SUSRET MILO - MILUTINOVIC: DA LI TOPI LED?

Po prvi put od pocetka 90-tih godina, ministri inostranih poslova Albanije i Jugoslavije, Milo i Milutinovic, sreli su se u Njujorku u utorak u nastojanju da se normalizuju uzajamni, zaledjeni odnosi. Poslednji znacajniji susret izmedju zvanicnika obeju zemlja bila je neocekivana i munjevita poseta Tirani, u prolece 1992. godine, importiranog jugoslovenskog premijera Milana Panica, o cijoj poseti nikada nisu obelodanjeni detalji.

Prema saopstenju za stampu, albanskog ministarstva spoljnih poslova, odmah posle Susreta, Milo i Milutinovic su uglavnom razgovarali o medjudrzavnim odnosima. Oni su istakli potrebu i znacaj normalizacije uzajamnih odnosa i uticaj tih odnosa u smanjivanju tenzija i u produbljivanju balkanske saradnje. Obe zemlje ce uskoro potpisati jedan broj sporazuma iz raznih oblasti, kao sto su pogranicna trgovina, transport, podsticaj i zastita investicija, ukidanje dvostrukog oporezivanja itd. Ovaj paket sporazuma zabelezice ponovni pocetak ekonomske saradnje prekinute pocetkom 90-tih godina.

Prema zvanicnom saopstenju, Milo je "izrazio svom jugoslovenskom homologu zabrinutost zbog teske situacije u kojoj se nalaze Albanci na Kosovu i zatrazio je od jugoslovenske strane uvazavanje njihovih legitimnoh prava". Kao prvi konkretan korak i kao znak dobre volje, Milo je zatrazio od Milutinovica primenu sporazuma Rugova - Milosevic o obrazovanju, oko cega je dobio pozitivan odgovor.

Susretu Milo - Milutinovic su prethodili komentari, hipoteze i brojne kritike u Tirani. Odmah posle preuzimanja funkcije sefa albanske diplomatije, novi ministar spoljnih poslova Albanije Paskal Milo, jasno je dao do znanja da je nova Vlada za otvaranje dijaloga sa Beogradom, sto je neobican korak zvanicne Tirane, koja je normalizaciju odnosa sa severnim susedom stalno uslovljavala stavom u odnosu na kosovske Albance.

"Nova albanska Vlada zeli i izrazava spremnost da uspostavi dijalog sa Beogradom, polazeci od ideje da je bolje razgovarati o pronalazenju resenja nego stajati iza barikada hladnog rata", izjavio je Milo u jednom intervjuu.

Nekako gluv stav Beograda pred ovaj Susret, izazvao je klimu sumnji o mogucem uspehu razgovora. U stvari, predizborna situacija u Srbiji cini se da je bila jedan od razloga sto se Beograd ustrucavao da u Tiranu posalje prethodne signale, sto je na neki nacin obavio misterijom ovaj Susret. Naravno, iza diplomatske akcije Tirane stoji nekoliko razloga. Medju prvima moze se navesti potreba razrusene zemlje, kao posedica krize s proleca ove godine, da razvije ekonomske odnose sa severnim susedom, koji je u stvari i u godinama komunizma bio jedan od vaznih ekonomskih partnera Albanije. Razvoj pogranicne trgovine, olaksavanje procedure kretanja ljudi, stvaranje slobodnih trgovinskih zona, u Tirani se smatraju kao resursi od tezine za razvoj pogranicnih zona. S druge strane, Albaniji je veoma potrebno da ima pristup putevima susedne zemlje, preko kojih se povezuje sa evropskim sistemom komunikacija.

Medjutim, prema diplomatskim izvorima u Tirani, nova politicka grupa na vlasti, iako formalno, ne kritikuje otvoreno dosadasnju politiku Berise u odnosu na pitanje Kosova, vec je ona sklona da tu politiku smatra propalom, bez neke osobine, koja se klimala od nacionalistickih stajalista i dogmatizma do eklektizma i emocionalnih stavova. Prema novom politickom konceptu koji zeli da primeni Titana, Kosovu bi vise islo u prilog stvaranje pozitivnije klime na relaciji Tirana - Beograd. U svom predlogu za dijalog, Tirana je prakticno prebacila loptu na drugi teren. I u ocima Zapada, Tirana vise nije "tvrdoglava devojka", vec je to Beograd.

Jedan od najzacajnijih pitanja koji su prethodili susretu i uopste koji su pratili novu politiku Tirane bio je stav Pristine prema ovim koracima. Prve izjave Miloa o otvaranju prema Beogradu, ne moze se reci da su sa zadovoljstvom docekane na Kosovu, cak je i deo stampe blizak Rugovi imao veoma kritican stav. Medjutim, sam Rugova, tokom svoje poslednje posete Tirani, cini se da je dao svoju "vizu" za ovaj Susret. "I tokom poslednje posete predsednika Rugove Tirani, ovo pitanje je raspravljano i tokom diskusije se doslo do zakljucka da je razumno da se zbog drzavne potrebe Albanije vode razgovori i sa Beogradom, oko pitanja koja se ticu uzajamnog interesa", rekao je Milo.

Bilo kako bilo, nezavisno od poziva da se razvijaju odnosi sa Beogradom, u Tirani se poklanja paznja ponavljanju formule o potrebi razgovora izmedju Pristine i Beograda za trazenje nekog resenja za Kosovo. Ali, pada u oci cinjenica da dok govore o "potrebi za nekim resenjem", novi lideri Albanije se jos nisu jasno izjasnili "koje bi to resenje trebalo da bude". Isto kao ranije Berisa, i oni su primorani da manevrisu izmedju zahteva Albanaca na Kosovu, koji su se izjasnili za nezavisnost i sugestija medjunarodne zajednice o "prosirenoj autonomiji" ili "trecoj republici unutar Jugoslavije".

Tokom svoje posete Tirani, Rugova se susreo sa novim vodjama Albanije i njegovoj poseti je dat veoma veliki publicitet. Poslednji put je Rugova bio u Tirani pred eksploziju narodnog revolta, decembra prosle godine. Njegov poslednji susret sa bivsim predsednikom Berisom, zabelezio je njihov "rastanak, zbog neusaglasenih pogleda u vezi sa stavom Albanaca naspram demonstracija u Beogradu i dinamiziranja njihovog politickog pokreta". Interesantna je cinjenica sto je tokom njegove poslednje posete Tirani, Berisa izbegao susret sa Rugovom.

I dok je Milutinovic zatrazio nastavak procesa razgovora, Milo je postavio uslov prethodne konkretizacije nekih od pitanja koja su raspravljana u Njujorku. Cini se da test koji ce morati da prodje Beograd je realizacija Sporazuma o obrazovanju.

Signali koji su dolazili iz Tirane, naisli su na pozitivan odjek u Briselu, gde je komesar EU za spoljne poslove Van der Bruk, preko jednog posebnog saopstenja pozdravio inicijativu Tirane i susret Milo - Milutinovic. Medjutim, oni su uhvaceni veoma pazljivo i antenama u Atini, koja je ponudila i ulogu posrednika u resavanju postojecih problema izmedju dve zemlje, u prvom redu problema Kosova.

Tokom posete ministara spoljnih poslova Miloa Atini, njegov grcki homolog Pangalos je predlozio ideju da tokom balkanskog Samita na visokom nivou na Kritu, u novembru, Atina posreduje jednom posebnom albansko - grcko -jugoslovenskom Susretu. Milo nije prihvatio, ali se nije ni usprotivio ideji susreta na Kritu. On je dao do znanja da se albanski odgovor ne moze ocekivati pre susreta u Njujorku sa srpskim homologom. "U zavisnosti od poruke koju ce Beograd proslediti Albancima na Kosovu, albanska drzava ce razmotriti mogucnosti daljih koraka sa jugoslovenskom drzavom", rekao je Milo.

Posle prvih razgovora, vrata za Krit su otvorena. Aktuelno, kako Albanija, tako i Srbija imaju veoma dobre odnose sa Grckom. Medjutim, eventualni susret na visokom novou Nano - Milosevic zahteva prevazilazenje znacajnih psiholoskih smetnji i ne samo njih, u Tirani. S druge strane, dijalog Tirana - Beograd ne odbacuje mnogo ocekivani dijalog Pristna - Beograd.

U medjuvremenu, Grcka iako moze da doprinese daljem zblizavanju izmedju Albanije i Srbije, ipak se ne smatra kao idealan posrednik. Bez obzira na aktuelno dobre odnose, Tirana i Atina imaju dugu istoriju nesporazuma i svadja za koje se ne moze reci da su zaboravljene. Nije mali broj onih koji Atinu smatraju jednostranom, dakle vise prosrpskom, kada je rec o biranju izmedju Albanaca i Srba. S druge strane, bez obzira na zelju da se ne pokvari zakasneli medeni mesec sa Atonom, Tirana, ali jos vise Pristina, zeleli bi jednog mnogo jaceg posredika, npr., SAD, EU ili OUN. Atina ili Bukurest su i ranije pominjani kao moguci posrednici, ali ne i kao garanti mogucih sporazuma.

Grcka inicijativa se vremenski poklapa sa onim sto se naziva americko - nemackom inicijativom za Kosovo i neki analiticari u Atini je smatraju kao neku alternativu u odnosu na nju, cak nije mali broj onih koji je smatraju kao nastojanje da se ona sabotira. U stvari, vise nego neko paralelno nastojanje, cini se da se grcku inicijativu zeli da iskoristi Atine za reaktiviranje njene balkanske politike i da se istakne njena vodeca uloga na poluostrvu, kao vrata koja nove balkanske demokratije vode u Evropu.

Mediji u Tirani su dali sirok i brz odjek susretu u Njujorku. Albanska TV je to dala kao prvu vest, ostavljajuci za njom i znacajne susrete premijera Nanoa na godisnjoj Skupstini Svetske banke u Hong Kongu. Najupotrebljavaniji termin bio je "topljenje leda". S druge strane, stampa bliska Berisi je denuncirala susret Milo- Milutinovic, kao dizanje ruku od problema Kosova. Medjutim, ministarstvo inostranih poslova nije ucinilo nikakav vrednosni komentar u vezi sa rezultatima Susreta.

AIM Tirana Remzi LANI