i voditi proteste. Takodje, usvojena je platforma demonstracija.

Javne proteste vodice 9-toclani Organizacioni odbor sastavljen od petorice studenata i cetvorice nastavnika. Glavnom odboru pomagace neposredno petoclani fakultetski pododbori sastavljeni od trojice studenata i dvojice nastavnika.

Imajuci u vidu prve najave, studentski lideri su znacajno ublazili ostrinu zahteva u odnosu na funkcionisanje univerziteta za vreme demonstracija. Naime, prvobitno su predlozili mere koje su vodile prakticnom prestanku funkcionisanja univerziteta. Uvidevsi opasnost tih predloga, cak i za opstanak univerziteta, predstavnici studenata odustali su od njih, ali su zato u organizacioni mehanizam demonstracija ukljucili sve univerzitetske strukture. U platformi demonstracija koju je Organizacioni odbor usvojio l5 septembra kaze se da ce studentska skolska godina poceti na vreme i da ce univerzitet raditi neprekidno, ali bice neophodno da se nastava i ispiti prilagode oblicima i vremenskom trajanju javnih protesta.

U studentskoj platformi ostao je nejasan odnos prema politickim partijama i organizacijama, kao i prema ostalom delu albanske populacije. To je kljucno pitanje za obezbedjivanje zeljene masovnosti. Predstavnici studenata i albanski politicari i analiticari izriciti su u ocenama da se na Kosovu mogu efektno politicki uspesnim smatrati samo masovne demonstracije. Svi oni procenjuju da protesti sa samo nekoliko hiljada ucesnika, uglavnom studenata i to samo u Pristini mogu navesti rezim u Beogradu na pogresnu procenu da je ostala albanska populacija indiferentna i da se protiv albanskih demonstranata moze upotrebiti sila, bez vecih posledica po ukupni razvoj kosovske situacije. Albanski analiticari i deo politicara koji podrzavaju studente, takodje procenjuju da manje demonstracije nece biti dovoljan podsticaj za vracanje albanskog samopouzdanja, koje se prilicno istopilo proteklih godina, uglavnom zbog sejanja nerelanih iluzija o presudnoj ulozi takozvanog medjunarodnog faktora.

U platformi demonstracija Organizacioni odbor izricito definise demonstracije kao studentske, zatim nenasilne i tako dalje. S druge strane, studentski lideri uporno zahtevaju podrsku albanskih partija, organizacija i paralelnih institucija. Taj odnos nije razjasnjen ni u cetvrtoj tacki platforme, u kojoj Organizacioni odbor objavljuje svoju otvorenost i spremnost za saradnju i koordinaciju sa svima o svim oblicima podrske koje bi drugi pruzili javnim protestima studenata. Da li studentska organizacija racuna sa odrzavanjem paralelnih demonstracija, studenata i gradjana posebno kao prosle jeseni u Beogradu? Na ovo pitanje moci ce da se odgovori kada Organizacioni odbor saopsti tehniku i oblike sprovodjenja demonstracija. Ako se racuna na paralelne demonstracije, onda se samo od sebe namece pitanje da li je u kosovskim uslovima moguce odrzavanje takvih demonstracija, kada svako demonstriranje, makar bilo i krajnje miroljubivo, predstavlja izuzetno opasan rizik? Na Kosovu ce na jednoj strani biti samo Albanci, a na drugoj samo srpski policajci, i jedni i drugi ispunjeni licnim osecajima netrpeljivosti i neprijateljstva. Mnogi se verovatno secaju beogradskog kordona na kordon. Ali, to je bila sasvim druga situacija. Beograd nije moguc na Kosovu.

Studentska inicijativa za odrzavanje javnih protesta dovela je vrh albanske politike u najteze iskusenje u poslednjih nekoliko godina. Nije popularno ne podrzati studente, a podrska moze dovesti do mnogih nepozeljnih neizvesnosti. Posle prvog kruga dvonedeljnih konsultacija studentskih lidera sa predstavnicima albanskih partija i organizacija, tokom druge polovine avgusta izgledalo je kao da su se svi albanski predstavnici, najzad, posle vise godina, o necemu saglasili. Svi su javno podrzali studentsku inicijativu. Medjutim, saveti o organizovanju i vodjenju kao i o sadrzaju zahteva javnih protesta, koji su na pocetku izgledali kao iskrene i najdobronamernije sugestije, ubrzo su prerasli u uslovljavanja sa jedva prikrivenom namerom za sprecavanje demonstracija. To nece javno priznati nijedan albanski politicar, ali po nacinu formulisanja podrske studentima, onima koji prate kosovske probleme, postaje jasno da je rec o takozvanoj politickoj slatkorecivoj neiskrenosti u javnom istupanju.

Politicari sagledavaju i racunaju stvari iz raznih uglova, a jedan od znacajnih, ako ne i najznacajnijih je racunica - sta i koliko ko moze izgubiti ili dobiti u albanskom politickom spektru, postupi li na jedan, drugi ili neki treci nacin. Takvi racuni prave se ispod povrsine zbivanja, ali po onome sto se moze razumeti, linija podele politicara - za ili protiv studentske inicijative, izgleda da se poklapa sa vec duze prisutnom izmedju onih koji su za i onih koji su protiv dinamizacije u delovanju albanskog pokreta.

Studentski lideri od pocetka pokusavaju da istraju na ostajanju van ovog za njih klizavog i manje - vise nepoznatog terena. Ponavaljaju da su inicijativu preduzeli samostalno i tako ce je voditi, bez obzira na podrsku i kalkulacije politicara i politickih partija.

AIM Pristina Fehim Rexhepi