BEZPARTIJSKI PLURALIZAM

Beograd Sep 26, 1997

Valjevski mediji

Medija k'o sase, svi imaju moderan, napredan i udarnicki kurs. U takvim uslovima i profesija se vinula

AIM, BEOGRAD, 26. 9. 1997.

Valjevo je pretumbavanje medija "odbolovalo" jos pocetkom devedesetih, kada su sve vaznije novine, radio i TV stanice stavljene pod kapu SPS. proizvodnju medija po standardima vlasti

  • gde sve vrvi od investicionih projekata i izgradnje u svim nasim sokacima - pratila je i proizvodnja tzv. novinara. Svako ko je savladao vestinu poturanja mikrofona - a prethodno je polozio test uclanjenja u vladajucu partiju, ili su to ucinili pripadnici uze familije - imao se zvati novinar. Usled takvog ambijenta, koji se umnozava po zakonima partijske progresije (koja priznaje podobnost, a ne sposobnost) u Valjevu postoji ono sto se zove novine, ono sto se zove radio, ono sto se zove televizija i ono sto se zove novinari.

A nije bilo lako. Zvanicno uvodjenje visestranacja u Srbiji ispratili su i mediji na odgovarajuci nacin. Cak su i tadasnje opozicione partije (SPO i Demokratska) valjevske medije (list "Napred" i radio Valjevo) uzimale za primer profesionalizma i adekvatnog ponasanja u uslovima pluralizma. No, to je trajalo dok se socijalisti nisu konsolidovali. Onda su se "konsolidovali" i mediji. "Napred" je odmah zauzeo napredan i udarnicki kurs, a radio se nesto neckao. Ali, nakon visemesecnog strajka na kraju leta '92. prevodjenjem u status javnog preduzeca i on je legao na rudu.

Od tada, Radio Valjevo proizvodi program kome su oslonac servis Tanjuga i mladi kadrovi koji iz sve snage pevaju himnu i klicu na promotivnim i drugim skupovima levice.

Nedeljnik "Napred" ima takve performanse i uzanse da opstina i nije imala razloga da ga iz drustvenog prevodi u status javnog preduzeca. Jednostavno, "Napred" je cudo. Zahvaljujuci monopolskom polozaju (koji ima i krivicom drugih) list je "nabio" sedam-osam hiljada tiraza uz minimalnu remitendu. Koncepcijski i sadrzajno podeljen je u dva dela. U prvom je oglasni prostor SPS i pripadajuce mu opstine, u drugom su umrlice "dragih pokojnika". Ovako postavljen, "Napred" i finansijski dobro prolazi.

U uspesnije "projekte" ovog lista ubraja se jednomesecno gostovanje predsednika Milosevica u novinama, upriliceno povodom njegove visesatne posete Kolubarskom kraju. Nedeljnik se istakao i pred poslednje izbore - pojavio se antidatiran u vreme izborne cutnje. Za tu priliku stampan je u rekordnom tirazu od 20.000 primeraka, do "korica" ispunjen svim nasim predsedniciima, kandidatima i Minicima (Milomir Minic, Valjevac na mestu predsednika Veca gradjana Skupstine SRJ i koordinator izbornih stabova levice) koji su, pustivsi sve tunele i saobracajnice u pogon, sa novih telefonskih centrala javili da su bolji zivot i standard njihov prioritet. Da bi gradjani znali koga i kako da zaokruze, objavljen je faksimil glasackih listica (za taj podvig predsednik Opstinske izborne komisije Selimir Maksimovic je obecao krivicnu prijavu). Za ovu priliku "Napred" je obogacen i ilustrovanim dodatkom SPS u kome su drugovi objasnili da su samo oni "za Srbiju". Nemerljiv doprinos ovom enciklopedijskom broju dao je dopisnik "Politike iz Valjeva". On je u celini i celosti i definitivno jos jedno cudo koje poseduje cudesni "Napred". Ovaj rasni primerak onoga sto voli da se zove novinar, potpisuje pola tekstova u ovom obimnom "letku". I to honorarno. Javlja se iz mesnih zajednica, opstine, partije, Zemljoradnicke zadruge Lajkovca, cak i iz svoje porodice. Za svaku destinaciju ima pseudonim.

Pokusaji da se "Napred" "napadne" konkurencijom, nisu uspeli. Mesecna revija "Kolubara" (prethodno "Valjevac") nije "nasla" citaoce. Iako je ova privatna revija, clanica Asocijacije nezavisnih lokalnih novina i po autorima i po temama, zakon za "Napred", narod se slika u "Napredu". I u zivotu i u smrti. Mozda reviji, koja je uglavnom okrenuta kulturi i "proslosti naseg kraja", nedostaju agresivniji marketinski nastup i aktuelnije teme.

Za razliku od pisanih, drzavne kuce nemaju monopol u elektronskim medijima. Kod radio i TV kuca na delu jw svojvrsni bezpartijski pluralizam. Sve radio i tv stanice su na liniji "narodnog fronta" i afirmisanja "nasih temeljnih vrednosti i ciljeva". Makar po muzickim sredstvima. Po pravilu nisu registrovane, ali su potpuno u "registraturi". U tom "fajlu" je novootvoreni radio "Golub", ciji je osnivac opstinski JUL, a direktor i glavni i odgovorni urednik bivsi milicajac Rajko Milinkovic. "Golub" je poleteo jer julovci nisu bili zadovoljni kako lokalni mediji prate levicu. Posto joj je bivsi policajac na celu ova stanica, za verovati je, nece imati problema sa informativnim emisijama. Dovoljno ce biti da saradnici donesu jednu vest, ta jedna ima da prizna gde su ostale.

Iz ove "anamneze" izlazi radio "Patak" koji je, iako ga je za dobijanje dozvole "preporucila" Nova demokratija, clan Asocijacije nezavisnih elektronskih medija. "Patak" je savremen, urban radio koji, za razliku od onih u registraturi, ne bezi od politike.

Dopisnistvo RTS ima svoj jednosatni program u kome mladi socijalisti slikaju starije drugove. Postoje i dve privatne televizije ("Cronik" i "Vujic TV") koje rade bez dozvole, kao sto bez dozvole emituju filmove i preuzimaju satalitski, uglavnom sportski, program.

Sa zanimanjem se ocekuje start "Glasa crkve", "prve i jedine crkvene radiotelevizije od Cetinja do Vladivostoka". Glavni urednik, koji nece da se zove vlasnik iako je i to, protodjakon Ljuba Rankovic kaze da ce ova kuca raditi na duhovnoj obnovi naseg posrnulog naroda. Borice se i protiv stetnih uticaja inorodnih kultura i religioznih sekti. Namera ove radio i TV stanice je da premrezi celu Srbiju. Ako je program nepoznanica, nisu dopisnici. Dopisnici ce biti svi popovi od Los Andjelesa do Vladivostoka. Pored ovoga izvesno je i da ce "Glas crkve" biti profitabilan. Jer, cega god se protodjakon uhvatio to je donosilo pare. Od kasete sa cetnickim pesmama iz '90, do sabranih dela vladike Nikolaja. Djakonu se to i poznaje: vozi dzip, telefonira sa mobilnog, zivi u hektarskoj Duhovnoj akademiji u centru Valjeva. Sa porodicom. Licno bogat i mocan trudice se, kaze, da mu i ovaj projekat bude takav.

Dragan Todorovic (AIM)