SELJAK PROIZVODI SAMO ZA SEBE

Nezasiceno kosovsko trziste

Pre skoro sedam - osam godina, pitanje pomoci Kosovu, tadasnjem najnerazvijenijem podrucju u bivsoj Jugoslaviji, postalo tema za raspravu o unutrasnjim odnosima zajednicke drzave. Tada je isticano da dnevno, na Kosovo pristize 1,83 miliona dolara, i umesto da se potrose u razvoj, investira se u standard. Medjutim, danas se postavlja pitanje koliko se trosi na Kosovu, kakvi su bilansi prehrambenih artikala i odakle stizu materijalna sredstva, kada se zna da vise nema nikakvih dotacija za razvoj ili za odrzavanje nivoa standarda za ovaj region.

Haljim Djerdjizi, magistar ekonomskih nauka, samoinicijativno je elaborirao bilans najneophodnih prehrambenih artikala. On je dosao do jedne, skoro neverovatne, konstatacije: U toku jednog dana, na Kosovu se potrosi 1,3 miliona maraka, upravo onoliko koliko se moze racunati da iznosi devizni priliv od emigracije u inostranstvu. Na bazi proste racunice proizilazi da se ovde godisnje potrosi 500 miliona maraka, ili onoliko koliko iznosi kupovina prehrambenih artikala iz Srbije, Vojvodine, Crne Gore, i drugih podrucja. Ova cifra se gotovo poklapa i sa konstatacijom Ekonomskog Instituta u Pristini, koja je govori da je tokom proteklih pet godina iz inostranstva na Kosovo poslato 2,3 milijardi nemackih maraka i da je sav novac investiran uglavnom u ishranu.

Oslanjajuci se na procene istrazivackih institucija, kao i na statisticke podatke, Djerdjizi konstatuje da je tokom 1996. godine svaki stanovnik Kosova potrosio 190 kilograma psenice, 30 kilograma kukuruza, 85 kilograma povrca, 50 kilograma voca, 30 kilograma mesa, 220 komada jaja, 132 litara mleka i 20 litara ulja.

Potrosnja prehrambenih artikala je nesto veca nego ranije jer se ne moze zapostaviti cinjenica koja je usko vezana za prirastaj stanovnistva. Ali, pojavljaju se razlike u strukturi potrosnje. Stanovnistvo je brojcano vece, ali u ishrani preovladjuju testenine, o cemu svedoci podatak da svaki stanovnik dnevno potrosi nesto vise da pola kilograma psenice, ili skoro jedno jaje, ali puno manje voca, povrca, mesa i drugih kvalitativnih artikala.

Nizak nivo standarda ilustruje i cinjenica da je potrosnja psenice tri puta veca nego sto je to u zemljama Evropske zajednice, dok je potrosnja drugih kvalitativnih i kaloricnih artikala puno manja. Ovo ilustruje stepen siromastva i slabu ishranu. Iako Kosovo ima veliki potencijal za razvoj agrara, ipak se pojavljuje manjak prehrambenih artikala. Ovaj manjak je puno veci i kompleksniji u odnosu na ranije, jer se obezbedjuje iz "uvoza", ili kupuje iskljucivo deviznim sredstvima, bez obzira odakle je proizvodjac.

Analiza pokazuje da je potrosnja pojedinih artikala veca nego proizvodnja. Ako se uzme primer psenice, godisnja proizvodnja ovog artikla je 33 hiljade, dok se potrosi 44 hiljade vagona, odnosno javlja se manjak od 11 hiljada vagona. Medjutim, godisnje se na Kosovo uveze 23 hiljade vagona psenice, bilo nepreradjene ili samlevene u brasno, za sta je potrebno obezbediti 60 miliona maraka. Zbog cega se ovo desava? Odgovor je jednostavan. Velika kolicina psenice ostaje u porodicnim rezervama i uopste se ne pojavljuje na trziste. Kosovski seljak, oslanjajuci se na gorko iskustvo, ne upusta se u rizik, iako je svestan da nije racionalan nacin vodjenja domacinstva. On je spremniji da ima rezerve za nekoliko godina, nego da visak proizvoda ponudi trzistu. Drugacije se i ne moze ponasati jer nije stimulasan cenom, a nije ni siguran da ce u svako doba na trziste naci potrebnu kolicinu ovoga artikla. Zbog toga, visak proizvoda on radije koristi kao hranu za stoku, nego da ga ponudi trzistu.

Drasticnije stanje se pojavlju kada je u pitanju potrosnja mleka i mlecnih proizvoda. Godisnje se ovde proizvode 300 miliona litara mleka, dok se potrosi 290 miliona litara. Logicno je da se 10 miliona litara pojavljuje kao trzisni visak. Ali, zbog neorganizovanog trzista ili otkupa od individualnog proizvodjaca, kosovski trgovci iz Srbije "uvezu" 90 miliona litara svezeg mleka, ili potrose 45 miliona nemackih maraka. Realno stanje daje mogucnost da se u ovom segmentu puno sta izmeni. Zadnjih godina, jedan mali broj biznismena, poceo je da ulaze u minimlekare, preko kojih se moze izvrsiti otkup viskova. Realno, viskovi su veci nego sto ih pokazuje statistika, jer cinjenica je da se mleko potrosi neracionalno ili zbog neorganizovanja trzista ono se potrosi u uskom krugu, a nisu ni retki ni slucajevi da se ono, kao hrana, "vrati" domacim zivotinjama.

I uvoz drugih artikala je veliki. Recimo, za uvoz ulja godisnje se potrosi 60 miliona maraka, za jaja - 50 miliona, za meso - 80 miliona i za voce i povrce - 100 miliona maraka. Ne treba gajiti nadu da se kosovskim oranicama mogu podmiriti sve potrebe u prehrambenim artiklima, u strukturi ili u iznosu. Ali, moze se reci da boljom organizacijom trzista i proizvodjaca moze puno sta da se izmeni. Proizvodnja mleka ilustruje da ovde ima viska toga proizvoda, ali i da se ono ne pojavljuje na trzistu, iako se zbog toga placa visoka cena.

U danasnjim okolnostima, tesko je nesto izmeniti. Krivac nije samo seljak ili farmer, koji ne proizvodi viskove za trziste, nego i nesigurno stanje, niske trzisne cene. One uticu da se proizvodnja reducira samo na najnephodniju kolicinu. Tesko je njih ubediti da dugurocno investiraju i u proizvodnju koja ima sporiji obrtaj kapitala u odnosu na trgovinu, mada Kosovo ima uslove za razvoj poljoprivrede, jer veliki broj stanovnistva zivi na selu. Osim toga, veliki je broj obradivih povrsina, ali i neiskoriscenih sistema za navodnjavanje. Ovi resursi daju za pravo da kazemo da jedino nestabilno trziste i visoka skala rizika investicija koce dalji razvoj poljoprivrede i stocarstva, kao i proizvodnju zdrave hrane - zakljucuje Haljim Djerdjizi.

AIM Pristina Ibrahim REXHEPI